Najmlađi trener regiona: Otac finansijer, Vlada Ilić sa 21 godinom trener u Premijer ligi BiH

Ako napravim rezultat kažu: Tata ga je napravio. Ako ne napraviš kažu: Ne može ništa sam. To su više tegovi nego krila“, kaže Vladimir Ilić, zaista nesvakidašnji primjer na prostoru exYU

Fudbalska karijera zna da bude nepredvidiva. Takav slučaj je i sa Vladimirom Ilićem, koji je iz kopački odmah uletio u radnu trenerku. Ništa to ne bi bilo čudno da on nije najmlađi trener u regionu, pošto je sa svega 21 godinom dobio priliku da predvodi tim u Premijer ligi Bosne i Hercegovine. Trenutno, ovaj 23-godišnjak iz Banjaluke aktuelni je šef struke Krupe na Vrbasu u Prvoj ligi Republike Srpske, koju je i predvodio u elitnom rangu tamošnjeg fudbala.

„Iskren da budem, moj put je jako netipičan, jer ni ja nisam imao plan da idem ovim tempom i ovom brzinom. Istina, puno drugih faktora je odlučivalo da krene nešto brže nego što sam ja očekivao. Ja sam se profesionalno bavio fudbalom upravo u Krupi, ali sam sa nekih 20 godina shvatio da jednostavno to nije put kojim mogu da napravim nešto uspješno. Oduvijek me zanimala nauka kao nauka. Razmišljao sam da taj neki dio trenerskog posla jeste za mene, jer sam stvarno uvijek bio okružen dobrim trenerima i dobrim ljudima koji su mi prenosili znanje, tako da je to mnogo uticalo da krenem tim putem“, započinje Ilić razgovor za Mozzart Sport otkrivajući kako je došlo do toga da vruć krompir uzme u svoje ruke.

Sve je krenulo ispadanjem Krupe iz Premijer lige Bosne i Hercegovine 2019.godine, te se kroz Prvu ligu Republike Srpske krenulo u reorganizaciju kluba, a Ilić se priključuje stručnom štabu kao jedan od pomoćnika.

„Tada je došao Zoran Džimi Marić. Čovek koji je poznat širom Srbije. Trener Vojvodine, trener selekcija Srbije, neko ko je posle dugo vremena razdvojio večite rivale, neko ko ima iskustva i u Španiji i sigurno neko od koga sam imao mnogo da naučim. To je definitivno bio okidač za moje planove. Godinu i po dana sam stažirao uz njega. On je neko ko je najzaslužniji za moju trenersku karijeru, koja je trenutno na početku, i neko kome ja dugujem nesebičnu zahvalnost za sve ono što je uradio za mene, kako u ljudskom tako i u profesionalnom smislu. Zoran Džimi Marić je sigurno jedan od boljih trenera koji je došao u Bosnu i Hercegovinu u poslednjih 10-15 godina. Imali smo odnos kao da smo članovi porodice. To je odličan trener, a još bolji čovek. Neko čije se trenersko znanje cijeni u cijeloj Srbiji i mislim da u BiH nedostaje mnogo više takvih ljudi“.

Posle godinu dana, Krupa se vratila u Premijer ligu BiH. Međutim, nije krenulo baš najbolje. Uslijedili su rezultatski problemi, a nakon šest kola Zoran Džimi Marić odlazi. Umjesto njega, na klupu sjeda iskusni Velimir Bata Stojnić, ali se i on tu zadržao nešto više od mjesec dana, a mjesto šefa struke ostalo je upražnjeno.

„Ja sam u tom trenutku bio pomoćnik. Neko ko je upisao A licencu, ali neko ko nema dovoljno iskustva da se prihvati tog posla. Međutim, do kraja je ostalo još nekoliko kola. Mi smo do tog trenutka osvojili svega sedam bodova iz 12 kola i otprilike bili otpisani iz borbe za opstanak. To je možda u tom trenutku bila ludost, ali sam preuzeo ekipu, zajedno sa još trojicom pomoćnika. Do kraja smo ostvarili jako dobre rezultate sa direktnim konkurentima za opstanak, pobijedili smo i sarajevski Željezničar koji je u tom trenutku bio u vrhu tabele, te smo ostali u priključku za opstanak. Onda krećemo u totalnu reorganizaciju ekipe. U drugoj polusezoni smo pobijedili sve direktne konkurente, i osvojili broj bodova za šesto mesto u tom dijelu sezone. Igrali smo jako dobar fudbal i zasluženo smo ostali u ligi.“

Međutim, tada dolaze novi problem za Krupu. Zbog nedovoljno infrastrukturnih uslova za igranje najvišeg ranga takmičenja, Savez je Krupu prebacio rang niže.

„U tom trenutku, bukvalno svi igrači su nas napustili. Mi krećemo u novo selektiranje i igrača i stručnog štaba, ali i čelnika kluba. Cilj je bio da budemo u sredini tabele Prve lige Republike Srpske. Ja sam doveo igrače koje sam hteo i u prvih devet kola ostvarili smo svih devet pobjeda. Bili smo prvi i postavili rekord lige, jer niko nikada u istoriji ovog takmičenja nije imao maksimalan učinak nakon devet kola. Danas smo prvoplasirana ekipa u Prvoj ligi Republike Srpske sa najviše postignutih golova, sa jednom od najboljih odbrana u ligi, sa prvim strelcem lige i jako dobroj seriji rezultata u ovoj polusezoni“,ističe perspektivni stručnjak koji je ispisao istoriju postavši najmlađi trener u Premijer ligi Bosne i Hercegovine i koji sada tim predvodi ka povratku u elitni rang.

