Мистериозна делегација Студентске листе у Бриселу
Европска комисија потврдила је да је у понедељак, 2. новембра, у Бриселу угостила четворочлану делегацију изборног победника у Србији, али није желела да открије ко је учествовао у разговорима. Јавност је за посету сазнала тек накнадно, из европских медија, док италијанска АНСА, француски „Монд” и немачки јавни сервис указују на неизвесност у погледу будуће политике Студентске листе, посебно њеног односа према Европској унији, Русији и кључним спољнополитичким питањима
БЕОГРАД – Ко је у име Студентске листе путовао у Брисел, ко је одредио чланове делегације и о чему су представници будуће парламентарне већине разговарали са европском комесарком за проширење Мартом Кос? Ова питања отворена су након што је европски портал „Јуроњуз” објавио да је четворочлана делегација Студентске листе у понедељак, 2. новембра, боравила у седишту Европске уније, где је, на позив комесарке, одржан састанак о политичкој ситуацији и будућности Србије.
Посебну пажњу изазива чињеница да идентитет учесника није саопштен ни после објављивања вести, иако је реч о представницима политичке групације која је на парламентарним изборима 25. октобра освојила апсолутну већину гласова и припрема се за преузимање власти.
Састанак је одржан у понедељак поподне, а јавност је за њега сазнала тек након што је Марта Кос у среду, 4. новембра, пред Одбором за спољне послове Европског парламента потврдила да је разговарала са представницима Студентске листе. Дан касније, бриселски дописник „Јуроњуза” Лука Бертуци објавио је детаље сусрета.
Према његовим сазнањима, делегацију су чиниле четири особе, али Европска комисија није желела да потврди њихова имена. Објашњење које се наводи у извештају јесте да Студентска листа још није јасно дефинисала своје руководство и планове за формирање владе, због чега су њени представници наступали као група.
Та околност, међутим, отвара питање политичке одговорности. Ако Студентска листа још нема јасно одређено руководство, ко је овластио четворо људи да је представљају пред једним од најважнијих званичника Европске уније? Да ли су путовали као представници будуће парламентарне већине, кандидати за државне функције или делегати студентских пленума? И коме су поднели извештај о разговорима?
За сада нема јавно доступних одговора на ова питања.
Европска комисија потврдила састанак, али не и имена саговорника
„Србија има прилику за нови почетак. Нова српска влада има могућност да окрене нови лист, ојача демократске институције и основна права и предузме неопходне кораке за напредовање на путу приступања Европској унији”, изјавила је Марта Кос пред посланицима Европског парламента.
Она је потврдила да је разговарала са представницима Студентске листе и да су у средишту сусрета била питања демократских институција и унутрашњег уређења Србије.
„Састала сам се са представницима Студентске листе. Разговарали смо о многим стварима, између осталог и о томе да они као свој примарни задатак виде да Србија поново постане демократска земља”, навела је европска комесарка.
Према извештају „Јуроњуза”, представници Студентске листе истакли су да су усредсређени на успостављање владавине права и демократских стандарда, пре свега због грађана Србије, али и због њене европске перспективе.
Косова је поручила да захтеви учесника студентских протеста одговарају ономе што Европска унија очекује од Србије.
„Демонстранти у Србији желе исто што и Европска унија тражи од Србије: борбу против корупције, слободне и независне медије, независно правосуђе, добросуседске односе и, наравно, стратешко усклађивање са Европском унијом. Спремни смо да помогнемо новој влади да спроведе све неопходне реформе”, рекла је она.
Управо последњи део ове изјаве, који се односи на стратешко усклађивање са Европском унијом, добија посебну политичку тежину када се упореди са оценама других европских медија.
Иако је „Јуроњуз” навео да су разговори били усредсређени на унутрашње прилике у Србији, није објављен записник који би показао да ли је било речи и о конкретним спољнополитичким питањима.
Према званично објављеном распореду активности Европске комисије, делегација Студентске листе истог дана није имала састанке са другим европским комесарима. То, међутим, не искључује могућност других контаката у Бриселу, о којима засад нема потврђених података.
