Sve više ljudi širom svijeta pati jer njihov imuni sistem ne može da razlikuje zdrave ćelije od mikroorganizama koji su ih napali. Odbrana od bolesti, koja ih je nekada štitila, umesto toga napada njihova tkiva i organe.

U toku su veliki međunarodni istraživački napori u borbi protiv ovog trenda – uključujući inicijativu na Institutu Frensis Krik u Londonu, gde su dva svjetska stručnjaka, Džejms Li i Kerol Vinjus, osnovali odvojene istraživačke grupe kako bi pomogli da se utvrde tačni uzroci autoimunih bolesti.

“Broj autoimunih slučajeva počeo je da raste pre oko 40 godina na Zapadu“, rekao je Li za Obzerver. Međutim, sada vidimo da se neki pojavljuju u zemljama koje nikada ranije nisu imale ovakve bolesti”.

Na primer, najveći nedavni porast slučajeva inflamatorne bolesti crijeva zabiljeležen je na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji. Jedva da su videli ovu bolest ranije.

Autoimune bolesti se kreću od dijabetesa tipa 1 do reumatoidnog artritisa, inflamatorne bolesti crijeva i multiple skleroze.

Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu, najmanje 4 miliona ljudi ima takve uslove, a neki pojedinci imaju više od jednog. Na međunarodnom nivou, piše Gardijan, procenjuje se da broj slučajeva autoimunih bolesti raste između tri i devet odsto godišnje.

Većina naučnika vjeruje da faktori životne sredine igraju ključnu ulogu u ovoj promjeni.

Genetska predispozicija drži dalje od “brze hrane”.

“Ljudska genetika se nije promijenila u poslednjih nekoliko decenija”, rekao je Li. “Dakle, nešto mora da se promijeni u spoljnom svijetu na način koji povećava našu predispoziciju za autoimune bolesti.”

Ovu ideju je podržao Vinuesa. Ona je ukazala na promjene u ishrani koje se dešavaju jer sve više zemalja usvaja „zapadnu“ ishranu i ljudi kupuju sve više brze hrane.

“Brza hrana nema važne sastojke, kao što su vlakna, a dokazi sugerišu da ova promjena utiče na mikrobiom osobe – zbir mikroorganizama koje imamo u crijevima i koji igraju ključnu ulogu u kontroli različitih telesnih funkcija”, rekao je Vinuesa. “Ove promjene u našim mikrobiomima mogu onda da izazovu autoimune bolesti, od kojih je više od 100 vrsta sada otkriveno.”

U ove bolesti spadaju celijakija, kao i lupus

“Ako nemate određenu genetsku predispoziciju, nećete nužno dobiti autoimunu bolest, bez obzira koliko brzo jedete”, rekao je Vinuesa. „Ne možemo mnogo da uradimo da zaustavimo globalno širenje franšiza brze hrane. Umjesto toga, pokušavamo da razumemo osnovne genetske mehanizme koji podržavaju autoimune bolesti i čine neke ljude podložnim, a druge ne. Želimo da se pozabavimo tim pitanjem nivo.”

Nije sve lako kad si mlad

Ovaj zadatak je moguć zahvaljujući razvoju tehnika koje omogućavaju naučnicima da otkriju male razlike u DNK među velikim brojem pojedinaca. Na ovaj način moguće je identifikovati uobičajene genetske obrasce među onima koji pate od autoimunih bolesti.

“Do nedavno nismo imali alate za to, ali sada imamo nevjerovatnu moć sekvenciranja DNK u velikim razmerama i to je sve promijenilo”, rekao je Li.

“Imamo puno potencijalno korisnih novih terapija koje se stalno razvijaju, ali ne znamo kojim pacijentima da ih damo, jer sada shvatamo da ne znamo tačno koju verziju bolesti imaju. I to je ključ cilj autoimunog istraživanja. Moramo da naučimo kako da grupišemo i stratifikujemo da bismo mogli da im damo pravu terapiju.”

Li je takođe istakao da sve veći broj slučajeva autoimunih bolesti širom svijeta znači da su novi tretmani i ljekovi sada potrebniji nego ikada ranije.

“Trenutno ne postoje ljekovi za autoimune bolesti, koje se najčešće razvijaju kod mladih – dok pokušavaju da završe školu, dobiju prvi posao i imaju porodice”, rekao je on.

“To znači da se sve veći broj ljudi suočava sa operacijama ili će morati da primaju injekcije do kraja života. To može biti strašno za pacijente i veliki pritisak na zdravstvene službe. Zbog toga imamo hitnu potrebu da pronađemo nove, efikasne tretmani”, saopštilo je