Ministar ipak razumije skepsu kod građana koji su 30 godina svjedočili jednoj praksi koja je radikalno drugačija od sadašnje.

Benefit od ovogodišnjeg budzeta, koji je održiv i razvojni, i od rasta ekonomije, osjetiće skoro svaki građanin u Crnoj Gori, poručio je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

Budzet za ovu godinu ostao je bez prvobitno planiranih oko 33 miliona eura prihoda, koji su se, između ostalog, odnosili na povećanje akciza na određene proizvode. Takođe, smanjen je i nivo zaduženja na 70 miliona eura.

Ministarstvo je, kako bi dokazalo da Evropa sad ne donosi dodatna zaduženja, ponudilo političkim partijama da se ide bez zaduženja, ukoliko se budzet usvoji u orignalnoj verziji.

Govoreći o rastu ekonomije u prošloj godini, Spajić je naveo da su zvanične projekcije Ministarstva bile 13,4 odsto, ali da je već za prvih devet mjeseci ostvaren rast od 14 odsto.

Kada je u pitanju ova godina, Spajić je podsjetio da je Evropska komisija (EK) procijenila da će Crna Gora ostvariti rast od 6,4 odsto.

S obzirom na to da je prošle godine ostvaren veći rast od prvobitno projektovanog, Spajić je naglasio da i za ovu godinu postoji veliki prostor za dodatni rast.

On je najavio da će sa poslodavcima imati intenzivnu komunikaciju.

Na pitanje da li imamo dovoljan broj inspektora koji će moći da iskontrolišu sprovođenje te reforme, Spajić je odgovorio da sigurno da ne postoji dovoljan nivo inspekcija, ali da u Vladi rade na tome da ojačaju Upravu za inspekcijske poslove (UIP).

Govoreći o stanju u javnim finansijama u ovoj godini, konkretno javnom dugu, Spajć je rekao da je on do sada bio van kontrole.

Spajić je saopštio i da je hedzing aranžman, koji je potpisan u cilju zaštite od valutnog rizika kod kredita za izgradnju prioritetne dionice auto-puta, riješio veliki problem izloženost prema dolaru, koji je bio problem sedam godina.

On je podsjetio da su postojali državni troškovi koji su bili potpuno van kontrole, ali da se takva situacija rješava programskim budzetom.

On je dodao da je prošle godine vraćeno skoro 450 miliona eura starih kredita, dok će ove godine biti dodatno vraćeno još skoro 300 miliona.

On je građanima u ovoj godini poželio prvenstveno zdravlje, jer su se brojevi u vezi sa omikron kovid krizom povećali i postali zabrinjavajući.