Doktorka Marija Gnjatović kaže da omikron izbjegava već stvoreni imunitet, te da je pritisak na zdravstveni sistem veliki.

Veliki je pritisak na testiranje i kovid ambulante, manji, na svu sreću, na bolnice. Međutim, ovaj soj se jako, jako brzo i lako širi, lako izbegava već stvoreni imunitet, svejedno da li je stečen prirodnom infekcijom ili nakon vakcinacije, tako da je pritisak na zdravstveni sistem veliki”, navodi Gnjatovićeva.

Ističe da nas je omikron iznenadio na mnogo načina pa je teško predvideti kada će doći do smirivanja ovog talasa.

“Omikron nas je iznenadio na mnogo načina, pre svega po brzini širenja i po tome što je dosta drugačiji, dosta izmenjen, dosta izbegava odgovor, tako da je teško predvideti kada će doći do smirivanja ovog talasa”, objašnjava gošća Nazdravlja.

Koja je specifičnost omikrona?

Navodi da je specifičnost omikrona ta da izbjegava imunski odgovor stečen vakcinacijom ili prirodnom infekcijom.

“To do sada nismo viđali, reinfekcije su kod delta soja bile jako rijetke. Sada je jasno da su reinfekcije česte. Tako da je po tome najspecifičniji i na sreću izaziva blaže simptome. To naravno tek treba potvrditi jer se omikron tek pojavio kod nas, treba ga pratiti. Kliničari će dati informaciju o tome – koliko on izaziva, koliko je u mogućnosti da izazove neku težu kliničku sliku. To naravno i od opšteg stanja pacijenta, ali ono što smo do sada mogli da vidimo je da se on ipak zadržava više u gornjim disajnim putevima, da manje izaziva upale pluća, ozbiljnija stanja”, kaže Gnjatovićeva.

Da li ćemo stvoriti antitiela nakon infekcije omikronom?

Na pitanje da li to što su simptomi kod omikrona za sada blaži znači da će se nakon infekcije stvoriti manje antitijela odgovara da je teško dati sada odgovor na to pitanje.

“Za nekoliko nedelja ćemo imati neke preciznije podatke o tome. Ali, svakako na već stvoreni imunitet dodatna infekcija omikronom će ojačati naš organizam u svom imunološkom i odbrambenom smislu i što se tiče i pojave eventualno novih sojeva”, objašnjava Gnjatovićeva.

Na pitanje koliko će nas dugo antitijela stvorena infekcijom omikronom štititi, kojom brzinom će nestajati, navodi da je dosadašnje iskustvo pokazalo da blaža klinička slika izaziva stvaranje manje antitijela, a da teža klinička slika izaziva stvaranje većih količina antitiela.

“Ali opet ponavljam, jako je mali broj ljudi koji do sada ili nije vakcinisan ili nije preležao kovid, te je u tom smislu teško pratiti, ali će sigurno sve te kombinacije dati jedan dobar imunološki odgovor koji će ličiti na jednu polivalentnu vakcinu jer ćemo imati čitavu lepezu antitijela prema različitim domenima, s proteina koji se menjaju kod tih mutiranih pojava”, objašnjava Gnjatovićeva.

Koliko nas postojeće vakcine štite od omikrona?

Dodaje da je interesovanje za proveru antitijela veliko i da građani žele da vide koliko su zaštićeni, ali i da ima onih koji to rade da bi dobili zeleni sertifikat.

“Jasno je da su se i od omikrona uspešno borili oni koji su bili sveže vakcinisani i koji su imali jako visoke vrednosti antitijela. To je naravno preliminarno zapažanje i to treba dalje ispitivati. Tako da ima pojedinaca koji jednostavno žele da znaju kakva im je situacija na odbrambenom planu i proveravaju se antitijela u cilju dobijanja zelenih sertifikata, odnosno kovid propusnica”, navodi gošća Nazdravlja.

Dodaje da je još nepoznato i to koliko nas postojeće vakcine štite od omikrona.

“Rade se istraživanja, proizvođači vakcina pre svega ispituju kakav je uticaj imuniteta stvorenog nakon vakcinacije na omikron soj. Izraelci su objavili da četvrta Fajzerova doza delimično štiti od omikrona, ali moram reći da smo zapravo videli da sve vakcine jako dobro utiču na to da klinička slika bude blaga. Pitanje je i koliko i sam omikron izaziva blagu kliničku sliku, a koliko na to utiču svi ti stvoreni imuniteti i nakon prirodne infekcije i nakon vakcinacije. Tako da ćemo podatke o tome tek dobijati”, objašnjava Gnjatovićeva.

Šta ako nemamo antitijela?

Na pitanje da li imamo razloga za zabrinutost, ukoliko nemamo antitela odgovara:

“Značaj antitijela nikako ne treba zanemariti. Naravno nisu ona jedina, tu su t-ćelije, ali svakako za tu prvu odbranu antiijtela jesu važna i dobro je kada ih imamo što više. I sada, kada je omikrin u pitanju, vidimo da su najbolje prošli, da su najzaštićeniji oni sa visokim vrednostima antitijela. Naravno, mi ne možemo sad da kažemo kod svakog pojedinca kolika je ta vrednost koja će ga štititi. Ovo je opšte zapažanje koje ćemo dalje ispitivati.”

Koliko su kokteli antitijela efikasni kod omikrona

“Za omikron ne znamo, on je izmenjen i potrebno je prilagođavati tu vrstu terapije. Sve te koktele treba prilagođavati, u nekoj meri će štititi kao i vakcine. Princip je vrlo sličan, s tim da je važno da se takva terapija dobije na samom početku bolesti u dogovoru sa ljekarom i kod pacijenata koji imaju predispoziciju da razviju neki teži oblik bolesti”, objašnjava gošća Nazdravlja.

U našoj zemlji je počela studija kojom se mjeri koliko nas dugo štite vakcine, ispitanici se prate godinu dana. Ta studija pomoći će da sagledamo kako mogu vakcine da se poboljšaju.

“Zapažanja su i da su otporni na omikron bili oni koji su nekad preležali bolest, zarazili se možda delta varijantom virusa, vakcinisani su, tako da su oni stvorili neku lepezu antitijela i na osnovu toga se uspešno izborili protiv omikron varijante. Tako da svakako će rezultati te studije da pomognu da se poboljšaju vakcine i imaćemo konačnu predstavu o tome – kakva je njihova efikasnost. Naravno, pojava omikron soja u populaciji i ovolika raširenost mogu na neki način da malo otežaju izvođenje i same studije s obzirom na to da se sada miješaju svi ti sojevi i odgovori organizma”, kaže Gnjatovićeva.

Na pitanje šta je budućnost borbe sa kovidom odgovara:

“Kao i do sada vakcinacija je jako važna, rad na novim inovativnim terapijama, protokoli za liječenje su, rekla bih, usavršeni i sve te studije jer sve što više znamo o tome, lakše ćemo se izboriti.”

izvor.b92.net