Италијанска АНСА: Брисел испитује ново руководство Србије
Да интересовање европских институција за политичку оријентацију Студентске листе није почело њеним одласком у Брисел, показује извештавање италијанске агенције АНСА.
У анализи објављеној 26. октобра, само дан после парламентарних избора, бриселски дописник ове агенције Микеле Еспозито указао је да Европска унија настоји да упозна ново српско руководство, које је у великој мери непознато међународној политичкој јавности.
АНСА је тада посебно нагласила да је за Брисел важно да утврди будућу спољнополитичку оријентацију Студентске листе, укључујући њен став према рату у Украјини.
Италијанска агенција своју анализу објавила је под насловом који указује да Европска унија проучава ново српско руководство и изражава спремност да га подржи.
У тексту се оцењује да промена власти у Београду за европске институције представља могућност за преиспитивање односа са Србијом, али се истовремено упозорава да не треба очекивати лак и аутоматски спољнополитички заокрет.
Студентске листе, и честитала му изборну победу.
„Српски народ дао је снажан мандат за промене. Њихови захтеви за владавином права, борбом против корупције и слободним медијима представљају реформе које могу приближити Србију Европској унији”, поручила је тада Косова.
Већ наредног дана, 27. октобра, Срдановић је разговарао и са председником Европског савета Антонијом Коштом.
Приоритет је сада конституисање парламента и формирање нове владе без одлагања, кроз мирну транзицију и уз пуно поштовање изборних резултата”, навео је Кошта.
То значи да је комуникација највиших европских званичника са представницима Студентске листе успостављена непосредно после избора, док је накнадни одлазак четворочлане делегације у Брисел представљао наставак тих контаката на вишем, непосредном нивоу.
Ипак, за разлику од телефонских разговора, у којима је било познато име саговорника европских званичника, после посете Бриселу јавност није добила информацију ко су били чланови делегације.
Француски „Монд”: Победа Студентске листе није референдум о Европској унији
Француски „Монд” такође је посветио пажњу политичким очекивањима Брисела од нове парламентарне већине у Србији.
У анализи објављеној 4. новембра, дописник из Брисела Филип Жак наводи да изборна победа Студентске листе отвара могућност приближавања Србије Европској унији, али и да европски званичници нису сигурни како ће будућа власт функционисати.
„Још је прерано рећи шта ће се догодити. Ова победа Студентске листе јесте позитивна, али постоји толико питања о томе како ће нова већина успети да формира владу и на који начин ће управљати земљом”, рекао је за „Монд” неименовани европски дипломата.
Још значајнију оцену изнела је Берта Лопез Доменек из бриселског истраживачког центра „Јуропијан полиси сентер”, упозоривши да се изборни резултат у Србији не може аутоматски тумачити као опредељивање грађана за Европску унију.
Она је указала да су избори били пре свега унутрашњеполитичко надметање између Српске напредне странке и Студентске листе, те да би било погрешно резултат представљати као референдум о европским интеграцијама.
Ова оцена важна је и за разумевање бриселске посете. Иако европске институције поздрављају победу Студентске листе и најављују сарадњу, то не значи да нова парламентарна већина већ има јединствен став о свим политичким захтевима Европске уније.
Немачки јавни сервис: Студентска листа неће бити лак партнер Бриселу
На сличне противречности упозорио је и немачки јавни сервис АРД, у анализи политичких последица избора у Србији.
У тексту објављеном 26. октобра, АРД је пренео оцену политиколога Петера Техета да нова власт неће нужно бити једноставан партнер европским институцијама.
Разлог за такву процену јесте чињеница да значајан део бирачког тела Студентске листе има резерве према Европској унији.
Немачки јавни сервис посебно указује на недовољно разјашњен политички програм покрета, чији су представници у изборној кампањи били окупљени око заједничког циља промене власти, али не и око свих спољнополитичких питања.
