Izgradnju stambenog kompleksa EXPO-a u Surčinu pratile su brojne greške od kojih su neke „mogle da budu fatalne“ i dovedu do urušavanja u kompleksu, otkriva CINS. Jedan inženjer upozorio je na propuste, nakon čega su brojne greške otklonjene. Zbog načina na koji su problemi rešeni, stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao dovode u pitanje da li su greške ispravljene na pravi način.
Dok se Srbija tek suočavala sa razmerama fatalne nesreće nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Dragan Dingarac je dobio neuobičajen zahtev.
Dingarac je građevinski inženjer koji ima iskustvo rada na velikim projektima u državi, piše CINS, poput Beograda na vodi. Između ostalog, njegov tim i on organizuju posao na gradilištima – određuju koji profil radnika im je potreban, sa kojim iskustvom i znanjem, koliko ih je potrebno da bi se neki posao obavio i šta će tačno raditi.
Za ovo su, navodi se dalje u tekstu, bili angažovani i tokom izgradnje jednog dela stambenog kompleksa na EXPO gradilištu. Međutim, nedugo nakon pada nadstrešnice, Dingarac, odnosno njegova firma, su dobili zadatak da provere svu dokumentaciju na osnovu koje je zgrade trebalo graditi – iako nije uobičajeno da se dokumentacija pregleda nakon početka izgradnje, piše u tekstu.
Pregledajući papire nalazili su problem za problemom – više od 270 grešaka – i ukazali na propuste koji su prema njihovoj proceni mogli da dovedu do „fatalnih posledica“, piše dalje Tokom angažmana njegov odnos sa firmom SMB-Gradnja, kao i sa podizvođačima, postajao je sve napetiji, da bi kulminirao nepuna četiri meseca kasnije – kada mu je ugovor raskinut, navodi CINS.
Radomir Folić, nekadašnji dekan Fakulteta tehničkih nauka i stručnjak za konstrukciju je nakon pregleda dokumentacije koju je prikupio CINS ocenio da su izgradnju pratili brojni defekti u projektovanju i izvođenju radova.
Greška koja je mogla da dovede do „fatalnih posledica“
U okviru međunarodne izložbe EXPO koju Srbija organizuje 2027. godine, gradi se stambeni kompleks od 1500 stanova,. Nešto manje od trećine, 460, trebalo je da izgradi firma SMB-Gradnja koja je i angažovala firmu Dragana Dingarca – Dingrakon, piše CINS.
Ideja je da stanovi služe da se smeste pre svega učesnici izložbe, a da se kasnije prodaju i da to postane klasično stambeno naselje. Nešto slično je urađeno je i sa naseljem Belvil posle Univerzijade koju je Srbija organizovala 2009. godine.
Prema planovima za izgradnju, kompleks je sastavljen od niza zgrada između kojih se nalazi plato sa žardinjerama, klupama i dečjim igralištem. Ispod platoa bi trebalo da se nalazi podzemna garaža, tako da je on zapravo ploča iznad te garaže.
Međutim, u slučaju požara, vatrogasno vozilo bi takođe prelazilo preko platoa što znači da on mora da bude dovoljno jak kako bi izdržao teret.
Istraživanje CINS-a otkriva da nije sve bilo tako.
Pregledajući dokumentaciju, Dragan Dingarac je uvideo da proračunom nije predviđeno dovoljno veliko opterećenje koje stvaraju slojevi iznad ploče, poput žardinjera i nagomilanog snega tokom zime ili vatrogasnog vozila. Prema njegovoj proceni, opterećenje je u realnosti veće za 266 odsto.
Profesor Folić kaže za CINS da bi se usled toliko omašenog proračuna opterećenja ploče, ona srušila.
Da postoji mogućnost da se ploča usled takvog opterećenja uruši smatra i građevinski inženjer Edin Drljo.
„Ako je opterećenje čak 266 odsto veće od projektom predviđenog, postoji ozbiljan rizik da dođe do značajnih pukotina, deformacija, a u krajnjem slučaju i do urušavanja konstrukcije“, objašnjava Drljo.
“Proračun za ploču svuda je bio omašen”
Dingarac je, piše CINS, o propustima obavestio Građevinsku direkciju Srbije (GDS) i druge firme iz konzorcijuma koje grade stambeni kompleks. Tako su i ostale firme proverile planove po kojima grade i našle istu grešku – proračun za spornu ploču prizemlja svuda je bio omašen, navodi se.
Projekat je na kraju morao da se menja za ceo kompleks, ploče su podebljane sa 25 na 28 centimetara.
Međutim, ostalo je nejasno da li je ovo dovoljno jer u jednom od mejlova do kojih je došao CINS Dingarac navodi da nije siguran.
„Opet, da li je ovo dovoljna armatura…to više niko ne zna imajući u vidu šturost nove analize opterećenja koju su napravili usvajajući moje primedbe”, ističe se dalje.
Građevinska inženjerka iz GDS-a koja je vršila nadzor nad izgradnjom stambenog kompleksa na EXPO-u, Jasna Zdravković, u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da je ploča udebljana kako bi se lakše ugradila armatura, najčešće čelične šipke koje daju čvrstinu i otpornost betonu. Dodaje da je izmene odobrila nezavisna kontrola.
Međutim, građevinski inženjer Edin Drljo smatra da je odgovor GDS-a nelogičan. Prema Dingarčevim primedbama, stvarno opterećenje ploče više je nego dvostruko veće od prvobitno proračunatog, dok je njena debljina povećana sa 25 na svega 28 centimetara.
Sa njim je saglasan i profesor Folić da podebljavanje betona ne rešava problem nosivosti.
„Odmah da vam kažem objekat je nestabilan. (…) Mora da se preračuna i da se kompletna konstrukcija od ploče do temelja proveri”, naveli su sagovornici CINS-a.
Iz GDS-a nisu odgovorili na CINS-ov zahtev za intervju, niti na pitanja koja su im poslali. Novinarka je telefonom razgovarala sa inženjerkom GDS-a Jasnom Zdravković, ali ju je za deo pitanja uputila na mejl Direkcije.
Predrag Petričević, vlasnik i direktor SMB-Gradnje u kratkom telefonskom razgovoru s novinarkom CINS-a nije želeo da daje komentare.
Ni Dragan Dingarac nije želeo da govori za CINS i odbio je razgovor.
Sektor za vanredne situacije MUP-a proveravao je protivpožarnu dokumentaciju za stambeni kompleks. Jedna od primedbi koju je ovaj sektor imao na projekat je upravo vezana za proračun ploče iznad garaže i to što im on nije poslat uz ostalu dokumentaciju. U papirima koje je CINS prikupio od MUP-a se vidi da je kompletna dokumentacija dostavljena tek godinu dana od kada je Dingarac pronašao nedostatke.
Dragan Dingarac je SMB-Gradnji poslao 270 primedbi na projekat za izvođenje radova. Mejl prepiske do kojih je došao CINS pokazuju da je ispravljena većina propusta na koje je ukazala Dingarčeva firma.
U međuvremenu, problemi nisu ostali samo u projektnoj dokumentaciji, već su se nizali i na gradilištu.
Dalje se piše o lošem kvalitetu radova i gradnje, da rokovi nisu poštovani, da je neke stvari bilo potrebno rušiti, pa opet graditi.
Ostatak teksta čitajte na sajtu CINS-a.
n1info.rs
