Ana Posi otvorila je svoj Bar Centrale još 1958. godine, a danas, sa 101 godinom, i dalje dočekuje goste
18.09.2026.
printscren/instagram
Dok mnogi već godinama pre penzije maštaju o jutru bez alarma i obavezama, Ana Posi ima potpuno drugačiji plan.
Ima 101 godinu, a njeno jutro i dalje počinje gotovo isto kao pre više od pola veka – ustaje rano, silazi u mali kafić u italijanskom mestu Nebjuno, otvara vrata i staje iza šanka.
Kafa se kuva, prvi gosti ulaze, a Ana ih dočekuje kao što to radi još od 1958. godine.
Danas je poznata kao najdugovečnija baristkinja u Italiji, a njen Bar Centrale postao je mnogo više od mesta na kojem se svraća na espreso. Ljudi dolaze i samo da bi upoznali ženu koja već 68 godina gotovo svakodnevno stoji sa iste strane šanka.
Počela je da radi sa 18 godina
Ana nije u ugostiteljstvo ušla slučajno.
Njeni roditelji držali su restoran, bar i prodavnicu duvana, a ona je počela da radi već sa 18 godina. Posle Drugog svetskog rata otišla je u Đenovu, gde su njeni rođaci imali restorane, i tamo, kako je svojevremeno ispričala za Reuters, naučila sve od početka – od posluživanja i čišćenja do vođenja lokala.
Kasnije se udala, a 1958. godine sa suprugom je u Nebjunu otvorila mali Bar Centrale.
Nije bilo radnika, velikog tima niti luksuza. Njih dvoje radili su gotovo sve sami.
Kada joj je suprug preminuo 1974. godine, Ana nije zatvorila lokal.
Naprotiv.
Nastavila je sama.
„Već 51 godinu radim sama kao udovica u ovom baru. Ali meni to prija, jer volim da budem među ljudima“, ispričala je Reutersu.
Od običnog bara napravili mesto na koje se dolazilo iz drugih gradova
Bar Centrale nekada nije bio samo mesto za jutarnju kafu.
Šezdesetih godina Ana i njen suprug napravili su otvoreni podijum za ples, pa su ljudi počeli da dolaze čak i iz okolnih mesta Arone i Omenje.
Ana se seća da je lokal tada bio nešto potpuno drugačije od svega što je selo nudilo – pogled na jezero, muzika, ples i puno mladih.
Čak su i fudbaleri Milana, kada su trenirali u blizini, dolazili kod nje na aperitiv. A za njima, naravno, i devojke koje su želele autograme tadašnjih zvezda.
Danas nema tog istog plesnog podijuma punog mladih, ali jedna stvar se nije promenila.
Ana je i dalje tu.
U 101. godini i dalje sređuje stolove i kuva kafu
Njeno jutro počinje veoma rano.
Prema novijim izveštajima, Ana ustaje oko šest, a Bar Centrale otvara oko sedam sati. Sređuje stolove, priprema ono što je potrebno za dan i lično dočekuje goste iza šanka. U poslu joj sada pomažu ćerka Kristina i unuka.
A kada je ljudi pitaju kako je moguće da sa 101 godinom ima toliko energije, Ana ne nudi nikakav čudesni recept.
Njena filozofija je prilično jednostavna.
Kaže da joj pomažu rad, male količine hrane i to što joj je glava stalno zauzeta nečim što treba da uradi.
Za Reuters je objasnila i zašto joj posao toliko znači.
Rad joj, kaže, daje osećaj nezavisnosti.
„Ne morate da zavisite od drugih“, poručila je.
Doručkuje čaj i kolač od jabuka
Ni njena ishrana nije ono što biste očekivali od nekoga ko traži „tajnu dugovečnosti“.
Nema posebnih praškova, komplikovanih jelovnika ni čudesnih namirnica.
Za doručak voli čaj i parče domaćeg kolača od jabuka, a tokom dana jede veoma male i jednostavne obroke. I sama kaže da je njeno pravilo – malo hrane i mnogo aktivnosti.
Naravno, nečiji životni vek ne može se pripisati jednoj navici ili određenom jelovniku. Ali kada slušate Anu, jasno je koliko su joj važni svakodnevno kretanje, rutina i kontakt sa ljudima.
„Ovaj bar je pomalo kao porodica“
Možda se upravo u toj rečenici krije najlepši deo cele priče.
Za Anu njen kafić nikada nije bio samo posao.
Ljudi tu ne dolaze samo da popiju nešto, kaže ona. Dolaze da se vide, popričaju, prenesu poruku, pitaju za pomoć ili jednostavno provedu nekoliko minuta zajedno.
Tokom decenija gledala je čitave generacije kako odrastaju.
Neki ljudi koji su kao mladi dolazili kod nje danas dovode svoje unuke i podsećaju je na vreme kada je u lokalu svirao džuboks.
I zato možda nije neobično što joj je teško da zamisli život bez tog malog bara.
Ima i savet za svoje unuke
Posle više od sedam decenija rada, Ana mladim ženama daje vrlo jednostavan savet.
Svojim unukama govori da rade, štede i da ne zavise ni od koga.
To verovatno najbolje opisuje i njen život.
Prošla je rat, ostala bez supruga, sama nastavila posao, gledala kako se menjaju selo, mušterije, muzika, navike i čitava Italija.
A roletna Bar Centralea se i dalje podiže.
Iza nje je Ana.
Sa 101 godinom, šoljicom espresa u ruci i još jednim radnim danom pred sobom.
najzena.alo.rs
