Unija poslodavaca predstavila istraživanje o spremnosti crnogorske privrede za ulazak u EU
Više od polovine kompanija (52,3 odsto), očekuje da će se članstvom u EU povećati produktivnost i efikasnost poslovanja, a 55,6 odsto smatra da će članstvo povećati njihovu mogućnost za izlazak na nova tržišta. Ovo je veoma bitan podatak imajući u vidu uvoznu zavisnost Crne Gore, ograničavajuće faktore naše privrede i ovim šaljemo pozitivan signal privrede i očekivanja privrednika – kazao je autor istraživanja ekonomski analitičar Mirza Mulešković
Foto: Mara Babović
Čak 69 odsto privrednika koji su učestvovali u istraživanju Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG) očekuje pozitivan ili veoma pozitivan uticaj na poslovanje kada Crna Gora postane članica Evropske unije (EU).
To se čulo na jučerašnjoj prezentaciji istraživanja „Spremnost crnogorske privrede za EU – stavovi, očekivanja i izazovi“ čiji je autor ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
Generalna sekretarka UPCG Suzana Radulović je kazala da su čak tri četvrtine preduzeća. koja su obuhvaćena istraživanjem, mikro i mala preduzeća, naglašavajući da za privredu članstvo ne počinje u trenutku kada Crna Gora uđe u EU, već mnogo prije kroz prilagođavanje novim pravilima, ulaganje u ljude, tehnologiju i standarde, te pripremu za drugačije uslove poslovanja.
Prilika
Komentarišući pozitivna očekivanja od ulaska u EU značajnog broja privrednika, Radulović je kazala da to znači da privreda EU ne vidi kao prijetnju, već kao priliku.
– Kao najveću korist privrednici vide veću pravnu sigurnost i uređeniji poslovni ambijent, a to dosta govori, da je privredi potreban stabilan i predvidiv ambijent, što im je možda i važnije od širenja tržišta. To znači jasnija pravila, eikasnije institucije i neselektivnu i dosljednju primjenu zakona, Bolja administracija, veća pravna sigurnost, kvalitetnije obrazovanje i snažnija ekonomija znače bolju državu i za građane – ocijenila je Radulović.
S druge strane, kako je dodala Radulović, važan je i podatak koji govori da samo deset odsto ispitanika smatra da su institucije dovoljno spremne da odgovore na potrebe poslovnog sektora.
– Potrebno je reagovati dok još ima vremena, jer kompanije kažu da im treba manje administracije, bolji pristup EU fondovima, jasnije informacije o evropskoj regulativi i obavezama, podrška za standarde i funkcionalnije digitalne usluge javne uprave – naglasila je Radulović.
Istraživanje je pokazalo i da je potrebna značajna pomoć privredi prilikom korišćenja evropskih fondova, posebno malim i mikro preduzećima koja imanju manje zaposlenih, finansija i manje administrativnih kapaciteta.
Optimizam privrednika
Prema riječima Muleškovića, subjektivni osjećaj kompanija o njihovoj pripremljenosti za ulazak na evropsko tržište je na skali od jedan do pet u prosjeku iznosi 3,53. Ohrabruje podatak da se skoro 60 odsto privrednika izjasnilo da u roku do tri godine može biti spremno za evropsko tržište. Mulešković je naglasio da 76,4 odsto privrede smatra da institucije nijesu dovoljno ili su samo djelimično spremne za ulazak u EU. Ipak, ukazuje da su u značajnom procentu privrednici optimistični.
– Više od polovina kompanija, 52,3 odsto, očekuje da će se članstvom u EU povećati produktivnost i efikasnost poslovanja, a 55,6 odsto smatra da će članstvo povećati njihovu mogućnost za izlazak na nova tržišta. Ovo je veoma bitan podatak imajući u vidu uvoznu zavisnost Crne Gore, ograničavajuće faktore naše privrede i ovim šaljemo pozitivan signal privrede i očekivanja privrednika – kazao je Mulešković.
Podatak da samo 3,9 odsto privrednika smatra da će članstvo negativno uticati na njihvou produktivnost, Mulešković tumači na način da među crnogorskom privredom ne postoji strah od evropskog tržišta.
Ipak, kada je riječ o evropskim fondovima, trećina ispitanika nije upoznata sa uslovima i mogućnostima njihovog korišćenja.
