Ako postoji jedna stvar oko koje se korisnici računara stalno svađaju, to je pitanje restartovanja. Jedni restartuju kompjuter jednom u nekoliko meseci, tek kad više nema spasa, dok drugi to rade opsesivno, čim se pojavi i najmanji problem.
Istina je, kao i obično, negde između, ali greške koje korisnici prave mogu ozbiljno da uspore računar, a da toga uopšte nisu svesni. Mnogi imaju utisak da je dovoljno da ugase ekran ili spuste laptop u sleep mode i da je posao završen. Međutim, savremeni operativni sistemi, posebno Windows, ne zatvaraju sve procese u tim režimima.
Programi ostaju u pozadini, memorija se ne oslobađa do kraja, a sitne greške se vremenom gomilaju. Računar tada deluje kao čovek koji danima ne spava, on funkcioniše, ali sve sporije i nervoznije. Resetovanje je zapravo jedini način da se sistem potpuno očisti i krene ispočetka. To nije nikakva magija, već običan tehnički reset memorije i procesa
Koliko često je zapravo poželjno resetovati kompjuter
Za prosečnog korisnika koji koristi računar za internet, posao, filmove i povremeno igrice, resetovanje jednom u nekoliko dana je sasvim dovoljno. Ako računar radi svaki dan, a nikada se ne restartuje, problemi su samo pitanje vremena.
Kod onih koji koriste zahtevne programe, rade sa velikim fajlovima ili ostavljaju računar uključen non-stop, resetovanje čak i jednom dnevno nije preterivanje. Problem nastaje kada ljudi resetovanje tretiraju kao krajnju meru, a ne kao redovno održavanje.
Najčešća greška: „Neću sad, imam otvoreno sve“
Jedna od najvećih grešaka je stalno odlaganje restarta zato što vam je „sve već otvoreno“. Desetine tabova u pregledaču, programi koji rade danima, fajlovi koji se nikada ne zatvaraju, sve to opterećuje memoriju. Računar ne zaboravlja sam, on pamti dok mu se ne kaže da krene ispočetka.
Druga česta greška je oslanjanje na sleep i hibernaciju kao zamenu za restart. To su korisne opcije, ali nisu zamena za pravi reset. Računar se tada samo „uspava“, a problemi ostaju sačuvani u memoriji.
Kada resetovanje postaje spas, a kada znak većeg problema
Ako primetite da vam se računar „popravi“ na kratko posle svakog restarta, ali se problemi brzo vraćaju, to je znak da nešto drugo nije u redu. Možda ima previše programa koji se pokreću zajedno sa sistemom, možda neki softver stalno pravi greške, a moguće je i da hardver pokazuje prve znake zamora.
U tim slučajevima resetovanje nije rešenje, već privremeni flaster. Ali to ne znači da treba da ga izbegavate, naprotiv, restart vam pomaže da prepoznate da postoji dublji problem.
Zabluda o šteti zbog čestog resetovanja
Još jedna uporna zabluda je da često resetovanje šteti računaru. U realnosti, moderni računari su pravljeni da se pale i gase bez problema. Mnogo više štete pravi višenedeljni rad bez restarta, sa memorijom punom starih procesa i grešaka koje se samo gomilaju. Drugim rečima, ne mučite računar resetovanjem, mučite ga time što ga nikada ne resetujete.
Ako vi računar koristite svakog dana, resetujte ga bar nekoliko puta nedeljno. Ako radite intenzivno ili držite komp uključen po ceo dan, dnevni restart je sasvim normalna stvar. I što je najvažnije, ne čekajte da sve počne da koči, zamrzava se i nervira vas. Računar, baš kao i čovek, najbolje radi kada mu se povremeno da prilika da krene ispočetka.
kurir.rstechvision/pc
