Jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla, čijim je izumima postavljen temelj i pravac naučno-tehničkog razvoja čovečanstva u 20. veku, umro je sam na Božić 1943. u Njujorku, gde je živeo šest decenija, a nekoliko dana kasnije komemoraciji u Katedrali St. John the Devine prisustvovalo je 2.000 ljudi.
Jedan od dvojice najuticajnijih Teslinih biografa u svetu Mark Sajfer rekao je za Tanjug da je Teslina smrt bila tužna vest i za prvu damu Elenor Ruzvelt – suprugu 32. predsednika Frenklina Ruzvelta koji je na čelu SAD bio najduže u istoriji – od 1933. do smrti 1945.
Katedrala posvećena Svetom Jovanu, smeštena na istočnoj strani Menhetna sedamdesetak blokova od hotela “Njujorker”, gde je Tesla preminuo, jedna je od najvećih i najimpresivnijih crkvenih građevina na svetu, iako njena gradnja započeta krajem 19. veka i nikada nije završena.
Čuvena je i po impozantnom gotskom enterijeru i velikim vitražima, kao i po biblijskom vrtu sa biljkama pominjanim u bibliji i veličanstvenoj fontani Mira. “Nakon što je Tesla umro, oko 2.000 ljudi prisustvovalo je njegovoj komemoraciji i sahrani. Bilo je mnogo dobitnika Nobelove nagrade koji su tada ili objavljivali članke o Tesli, ili su prisustvovali njegovoj sahrani”, kazao je Sajfer koji je decenije proučavanja Teslinog života pretočio u doktorsku disertaciju i brojne knjige među kojima je “Čarobnjak”, koja je objavljena i u Srbiji.
“Postojalo je i divno pismo Eleonore Ruzvelt, supruge predsednika SAD”, naveo je Sajfer.
Kovčeg nosio pronalazač AM i FM radija
Prema njegovim rečima, pronalazač AM i FM radija, Edvin Armstrong bio je jedan od onih koji su nosili Teslin kovčeg na sahrani kojoj su prisustvovali mnogi poznati ljudi. Tu je, kako kaže, bio i Dejvid Sarnof čelnik NBC televizije.
Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija na radiju je pročitao posmrtnu besedu koju je napisao Luj Adamič – slovenački pisac, esejista i prevodilac, dodao je biograf.
“Luj Adamič, bio je zaljubljenik u Teslu – Tesla je za njega bio ogroman heroj. To je divna beseda i može se na internetu poslušati u celosti”, rekao je Sajfer.
Kaže da je, iako je to bilo tužno vreme, beseda koju je pročitao gradonačelnik Njujorka učinila taj trenutak zaista veličanstvenim u istoriji.
“Ovde u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegova su dostignuća ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća“, pročitao je La Gvardija na radiju.
Dodao je da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.
“Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svoim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka”, pročitao je Adamičeve reči jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD, po kome je i nazvan njujorški aerodrom “La Gvardija”.
Sajfer naglašava da se i tada videlo da je i dalje postojao veliki broj ljudi koji su shvatali koliko je Tesla bio važan.
I ove godine, prve subote posle Božića u hotelu “Njujorker” u organizaciji Tesline naučne fondacije iz Filadelfije biće održana međunarodna konferencija “U duhu Tesle”.
Čovek budućnosti
Tesla je preminuo u hotelu “Njujorker”, u kojem je živeo poslednjih 10 godina života. Prema rečima Marka Sajfera, u godinama pred kraj života Tesla je razgovarao i sa najvišim američkim i britanskim zvaničnicima.
“Iako ga mnogi u to vreme vide kao starog čoveka koji hrani golubove, važno je da se zna da je Tesla poslednjih godina života razgovarao sa najmoćnijim Čerčilovim i Ruzveltovim ljudima o završetku Drugog svetskog rata”, rekao je za Tanjug Sajfer. On kaže da, proučavajući Teslu, stalno uči nešto novo.
“Već 50 godina proučavam Teslu i još otkrivam nove stvari, jer on je čovek budućnosti”, rekao je Sajfer.
Komemoracija o kojoj je pisao i Njujork tajms održana je 10. januara, a prenosio ju je Radio Njujork. Prijatelji Tesle bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar.
Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, kao pomoćni inženjer, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je i do samog Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi.
Prvi patent podneo je 1884. godine posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja “Tesla Electric Light & Manufacturing”.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.
Tesla se već pola veka nalazi u Kući slavnih pronalazača u Aleksandriji, rame uz rame sa Tomasom Edisonom i predsednikom SAD Abrahamom Linkolnom. Njegova dostignuća predstavljena su i u Vašingtonu u najvećem muzejsko-obrazovnom i istraživačkom kompleksu na svetu – Smitsonijanu.
n1info.rs