– Oko 31 odsto privrede ima informacije o fondovima, ali ne u značajnoj mjeri, dok je svega 2,8 odsto u potpunosti informisano, 37,6 odsto ih nije koristilo, ali planira, dok ih je 17,4 odsto koji su uspješno koristili EU fondove – kazao je Mulešković dodajući da je prosječna informisanost ocijenjena sa 2,32.
Zanimljiv je i podatak da privrednici kada posmatraju sebe daju mnogo bolje ocjene u kontekstu spremnosti za evropsko tržište, dok više od 56 odsto njih druge kompanije ocjenjuje nedovoljno spremnim. Mulešković ukazuje i da bi najveću korist od ulaska u EU trebalo da imaju sektori turizma, ugostiteljstva, energetike i obnovljivih izvora energije, ICT, poljoprivrede i prehrambene industrije. U riziku će pak biti mala trgovinska preduzeća, tehnološki manje razvijene kompanije, mikro i mala preduzeća i poljoprivreda.
Iskustva iz regiona
Govoreći o njihovom iskustvu prilikom ulaska u EU prije 13 godina, glavna direktorica Hrvatske udruge poslodavaca Irena Weber je crnogorskim kolegama poručila da nije isto biti pravno usklađen i stvarno spreman za ulazak u EU. Objasnila je da je Hrvatska u vrijeme pristupanja značajno bila usklađena sa evropskom regulativom, ali nijesu sve kompanije bilo jednako spremne.
– Lakše su se prilagodile one kompanije koje su već izvozile, poslovale sa evropskim partnerima. Veliki problem je bio kod mikro, malih i srednjih kompanija, za koje je prilagođavanje bilo veoma zahtjevno i izazovno. Zato je potrebno njima olakšati proces – poručila je Weber.
Hrvatska je, kako je ukazala, dobila pristup većem i sigurnijem tržištu, evropskim fondovima, kapitalu i snažnijem institucionalnom okviru, dodajući da je BDP po stanovniku od momenta ulaska do danas porastao sa 61 odsto prosjeka EU na 80 odsto, dok je stopa zaposlenosti premašila 74 odsto. Ipak, Weber objašnjava da će EU otvoriti vrata, ali da Crna Gora mora sama ući.
– Članstvo neće ukloniti nužnost domaćih reformi, nego pojačati potrebu za njima. EU neće zamijeniti potrebu za kvalitetom institucija, nego će je pojačati. Znači, bez kvalitetnih i snažnih institucija biće puno teže – kazala je Weber.
Saopštila je da je i za Hrvatsku bio ogroman problem zadržati zaposlene, imajući u vidu da se u tom periodu desio veliki odliv najobrazovanijeg i najkompetentnijeg kadra. Ipak, Weber je kazala da se posljednjih godina bilježi njihov povratak, što je od posebnog značaja, imajući u vidu rast plata i standarda. Ukazala je i na značaj EU fondova, bez kojih bi, kako je navela, Hrvatska teško mogla da finansira sve iz državnog budžeta.
Savjete za crnogorske kolege imao je i generalni sekretar Udruženja poslodavaca Slovenije Miro Smrekar koji je ocijenio da nijedna od država koja je od 2004. ušla u EU, njih 13, nije imala zbog toga loše iskustvo.
– Ima boljeg i lošijeg, ali trebaš uzeti ono što se nudi. Vrata su ti otvorena, ali tamo te čeka konkurencija. Administrativna pravila su teška, ali bez toga ne ide – kazao je Smrekar.
Ocijenio je da je najvažnije obrazovanje te stvaranje povjerenja između različitih djelova društva.
– Mi smo u Sloveniji imali veoma dobar socijalni dijalog. Svi smo imali isti cilj, a to je ulazak u EU. Nijesmo svi voljeli istu partiju, ali smo znali gdje želimo da idemo. Nama je plata bila 800 eura, a sada je 2.400 – kazao je Smrekar poručujući privrednicima da, ako žele da se takmiče sa najboljima, moraju poštovati pravila koja važe na velikom tržištu.
Naglasio je da je jedini način da se zadrže ljudi otvorena i konkurentna ekonomija.
– Preduzeća treba da prihvate da ljudi neće da rade za male pare, jer žele raditi za velike, za dobre uslove. Prihvati pravila, jer tek kad si unutra možeš ih mijenjati. I ne zaboravite na dijalog, jer on je jako važan – poručio je Smrekar.
pobjeda. me
