Fotografija: Pixabay
Cijene hrane neopravdano rastu u Evropskoj uniji i posebno na Balkanu, uprkos talasu bojkota super-marketa, pa je tako bugarsko ministarstvo poljoprivrede odlučilo da osnuje lanac prodavnica na maloj “Trgovine za narod”, koje će imati maksimalnu maržu od 10 odsto i prodavati mahom bugarske proizvode.
Bugarska vlada je obezbedila oko pet miliona evra početnog kapitala za oko 1.500 „Trgovina za narod” koje će mahom biti otvorene u najsiromašnijim i poljoprivrednim oblastima.
Tamo, objasnio je bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov , inflacija najteže pogađa stanovništvo koje sve manje novca može da troši na hranu.
Cilj je i da se prvenstveno domaća hrana i poljoprivredni proizvodi što direktnije, bez krupnih posrednika, dostavljaju potrošačima.
Mediji u EU i na Balkanu su prenijeli ocjene udruženja potrošača i proizvođača da rast cijena hrane osjetno umanjuje plate i prihode građana ne samo na Zapadnom Balkanu, već u Bugarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj.
Opšti zaključak udruženja potrošača i proizvođača u EU je da cijene hrane rastu, poljoprivrednici dobijaju sve manje novca za svoje proizvode, a profit sve više ide u blagajne velikih prerađivača i lanca samoposluga.
Ja sam u samoj Evropskoj uniji, recimo građani Belgije – gdje su cijene hrane u posljednjih par godina jako porasle – u pograničnim područjima skoro sve potrepštine i hranu nabavljaju u Francuskoj i Njemačkoj.
Na Balkanu svi dobro znaju da su mnogi proizvodi u susjednim zemljama jeftiniji, hrana i mnogo šta su ne samo za građane Srbije, već i Slovenije i naročito Hrvatske po cijenama osjetno pristupačniji u Trstu i okolini, gdje su samoposluge svakodnevno pune slovenačkih i hrvatskih kupaca.
Francuska vlada je nedavno sazvala direktore nekoliko najkrupnijih mreža prodavnica hrane u Francuskoj i Njemačkoj i zahtijevaju objašnjenja za ozbiljna saznanja da su se na tom sastanku na jednom diplomu u Njemačkoj dogovorili o zakonom strogo zabranjenoj cijeni karte za prehrambene proizvode.
Predstavnici njemačkih poljoprivrednika i neki poslanici u Evropskom parlamentu upravo su na portalu “Prodžekt-sindikejt” objavili podatak da samo četiri velika lanca prodavnice u Maloj Njemačkoj kontrolišu 85 odsto tržišta hrane.
“Jako velika koncentracija je”, kako je predočeno, i na sektoru prerađivača poljoprivrednih proizvoda.
Njemačka Komisija za monopol je krajem prošle godine upozorila da “velika tržišna koncentracija ozbiljno pogađa proizvođače i potrošače hrane”.
Srpska vlada je prošle jeseni saopštila da se spremaju ozbiljne kazne za nekoliko lanaca prodavnica hrane zbog ozbiljnih sumnji da su se dogovorili o podizanju cena hrane i održavanju neopravdano visokih marži.
Ali otad nema vijesti da li su nadležno ministarstvo i inspekcije nešto i li, iako su sami građani u nekoliko navrata bojkotovali velike lance samoposluga.
Predstavnici poljoprivrednih udruženja u EU i poslanici Evropskog parlamenta su u saopštenju stavili do znanja da “ako Evropa želi da ubuduće hrani sebe, mora poljoprivredu učiniti ekonomski i ekološki održivom…i to ne subvencijama, već uspostavljanjem poštenih tržišnih uslova i čvrsto održivih standarda”.
Oni ukazuju da jedan od koraka treba da bude i ono što je preduzela njemačka vlada, a to je da se ugovori o nabavci i prodaji hrane prave trojno, neposredno između poljoprivrednika, prerađivača i lanca prodaje, “da se tačno zna kakve su tržišno i za potrošače opravdane marže”.
izvor: CdM: portal
