Prema rečima dr Patela, nedovoljan unos vode jedan je od najvažnijih faktora rizika za gotovo sve vrste kamena u bubregu. Kada je urin previše koncentrisan, minerali se lakše kristališu i stvaraju kamen.

Ko je najviše izložen riziku?

Određene osobe imaju veću verovatnoću da razviju kamen u bubregu. Urolozi navode da se ovaj problem češće javlja kod muškaraca, iako se razlika između polova postepeno smanjuje.

Važnu ulogu ima i porodična istorija bolesti. Ukoliko su roditelji, braća ili sestre imali kamen u bubregu, rizik je veći.

Osobe koje su već imale ovaj zdravstveni problem takođe imaju povećanu verovatnoću da se on ponovo pojavi.

Na rizik može uticati i mesto stanovanja. Ljudi koji žive u toplim i vlažnim područjima gube više tečnosti znojenjem, zbog čega su podložniji dehidrataciji.

Gojaznost, ishrana bogata solju i životinjskim proteinima, kao i određene bolesti, poput gihta i zapaljenskih bolesti creva, dodatno mogu doprineti nastanku kamena.

Koji simptomi ukazuju na kamen u bubregu?

Kamen u bubregu ne mora uvek da izazove simptome. Ukoliko ostane unutar bubrega, osoba često nema nikakve tegobe, pa se problem otkriva slučajno, tokom pregleda zbog drugih zdravstvenih stanja.

Međutim, kada kamen počne da se pomera iz bubrega prema mokraćnoj bešici, može izazvati izuzetno jak bol.

Bol se obično javlja iznenada, veoma je intenzivan i dolazi u talasima. Najčešće počinje u leđima ili sa strane tela, a može se širiti prema preponama.

Mogu se javiti i mučnina, učestalo mokrenje ili iznenadna potreba za mokrenjem.

Ukoliko su bolovi praćeni povišenom temperaturom ili drhtavicom, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć jer to može ukazivati na infekciju bubrega.

Popularan napitak koji može povećati rizik

Iako je hidratacija ključna za prevenciju, nije svejedno koju tečnost unosimo.

Urolozi upozoravaju da prekomerno konzumiranje ledenog čaja, naročito onog napravljenog od crnog čaja, može povećati rizik od nastanka kamena u bubregu.

Razlog je visok sadržaj oksalata, materija koje učestvuju u stvaranju najčešće vrste bubrežnih kamenaca.

Prema rečima dr Patela, crni čaj, koji je osnova većine ledenih čajeva, sadrži relativno velike količine oksalata.

Umerena konzumacija, do dve čaše dnevno, prema proceni stručnjaka uglavnom ne bi trebalo da predstavlja problem, ali veće količine mogu povećati rizik, posebno kod osoba koje su već sklone stvaranju kamena.

Važno je napomenuti da rizik nije povezan isključivo sa šećerom. Čak i nezaslađeni ledeni čaj sadrži oksalate.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da nema razloga za potpuno izbacivanje ovog napitka iz ishrane. Pojedina istraživanja čak ukazuju na to da umereno konzumiranje crnog čaja može biti povezano sa manjim rizikom od stvaranja kamena.

Jedan od načina da se potencijalni rizik smanji jeste dodavanje limuna u čaj. Citrat iz limuna može pomoći u vezivanju kalcijuma u urinu, čime se smanjuje mogućnost stvaranja kristala kalcijum-oksalata.

Dr Patel upozorava i na sok od grejpfruta, čija je redovna konzumacija u pojedinim velikim istraživanjima povezana sa povećanim rizikom od nastanka kamena u bubregu. Međutim, razlozi za tu povezanost još nisu potpuno razjašnjeni.

Stručnjaci zaključuju da su dovoljan unos vode, uravnotežena ishrana i umerenost u konzumiranju različitih napitaka među najvažnijim merama za očuvanje zdravlja bubrega.

n1info.rs