Uprkos neizvesnosti oko izbora predsednika i potencijalnih novih izbora, kosovski zvaničnici nedavno su pokrenuli agresivniju kampanju povodom pitanja pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i članstva u Savetu Evrope. Iz Evropske komisije kažu za Kosovo onlajn da je prošle godine napredak Kosova usporen zbog unutrašnjeg zastoja, a sagovornici portala kao prepreke nastavku evropskog puta Kosova navode blokadu dijaloga sa Beogradom, kao i činjenicu da pet zemalja članica Evropske unije ne priznaje nezavisnost Kosova.
Piše: Jelena Novakov
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji u decembru 2022. godine i od tada čeka upitnik Evropske komisije, koji sadrži oko 3.000 pitanja i odnosi se na demokratsku stabilnost, vladavinu prava, zaštitu manjina, ekonomske kriterijume vezane za tržišnu konkurenciju, kao i sposobnost preuzimanja i efikasnog sprovođenja obaveza iz članstva u EU.
Ministar spoljnih poslova Kosova Gljauk Konjufca prošle nedelje je, tokom razgovora sa belgijskim kolegom Maksimom Prevotom, istakao da Kosovo više od tri godine očekuje upitnik za članstvo u EU, ali da ostaje na evropskom putu.
Na Zapadnom Balkanu jedino Kosovo nije kandidat, na šta je nedavno podsetio i glavni pregovarač sa EU Jeton Zuljfaj, dodajući da Priština aktivno ulaže napore kako bi se ostvario taj status. On je takođe ocenio da bi trebalo ubrzati otvaranje pregovora i napomenuo da bi Kosovo ovu godinu trebalo da iskoristi i unapredi taj proces kroz saradnju sa državama članicama i institucijama EU.
Zuljfaj je, tokom posete Albaniji, rekao da Kosovo nastavlja da čeka rešenje EU o statusu kandidata, ali da zvaničnici u međuvremenu neće sedeti skrštenih ruku. Prema njegovim rečima, Kosovo će uz pomoć Albanije započeti usklađivanje odgovora u upitniku, imajući u vidu proces skrininga, kao i rad na uspostavljanju međuinstitucionalnih koordinacionih struktura.
Na sastanku sa vršiteljkom dužnosti šefa Delegacije EU na Kosovu Evom Palatovom, Zuljfaj je rekao da je Kosovo zaslužilo da napreduje ka članstvu jer, kako je kazao, predvodi region po indeksima demokratskog napretka i ima visok prosek ekonomskog razvoja, ali je Izveštaj o proširenju za 2025. godinu pokazao usporavanje zbog unutrašnje situacije i blokada institucija.
Istovremeno, sagovornici Kosovo onlajna kao jednu od prepreka ističu to što pet zemalja EU ne priznaje nezavisnost Kosova, a među njima je i Španija. Sa time se saglasio i premijer Kosova Aljbin Kurti, koji je u autorskom tekstu za katalonski list „El Periodiko“ naveo da su te zemlje „velika prepreka“ na putu u EU. Prema njegovim rečima, ne posotoji spor Kosova sa Španijom, a time ni prepreke da Madrid prizna nezavisnost Kosova.
Sagovornici navode da, i pored svega, interesovanje građana Kosova za članstvo u EU ostaje na visokom nivou, a anketa Saveta za regionalnu saradnju pokazuje da je 78 odsto građana za pristupanje EU, dok anketa američkog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) navodi da se radi o čak 89 odsto građana.
Ocena Evropske komisije
Iz Evropske komisije izjavili su za Kosovo onlajn da je Izveštaj o proširenju za Kosovo za 2025. godinu pokazao usporavanje napretka zbog unutrašnje situacije i političkog zastoja, ali da je Evropska unija spremna da sarađuje sa kosovskim vlastima i da nastavi da podržava Kosovo na evropskom putu.
„Izveštaj o proširenju za Kosovo za 2025. godinu jasno pokazuje da je napredak u reformama vezanim za EU usporen u poslednjih 12 meseci, pre svega zbog podela na domaćoj političkoj sceni, usporavanja zakonodavnih aktivnosti uoči februarskih izbora, kao i dugotrajnog političkog zastoja nakon toga“, rekla je portparolka Evropske komisije (EK).
Dodala je i da u EK očekuju brzo formiranje institucija i povratak reformama, naglašavajući da bi prioritet trebalo da bude sprovođenje Plana rasta i povezanih sporazuma vrednih do 882 miliona evra.
„EU je spremna da sarađuje sa kosovskim vlastima i da nastavi da podržava Kosovo na njegovom putu ka Evropskoj uniji“, rekla je za naš portal portparolka Evropske komisije.
