Havarija na Janafu i NIS

O havariji na naftovodu Janaf, zbog čega je 6. novembra obustavljen transport sirove nafte ka rafineriji u Pančevu, zbog čega je NIS zatražio korišćenje nafte iz državnih rezervi, dok se rafinerija prilagođava prekidu snabdevanja i priprema za moguću obustavu proizvodnje, kaže da je to što je vlada odobrila korišćenje rezervi više nego opravdano u ovom trenutku.

“Zaustavljanje rafinerije košta, a ovog puta nije reč o dugoročnom prekidu snabdevanja, reč je o havariji za koju se mislilo da će se rešiti za nedelju dana. Ona će se očigledno rešiti u nekom periodu, a izuzetno je važno da rafinerija nastavi da radi, i odluka vlade je dobra. Tako da tu ja ne bih očekivao posebne probleme. Mi ćemo imati dovoljno snabdevanja. Ne očekujem ni da će se stvar zaoštriti što se tiče američkih sankcija, jer Amerika ima interesa da se proizvodnja, posebno dizela, nastavi u Pančevu, tako da tu mi nemamo razloga za brigu”, misli Petrović.

Briga zbog situacije u finansijskom sistemu

Međutim, ističe da je mnogo veći razlog za brigu situacija u finansijskom sistemu.

“Došlo je do stečaja banke, čija je aktiva bila dve milijarde evra, 230 milijardi dinara. Deponenti su povukli nešto novca, ali gro para je ostao u toj (Alta) banci i on je jednostavno nestao iz finansijskog sistema. To će se drastično osetiti u likvidnosti”, upozorava Petrović.

Ističe da je jako važno da se ustanovi prava odgovornost za Alta banku.

“Mi znamo da je troje lica u pritvoru. Po mom mišljenju, taj krug mora biti mnogo veći. Pre svega, šta je gospodin Macura radio? Vlasnik Alta banke je bilo preduzeće Alta grupa. Jedini vlasnik Alta grupe bio je Davor Macura. On je od početka 2024. godine ličnim uplatama, kao fizičko lice, podigao kapital Alta grupe za 22 milijarde dinara. Šta to znači? Da je neko donosio 200 miliona evra u kešu i da ih je uplaćivao, pa je onda Alta grupa podizala kapital Alta banke”, pojašnjava on.

Ali, dodaje, da kad uplatite novac dobijate potvrdu od banke, na osnovu čega se povećava kapital.

“Znači, po mom shvatanju, taj novac jednostavno nije ni uplaćen. Pošto je Macura bio i vlasnik banke, on je fiktivno prikazivao uplate na šalteru banke kojih nikad nije bilo, i taj trezor je bio prazan. I sad mi treba da vidimo odgovornost, ne samo Narodne banke, nego i ovlašćenog revizora, koji je morao da prisustvuje popisu, a popis ide tako što svaki štos novčanica treba da gurnete u mašinu i da se prebroji. I sad se ovde pojavljuju neke fantastične priče da je Macura tu stavljao po dve-tri novčanice od 500 evra gore i po 500 evra dole”, navodi Petrović i dodaje da su gro u trezoru bili dinari.

Prema njegovim rečima, Macura je, zahvaljujući tome što je Alta bila njegova banka, “štancovao potvrde, a da se novac uopšte nije ni pojavio”.

“I tu ste vi imali, u stvari, sivu emisiju novca. To je mnogo veća opasnost nego ovo što pričamo o inflatornim pritiscima”, ukazuje.

Pojašnjava da je Alta banka ostala bez gotovine, jer su lažno prikazivali novac u trezoru, odnosno da imaju 30 i nešto milijardi dinara.

“Sigurno je došao od Narodne banke zahtev, pošto nisu imali likvidnost: ‘Dajte tu gotovinu u trezoru, pa ćemo vam mi odobriti žiralne dinare’. Toga nije bilo, i naravno da je banka morala da se zatvori”, navodi.

