Podaci Instituta alternativa, zaključno sa septembrom 2026. godine, pokazuju da je u 45 inspekcija, od ukupno sistematizacijom predviđenih 580 inspektora, zaposleno svega njih 343, što čini 59,1 odsto ukupne popunjenosti. Samo jedna inspekcija ima u potpunosti popunjene kapacitete, dok u četiri inspekcije nema zaposlenih inspektora. Ukupan procenat popunjenosti je pao za oko 10 odsto u odnosu na prethodno istraživanje iz aprila 2025. godine, kada je iznosio 70 odsto. Iako je došlo do blagog smanjenja broja zaposlenih inspektora, na niži procenat popunjenosti je u najvećoj mjeri uticalo povećanje broja sistematizovanih pozicija za inspektore, saopšteno je iz Instituta alternativa.
Kako navode, prema podacima za 45 inspekcija koje djeluju u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Crnoj Gori nedostaje 237 inspektora. Ovi podaci, ističu iz Instituta alternativa, ne obuhvataju poreske, carinske i pravosudne inspektore, koji sprovode nadzore u skladu sa svojim matičnim zakonima, kao ni inspekcije koje djeluju u okviru nezavisnih institucija i regulatornih tijela (poput Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnosti – EKIP).
“U odnosu na prethodno istraživanje, došlo je do povećanja broja sistematizovanih mjesta sa 501 na 580, dok je broj zaposlenih smanjen sa 352 na 343. U ukupan broj zaposlenih uračunat je i jedan inspektor koji je zaposlen u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, ali nije raspoređen ni u jednu od inspekcija. Na povećanje broja sistematizovanih mjesta uticale su obaveze preuzete kroz pojedina pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, za koja su izrađeni posebni akcioni planovi za jačanje administrativnih kapaciteta. Pregled dostupnih akcionih planova za jačanje administrativnih kapaciteta ukazuje na planirano zapošljavanje najmanje 144 nova inspektora u različitim oblastima inspekcijskog nadzora do kraja 2028, odnosno 2030. godine. Od tog broja, 71 zapošljavanje predviđeno je akcionim planovima sa rokom realizacije do kraja 2028. godine, uključujući 11 inspektora rada čije je zapošljavanje planirano od kraja 2026. do drugog kvartala 2027. godine. Navedeni planovi obuhvataju više inspekcijskih službi, uključujući tržišnu, turističku, zdravstvenu, sanitarnu, ribarsku, energetsku, saobraćajnu, metrološku i druge inspekcije, kao i inspekciju rada i inspekciju zaštite i zdravlja na radu. Preostala 73 zapošljavanja odnose se na Upravu za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, čiji akcioni plan predviđa postepeno jačanje inspekcijskih kapaciteta do 2030. godine”, piše u saopštenju.
Dodaju da podaci Uprave za ljudske resurse ukazuju da postoji interesovanje za radna mjesta inspektora.
“Naime, tokom 2024. i 2025. godine objavljena su 43 oglasa (interna i javna) za zapošljavanja inspektora, od kojih je sprovedeno njih 19. Tim oglasima je traženo ukupno 128 izvršilaca, za koje se prijavilo 322 kandidata. Ovi oglasi su rezultirali izborom 34 kandidata”, navodi se u saopštenju.
Do ovih podataka, napominju, Institut alternativa je došao kombinovanjem analize javno dostupnih podataka iz pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji ministarstava, uprava i zavoda, analizom akcionih planova za jačanje administrativnih kapaciteta, spiskova zaposlenih, kao i informacija prikupljenih putem zahtjeva za slobodan pristup informacijama (SPI).
Kategorizacija po stepenu popunjenosti inspekcijskih službi
Iz Instituta alternativa navode da samo jedna inspekcijska služba bilježi stopostotnu popunjenost kapaciteta, i to Inspekcija za državni premjer (geodeziju) pri Upravi za nekretnine, gdje je na jedinom sistematizovanom radnom mjestu zaposlena jedna inspektorka.
“U čak četiri inspekcije nema zaposlenih inspektora, i to u inspekciji za nadzor nad državnom imovinom u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, inspekciji za sigurnost plovidbe (PSC) u Lučkoj kapetaniji Bar, inspekciji za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture i medija, te u inspekciji za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera. Posebno zabrinjava što ni prošle godine nije bilo zaposlenih inspektora za državnu imovinu i za kulturnu baštinu, što ukazuje na sad već hronični nedostatak kadra u ovim oblastima. Prema sistematizaciji, predviđeno je da imamo četiri inspektora za državnu imovinu, četiri inspektora za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja, tri PSC inspektora u Lučkoj kapetaniji Bar, kao i dva inspektora za kulturnu baštinu”, navodi se u saopštenju.
Nedostatak kadrovskih kapaciteta, kažu, posebno je izražen u 11 inspekcija, u kojima je zaposleno manje od polovine inspektora u odnosu na sistematizaciju.
“Od toga broja, u šest inspekcija popunjenost iznosi svega 25 odsto. Od planiranih četiri, imamo samo po jednog inspektora za energetsku efikasnost, geološkog inspektora, rudarskog inspektora, inspektora za ugljovodonike i jednog inspektora za nadzor željezničke infrastrukture, saobraćaja i žičara. Od predviđenih osam, imamo samo dva budžetska inspektora. U novouspostavljenoj državnoj komunalnoj inspekciji popunjenost je na 18 odsto, sa dva zaposlena inspektora od planiranih 11. Popunjenost ispod 50 odsto imaju i inspekcija za hranu (35,71 odsto), urbanistička inspekcija (35,71 odsto), Inspekcija za javne nabavke (37,50 odsto), veterinarska inspekcija (41,03 odsto).
U 15 inspekcija popunjenost se kreće između 50 odsto i 70 odsto. U ovaj broj spadaju i inspekcije koje imaju među najvećim brojem sistematizovanih radnih mjesta i to: tržišna inspekcija (58 sistematizovanih, zaposlenih 41), zdravstveno-sanitarna inspekcija (55 sistematizovanih, 36 zaposlenih), fito-sanitarna inspekcija (39 sistematizovanih, 20 zaposlenih), turistička inspekcija (34 sistematizovana, 23 zaposlena).
U većini ostalih inspekcija, kadrovska popunjenost se kreće između 71,43 odsto i 93,75 odsto”, ističe se u saopštenju.
Rodna struktura, napominju, ukazuje na ujednačen odnos zaposlenih inspektora.
“Od ukupno 343 zaposlena, 178 su žene (51,90 odsto), a 164 muškarci (47,81 odsto), dok za jednu osobu podatak o polu nije dostupan. Ovaj podatak ne utiče bitno na zaključak o rodnoj strukturi zaposlenih. Po sektorima je vidljiva jasna podjela: žene čine većinu u inspekcijama u zdravstvu (83,33 odsto), kulturi (80 odsto), radu (66,67 odsto) i bezbjednosti hrane (56,86 odsto), dok su muškarci ubjedljivo dominantni u inspekcijama u saobraćaju (100 odsto), pomorstvu (100 odsto), šumarstvu (90,91 odsto) i poljoprivredi (87,50 odsto)”, preciziraju iz IA.
Ovi podaci, zaključuju, jasno ukazuju na nastavak nesrazmjere u javnoj upravi: dok se u javnosti govori o optimizaciji administracije, ključni sektori zaduženi za kontrolu zakonitosti, zaštitu javnog interesa, zdravlja, finansija, hrane i bezbjednosti građana ostaju bez adekvatnog ljudskog kapitala.