Istovremeno, kako navodi, nastavak dijaloga na visokom nivou biće moguć kada se za to steknu uslovi, uz napomenu da će visoka predstavnica Kaja Kalas sazvati takav sastanak kada okolnosti to dozvole.
Dijalog i ZSO
Važnost dijaloga sa Beogradom istakao je i bivši diplomata Zoran Milivojević, rekavši da će za otvaranje procesa pristupanja Kosova u EU dijalog biti ključan. Prema njegovim rečima, nakon što je EU ukinula mere protiv Kosova, stekli su se uslovi za nastavak razgovora o evropskoj budućnosti Kosova.
„Treba podsetiti da je Komisija sa Kosovom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer to ne može EU, pošto pet država ne priznaje samoproglašenu nezavisnost“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.
Drugo ograničenje sa kojim se Kosovo suočava, kaže Milivojević, vezano je za politički sistem, odnosno blokade institucija prošle godine i potencijalne nove izbore, ukoliko se do 28. aprila ne izabere novi predsednik. Politički kontekst u ovoj situaciji ostaje veliko pitanje, dodaje, i naglašava da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine ključan kada je reč o pregovorima Kosova sa EU.
„Dijalog je blokiran. Stavovi su dijametralno suprotni. Srbija ostaje čvrsto na stanovištu da nisu mogući dalji suštinski pregovori ukoliko se ne ispuni obaveza Kosova u vezi sa Briselskim sporazumom iz 2013, odnosno formiranjem ZSO. Vlast Samoopredeljenja nije spremna da to ispuni, nisu bile ni prethodne, ali ova nije spremna“, kazao je Milivojević.
Podseća da Evropska unija ističe potrebu razmatranja statuta ZSO pred Ustavnim sudom Kosova, što je uslov za pristupanje Savetu Evrope, ali i za deblokadu dijaloga. Milivojević navodi da nije optimističan kada je u pitanju mogućnost nastavka dijaloga zbog nedostatka spremnosti vlasti u Prištini da se angažuju u vezi sa ZSO.
Milivojević navodi da postoji tendencija da se proces sa Kosovom ubrza iz geopolitičkih razloga, iz sličnih razloga kao u slučaju Ukrajine i Moldavije.
„To znači da postoji geopolitički kontekst koji i ovaj region i kosovsku priču uklapa u ono što su intencije istočne politike, za Ukrajinu i Moldaviju, odnosno da se ti procesi nekako ubrzaju pre velikog raspleta oko rata u Ukrajini. Postoji jedna jaka struja u EU koja gura kosovsku priču, i prema Savetu Evrope i u vezi sa evropskim integracijama, i to u kratkom roku. Na čelu te grupacije su Nemci. Imaju podršku i nekih drugih zemalja, takozvanog tvrdog krila, koje je vezano za geopolitiku, za rusko pitanje i za taj politički uslov koji sada dominira“, ističe.
U tu priču, navodi Milivojević, Kurti i aktuelna vlast u Prištini pokušavaju da se uključe praveći ustupke Briselu.
„Čine ustupke raznih vrsta. Potpuno se usklađuju sa svim onim što Brisel traži i nastup gospodina Konjufce treba posmatrati u tom kontekstu. Oni pokušavaju da aktivnom politikom sklanjanja Srbije iz delokruga i korišćenjem geopolitičkog konteksta isposluju da kosovska priča bude na stolu“, napominje diplomata.
Prepreke unutar EU
Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar ne priznaju Kosovo, a evropska komesarka za proširenje Marte Kos izjavila je u ponedeljak da „prati šta se dešava“ po pitanju ovih zemalja i da je „razvoj ohrabrujuć“, ne precizirajući detaljnije šta pod tim podrazumeva. Upravo od ovih zemlja, ocenjuje analitičar Nedžmedin Spahiu, zavisi evropska budućnost Kosova.
„Ne zavisi od političke situacije. Zavisi od toga što, pre svega, pet zemalja EU nije priznalo Kosovo, tako da to stavlja Kosovo van konkurencije u odnosu na ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana, koje su u sasvim drugačijoj situaciji“, rekao je on za Kosovo onlajn.
Govoreći o tome da li bi evrointegracije mogle da budu argument u potencijalnoj predizbornoj kampanji, Spahiu je rekao da bi ključ te kampanje bio traženje krivca za neizbor predsednika, kao i pitanja korupcije i kriminala. Ističe da građani Kosova ne smatraju da evropski put i brzina evrointegracija zavise od toga koja je stranka na vlasti, ali dodaje da interesovanje za pristupanje EU ipak postoji.
„Interesovanje za članstvo u EU postoji. Građani Kosova bi želeli da budu u EU, da mogu slobodno da se kreću i da postoji slobodan promet robe, ali nemaju ideju kako do toga stići i koji bi političari do toga brže doveli“, kaže Spahiu.
