Република Српска
Пољопривредници упозоравају да се изградња енергетских објеката мора усмерити на неплодне и неприступачне терене због дугорочног очувања домаће производње хране
Од нашег сталног дописника
Бањалука – У Републици Српској је у протекле три године пренамењено више од 3.000 хектара пољопривредног земљишта, а соларни панели постављени су на више од 60 одсто те површине. Суочена са све израженијим ширењем соларних електрана на обрадивим површинама, Влада Републике Српске најавила је интервенцију и пооштравање правила за њихову изградњу, што су подржали и пољопривредници у том ентитету. Председник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић сматра да приликом пренамене пољопривредног земљишта у грађевинско мора да се поступа с посебним опрезом јер је реч о ограниченом и ненадокнадивом природном ресурсу.
Маринковић је подржао иницијативу за пооштравање правила и усмеравање изградње соларних електрана на неприступачне терене. То би, како је објаснио за медије, требало да буду површине које по морфолошким и педолошким карактеристикама нису погодне или су мање погодне за узгој пољопривредних култура, као и терени на којима је отежан рад пољопривредних машина.
„Земљиште као природни ресурс ограничених могућности треба сачувати”, поручио је Маринковић.
Упозорио је да очување пољопривредних површина мора бити један од приоритета, посебно у време када се све више говори о могућим проблемима у снабдевању храном. Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Анђелка Кузмић недавно је појаснила да важећи прописи ограничавају коришћење пољопривредног земљишта до четврте класе у друге сврхе, те навела да је ресорно министарство у извештају сачињеном крајем прошле године констатовало масовну експанзију изградње соларних електрана широм Републике Српске.
Према постојећем систему, за изградњу соларних електрана снаге до 250 киловата дозволе се издају на локалном нивоу, без обавезе прибављања сагласности надлежних републичких министарстава. Такав систем отежава контролу и праћење квалитета земљишта на којем се постављају соларни панели. Министарство енергетике и рударства Републике Српске води евиденцију о броју изграђених објеката и њиховој инсталисаној снази, али не располаже регистром из којег би се могло утврдити на којој класи земљишта се они налазе.
Међу подручјима у којима је забележена интензивна изградња соларних електрана на пољопривредном земљишту издвајају се Лијевче поље, Семберија и Посавина, крајеви у којима се традиционално узгајају житарице, кромпир, паприка и друге културе, јавили су медији. По броју оваквих објеката предњаче Градишка, Лакташи, Србац, Модрича и Шамац. Један од примера који је изазвао противљење мештана јесте насеље Подновље код Добоја, где је планирана и започета изградња соларне електране на више од 300.000 квадратних метара задружног земљишта. Спор око земљишта и изградње пратили су кривичне пријаве и протести грађана. Спорења је било и у Херцеговини, то јест у Невесињу где су се грађани и иницијативе за заштиту пољопривредног земљишта противили изменама просторних планова којима је, према њиховим наводима, било предвиђено претварање око 1.100 хектара обрадивих површина у зоне за изградњу соларних паркова.
politika.rs
