Ministarski savjet Energetske zajednice (EZ) mogao bi danas na sastanku u Beču da usvoji zaključak o tome da je Crna Gora prekršila međunarodni ugovor o osnivanju EZ kojim se obavezala da uskladi rad Termoelektrane (TE) Pljevlja sa direktivama EU, što bi moglo izazvati ozbiljne posljedice.
To je “Vijestima” rekao ekonomski analitičar Dejan Mijović navodeći da su dva najviša tijela Evropske unije (Evropska komisija i EU Savjet) prihvatila mišljenje (zaključak) Sekretarijata EZ.
“Ako većina prisutnih na sastanku glasa da je Crna Gora prekršila ugovor (što se očekuje jer je to stav EU), ta će odluka imati punosnažno pravno dejstvo. Budući rad TE će postati nelegalan, što može imati ozbiljne reperkusije po Crnu Goru, njen međunarodni ugled i kreditni rejting”, rekao je Mijović “Vijestima”.
Upozorio je da bi se Elektroprivreda (EPCG), u čijem je vlasništvu TE, mogla suočiti sa krupnim finansijskim rizicima.
“Mogla bi, recimo, da bude tužena za nelojalnu konkurenciju jer nije uložila potrebna (zahtjevna) sredstva u temeljnu modernizaciju TE kao što su uradili proizvođači električne energije iz ostalih zemalja-članica EZ i EU”, naveo je Mijović.
TE Pljevlja je krajem 2020. godine potrošila 20 hiljada radnih sati koji su joj odlukom Ministarskog savjeta EZ iz 2016, bili dozvoljeni za period od 2018. do 2023. odnosno u takozvanom opt-out mehanizmu. Taj mehanizam omogućava članicama EZ da izuzmu pojedine elektrane na ugalj iz režima primjene EU Direktive o velikim ložištima, koja je stupila na snagu 1. januara 2018, a propisuje smanjenje emisije štetnih gasova. Po isteku sati u opt-out mehanizmu, postrojenje može da ostane u pogonu samo ako ispunjava stroge standarde Direktive o industrijskim emisijama.
Sekretarijat EZ je 20. aprila 2021. godine otvorio slučaj protiv Crne Gore zato što prije isteka dozvoljenih radnih sati nije uskladila rad TE sa evropskom regulativom.
“Sekretarijat je preliminarno zaključio da TE Pljevlja, jedina velika termoelektrana koja posluje u ugovornoj strani (Crna Gora), nije poštovala opt-out pravila. Iako je postrojenje dostiglo svoj limit od 20.000 radnih sati do kraja 2020. godine, nije se pridržavalo strožih standarda Direktive o industrijskim emisijama, niti je prekinulo svoje operacije, kako je zahtijevano zakonodavstvom EZ”, piše u dokumentu u okviru slučaja otvorenog protiv Crne Gore (Case ECS 15/21).
Sekretarijat EZ objavio je 9. februara obrazloženo mišljenje (reasoned opinion) u kojem je navedeno da im tadašnje Ministarstvo kapitalnih investicija nije pružilo valjane argumente da će rad TE biti usklađen sa evropskim pravilima. Crna Gora je pozvana da ispravi identifikovane probleme neusaglašenosti u roku od dva mjeseca.
Nakon sprovođenja preliminarne procedure, 13. jula ove godine, Sekretarijat je podnio “obrazloženi zahtjev” Ministarskom savjetu nakon neuspjeha Crne Gore da ispravi identifikovane probleme.
U predlogu zaključaka Ministarskog savjeta EZ, koji će biti danas vjerovatno usvojen, navedeno je da Savjetodavni komitet EZ još nije donio mišljenje u slučaju Crne Gore.
“Stav koji će biti zastupljen na Ministarskom savjetu trebalo bi da bude odobravanje nacrta odluka, pod uslovom da Savjetodavni odbor EZ blagovremeno dostavi mišljenje koje podržava zaključke Sekretarijata EZ, odnosno prije sastanka Ministarskog savjeta”, piše u predlogu.
Mijović smatra da čak i da TE, tehnološkom rekonstrukcijom koja je u toku, smanji emisiju svih štetnih gasova po EU kriterijumima, ona ne zadovoljava moderne tehnološke standarde, niti može da se temeljno rekonstruiše da bi dostigla te standarde jer je prestara za to.
Podsjeća da TE emituje više od polovine CO2 koliko bi Crna Gora morala da smanji do 2030. u skladu sa EU klimatskom politikom i Zelenom agendom razvoja koju Crna Gora takođe mora da usvoji i realizuje ako želi brži prijem u EU, tj. do kraja decenije, a možda i prije ako se posebno istakne.
Crna Gora je u obavezi prema EZ da smanji emisije CO2 za najmanje 55 odsto do 2030. godine.
Izvor:Vijesti