Nije moj plan bio da tako mlad postanem trener u Premijer ligi. Jednostavno, to je bio splet nekih okolnosti. Nije bilo lako nositi se sa tim. Prije svega, nije lako kad si u borbi za opstanak i sigurno da je to najstresnijih pola godine u mom životu. Bilo je jako teško, pogotovo što taj klub meni znači lično i znao sam koje breme i koju odgovornost nosim u trenucima kada sam preuzeo. Sad iz ove perspektive da mi neko ponudi isto, dobro bih razmislio i nisam siguran da bih prihvatio situaciju u kojoj je klub bio, pogotovo za nekog tako mladog kao što sam ja“.

Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je Ilić bio jedan od mlađih u svlačionici, ali je imao ulogu trenera.

„Pazite, ja sam preuzeo ekipu koja je u tom trenutku bila jedna od najstarijih u Premijer ligi. Međutim, na startu smo postavili jasne zadatke i pravila ponašanja koja se odnose na sve igrače i na sve ljude u klubu. Pokazali smo da velikom dozom posvećenosti i velikom dozom uzajamnog poštovanja uspjeli da napravimo odličnu atmosferu u ekipi. Imali smo fenomenalan odnos sa igračima, ali jako poslovan, i na kraju smo napravili ono zbog čega smo tu. Nije bilo lako, pogotovo prvih nekoliko sedmica, ali mislim da su svi shvatili da autoritet ne može dugo da traje ako nije autoritet znanja. To su prepoznali u meni i ključ svega jeste ta homogenost u stručnom štabu koja je donijela dobre rezultate.“

Osim toga, svakako je specifična činjenica da je Vladimir, sin predsjednika kluba i glavnog finansijera Krupe, Dragomira Ilića, što mu je na pleća stavljalo dodatni pritisak na trenerskom putu.

„Čitav život me prati to što sam sin Dragomira Ilića, glavnog finansijera Krupe. To me pratilo i u trenerskom poslu. To breme koje sam nosio i koje nosim nije jednostavno. Ti kad napraviš rezultat, narod će reći: ‘Napravio ga je tata umesto njega’. Ili ako ne napraviš rezultat, opet će narod reći: ‘On ne može ništa sam’. Tako da, definitivno nije lako nositi breme svog prezimena u ovom poslu, jer su to više tegovi nego krila, ali opet kažem, s njim radim sve u dogovoru. Drago mi je što su svi u klubu taj stručni dio prepustili mojim kolegama i meni, niko se ne petlja ni u šta. Tu su da obezbijede finansije i sve stvari koje su potrebne za funkcionisanje kluba. Struka ima odrešene ruke u svom dijelu posla i to je jedan razlog za dobre rezultate“.

Perspektivni stručnjak je sredinom decembra, 15 dana boravio u Grčkoj, na stažiranju kod srpskog trenera Milana Rastavca, koji je trenutno šef stručnog štaba Asterasa iz Tripolija.

„Milan je neko ko je 100% maksimalno posvećen svom poslu. Neko ko ne pravi slučajno rezultate koje pravi. Sigurno jedan od boljih srpskih trenera i jedan od rijetkih koji radi u Evropi. Milan privatno je fenomenalan. Živjeli smo zajedno 15 dana, bio mi je sve vrijeme na usluzi. Osjećao sam se kao kod svoje kuće i od srca mu se još jednom zahvaljujem i nadam se da će biti prilike da mu se odužim za sve ono što je uradio za mene. Asteras kao klub je jako lijepo iskustvo. Mnogo su napredniji u odnosu na ono što nudi Bosna i Hercegovina. Prije svega se to odnosi na infrastrukturne stvari, terene i prateće sadržaje, a posle toga i na sam trening i sam rad na treningu. Klub je jako dobro organizovan, nalazi se u sredini tabele tamošnje Superlige“.

Kako kaže, jedan detalj će posebno pamtiti.

„Prisustvovao sam svim treninzima, a bio sam i na dvije domaće utakmice, protiv AEK-a i Panetolikosa. Ono što me je u tom cijelom mom boravku tamo obradovalo jeste utakmica kojoj sam prisustvovao. Igrao se 93. minut, Asteras postiže gol za pobjedu protiv Panetolikosa i ide ka gornjem dijelu tabele. Sesk Ređis je postigao gol u poslednjem minutu i na kraju mog odlaska iz Asterasa upravo on mi je poklonio svoj dres. Jedan lijep njihov gest koji ću pamtiti do kraja života. Sjajan odnos prema meni od strane svih ljudi u klubu i definitivno nosim prelijepe utiske„ kaže Ilić.

To je ipak samo mala anegdota iz prošlosti, nada se da će budućnost biti mnogo zanimljivija.

Mislim da sam trenutno najmlađi trener u BiH i regionu sa UEFA A licencom. Cilj mi je da se dodatno edukujem i da nastavim da se bavim ovim poslom, nadam se uspješno kao do sada. U planu mi je da u nekom narednom periodu posjetim Ajaks, Legiju iz Varšave, Salcburg i još neke klubove iz Evrope, kako bih se dodatno edukovao“, govori Ilić te otkriva ko mu je trenerski uzor.

„Definitivno, moj trenerski uzor je Pep Gvardiola. Mislim da je to najbolji trener u poslednjih deset godina. Neko ko je inovator, napravio je neke stvari koje niko neće ponoviti. To se vidi po njegovim rezultatima. Oduševljen sam načinom na koji igraju njegove ekipe“, završio je Vladimir Ilić razgovor za Mozzart Sport.

NOVOSTI

Povezane vijesti vijesti

Reklamni Prostor Prostor