Najurgentniji potezi nove vlasti

Imajući sve to u vidu, ističe da bi najurgentniji potezi nove vlasti trebalo da budu kompletne revizije poslovanja, pre svega velikih državnih sistema, jer ja se plašim da se tu kriju dve-tri bombe, odnosno rupe koje se mere milijardama evra”, misleći, kako kaže, na Telekom i još neke kompanije.

“Mi imamo situaciju da je Telekom po završnom računu dužan sedam milijardi evra, znači krediti plus obaveze prema dobavljačima, da je na današnji dan verovatno dužan više od osam milijardi evra, da revizor ni u jednom trenutku ne kaže – ‘toliki rast dugovanja Telekoma je veoma problematičan’. Znači, to predstavlja isto tako veliki problem sa likvidnošću. Kao što je i za Alta banku: gašenjem Alta banke odjednom nestalo iz finansijskog sistema više od milijardu evra”, ukazuje.

Ističe da se postavlja problem likvidnosti Telekoma i još nekoliko velikih državnih kompanija.

“Pored toga, trebalo bi proveriti, po potrebi i vanrednim revizijama, stanje svih poslovnih banaka, ali ne sa revizorima koji su do sada radili te banke, nego je potrebno da Narodna banka koja ima i sama resurse, ali da se i angažuju vanredne revizije, da se jednostavno sve banke za koje postoji određen problem sa likvidnošću ili postoji sumnja, da se urade i vanredne revizije i da se što pre to predoči javnosti. Znači, ja i dalje mislim da suštinskih problema nema, ali da je potrebno da se što pre izađe na čistac i ustanove pravi korektni bilansi”, navodi Petrović.

Podseća i da direktor banke Poštanske štedionice nije negirao da imaju problem sa likvidnošću, kazavši da će ga rešiti do kraja novembra.

Vratiti poverenje u finansijski sistem

Ističe da je jako važno da se vrati poverenje u finansijski sistem, a to se mora uraditi, pre svega, utvrđivanjem odgovornosti.

Što se tiče situacije sa Alta bankom, navodi da ni policija ni tužilaštvo nisu pokrenuli postupak, kao ni protiv odgovornih u Narodnoj banci, revizorskoj kući, koja je morala da potvrdi da je tolika gotovina postojala u trezoru.

“I koji su morali na kraju, u svojim izveštajima, da kažu da je krajnje neuobičajeno da vlasnik firme, pošto je isti revizor bio revizor i za Alta grupu i za Alta banku, što naravno nije slučajno, da je krajnje neuobičajeno da fizičko lice za dve godine unosi toliku gotovinu u kapital. Znači, to je samo vrh ledenog brega”, kaže Petrović.

Što se tiče budžeta za sledeću godinu, navodi da je sasvim izvesno da ga nova vlada neće moći da pripremi, pa čak i ako bude izabrana do kraja meseca, jer to zahteva prikupljanje informacija od ministarstava.

“Doći će novi ministri sa novim predlozima, novim planovima, ali hvala Bogu, za to postoji rešenje: ako se ne usvoji budžet, ići će se na privremeno finansiranje, što će s jedne strane da zaustavi državnu potrošnju, što će opet biti dobro oko inflacije. Tako da, ići ćemo na privremeno finansiranje, to nije nikakav problem, to se već i do sada više puta događalo. A nova vlada će imati priliku da do kraja prvog kvartala, pa možda i kasnije, dostavi novi budžet, i da se, naravno, o tom budžetu povede jedna ozbiljna rasprava. Nova vlada će biti vlada diskontinuiteta. Mi znamo da je sigurno pripremljen budžet od strane sadašnje vlade, ali to bi bilo političko samoubistvo za novu vladu da usvoji bez ikakvih izmena budžet koji je pripremila sadašnja garnitura”, zaključuje Petrović.

nova.rs