Зато је за Брисел, како произлази из ових анализа, важно не само ко ће формално преузети власт у Београду већ и какву ће политику будућа влада водити.
Управо у том контексту добија на значају питање ко је чинио делегацију која је разговарала са Мартом Кос и да ли су њени чланови имали овлашћења да износе ставове о будућем спољнополитичком курсу Србије.
Захтеви Брисела: Русија, Косово и Метохија и спољнополитичко усклађивање
Посета Студентске листе Бриселу претходила је објављивању годишњег пакета проширења Европске комисије, представљеног 4. новембра.
У извештају о Србији констатује се да током претходног периода није остварен суштински напредак у приступним преговорима, док Европска комисија од будуће владе очекује јасну посвећеност демократским реформама, владавини права и европским вредностима.
Посебан значај има захтев за усклађивање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, што обухвата и питање односа према Русији и европским санкцијама.
Истовремено, у документима Европске комисије инсистира се на испуњавању обавеза из дијалога Београда и Приштине и нормализацији односа, као једном од услова за напредовање Србије ка чланству.
Реч је о питањима која су годинама међу најосетљивијим темама српске политике, а о којима унутар саме Студентске листе нису представљени до краја усаглашени и обавезујући ставови.
За сада нема потврде да су на састанку 2. новембра њени представници прихватили било какав конкретан захтев Брисела, нити је објављен документ из којег би се могло закључити да су преузете политичке обавезе.
Међутим, одсуство таквих информација не умањује значај питања шта је било на дневном реду и да ли је делегација разговарала о питањима која ће бити од пресудног значаја за спољну политику будуће владе.
Ко одлучује и ко представља изборног победника
Случај бриселске посете открива и шири проблем политичке организације Студентске листе.
Покрет који је на изборима освојио апсолутну парламентарну већину и преузео одговорност за формирање будуће власти и даље није у потпуности разјаснио јавности унутрашњу структуру одлучивања.
Према објашњењу које преноси „Јуроњуз”, управо зато делегација у Бриселу није наступала са јасно представљеним руководством, већ као група представника.
То, међутим, намеће додатна питања. Ако су најважније одлуке Студентске листе предмет колективног одлучивања, да ли је неко тело претходно одобрило пут у Брисел? Ко је утврдио ставове које ће делегација заступати и да ли је по повратку поднет извештај о сусрету са европском комесарком?
Није без значаја ни чињеница да је реч о политичкој организацији која је током предизборне кампање наглашавала транспарентност рада институција и право грађана да знају како се доносе важне одлуке.
Управо због тога било би логично очекивати да јавност буде обавештена о саставу делегације, циљевима њене посете и резултатима разговора са европским званичницима.
Имена саговорника у међународним политичким контактима нису споредан протоколарни податак, посебно када је реч о представницима групације која се припрема да преузме управљање државом.
Није необично да представници изборних победника разговарају са страним званичницима пре формирања владе. Међутим, такви контакти подразумевају и питање легитимитета представљања, нарочито ако се разговара о будућим државним приоритетима.
Изборни победник пред првим тестом политичке одговорности
Европски медији, од италијанске АНСЕ и француског „Монда” до немачког АРД-а и „Јуроњуза”, сагласни су у оцени да победа Студентске листе отвара нову фазу односа Србије и Европске уније. Истовремено, из њихових анализа произлази да још постоји значајна неизвесност о томе ко ће водити нову владу, како ће она функционисати и какав ће бити њен спољнополитички курс.
Брисел је, са своје стране, већ јасно представио очекивања од будуће власти. Питање је, међутим, колико су та очекивања усаглашена са ставовима различитих политичких струја које чине Студентску листу.
Посета четворочлане делегације зато представља и први озбиљан тест транспарентности политичког деловања изборног победника.
Нема доказа да су у Бриселу постигнути тајни договори, али постоји неспорна чињеница да су представници будуће парламентарне већине разговарали са европском комесарком, а да јавност није обавештена ни о њиховим именима.
politika.rs
