VESTI Autor: N. V. O. 19. jan 202509:05
Shutterstock/ Andrey 69 (Krasuha)
Prvog dana nove godine načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović obavestio je javnost da je Srbija morala da raskine neke ugovore s Rusijom, a neke da odloži zbog nemogućnosti nabavke oružja iz te zemlje u trenutnim okolnostima. Vojni analitičar Aleksandar Radić za N1 kaže da je odluka da se s Moskvom sklapaju ugovori u trenutku kada ona raspoređuje svoje trupe spremajući se za napad na Kijev, govori o diletantizmu u određivanju spoljno-političkih ciljeva i površnosti u analizi obaveštajnih podataka naše zemlje.
„Kada je reč o isporuci naoružanja iz Ruske Federacije, ona je u ovom trenutku praktično onemogućena. Diplomatskim kanalima pokušavamo da pronađemo način da prevaziđemo novonastalu situaciju. Neke ugovore smo raskinuli, a neke odložili u nadi da će se situacija u međudržavnim odnosima na globalnom nivou normalizovati i omogućiti realizaciju ugovora“, rekao je general Mojsilović u novogodišnjem intervjuu Novostima.
O kojim ugovorima se radi i kolika je njihova vrednost nemoguće je znati, kaže za N1 vojni analitičar Aleksandar Radić, podsećajući da su nabavke oružja vojna tajna i o njima znamo ono što nam kaže predsednik Aleksandar Vučić.
ada je u pitanju nabavka rezervnih delova i modernizacija ruskog oružja nabavljenog uoči rata u Ukrajini, tu „neka nam je Bog u pomoći“, napominje Radić.
„Zdravorazumski je da se o održavanju naoružanja razmišlja dugoročno. O tome ko će biti taj ko će snabdevati i ko će raditi modernizaciju“, objašnjava vojni analitičar.
Međutim, umesto zdravorazumskog planiranja, „obaveštajna slepost i strateška zaluđenost“ dovele su do toga da Srbija u jesen 2021. godine potpisuje nove ugovore s Rusijom, kaže sagovornik N1.
„Vučić u ponedeljak u februaru 2022. godine kaže da nam stiže oružje iz Kine, a u petak počinje rat u Ukrajini. A oružje treba da doveze ukrajinski avion“, podseća Radić šta se dešavalo u danima pred početak ruske invazije na Ukrajinu.
U to vreme u Srbiju je trebalo da stigne kineski raketni sistem PVO FK-3, čija nabavka je dogovorena 2019. godine. Vučićeve izjave ukazuju da je Srbija bila iznenađena ratom u Ukrajini, iako predsednik Vučić poslednjih godina uverava javnost da je znao da će rata biti.
„Ako koza laže, rog ne laže“, odgovara Radić.
Iste godine kada je s Kinezima dogovorena nabavka PVO sistema, u Srbiju su stigli helikopteri Mi-17V-5 sa ukrajinskim motorom, kao i Mi-35 s ruskim motorom.
Remontovani i modernizovani Migovi-29 došli su 2021. godine.
Srbija je 2019. godine dogovorila s Rusijom kupovinu baterije PVO Pancir-S1, koji ukupno čini šest sistema, a čije dopremanje je počelo početkom 2020. godine.
A prošle godine povodom Dana državnosti u Nišu je predstavljen ruski antidron sistem Repelent, koji je deo ranije ugovorene i plaćene nabavke koja nije mogla da bude isporučena zbog ruske invazije na Ukrajinu. Kako je i kada tačno uspeo da stigne – javnost nije saznala.
Prilikom predstavljanja Repelenta u Nišu, predsednik Vučić je izrazio žaljenje što neće biti moguće realizovati nabavku ruskog sistema za protivelektronska dejstva Krasuha.
Radić kaže da je održavanje novijeg ruskog oružja neizvesno i da politički zavisimo od Moskve. „Ako se nešto i dobije od Moskve ne bi trebalo da se o tome govori“, kaže Radić.
„Istočna veza u problemu“
Nameće se pitanje gde će Srbija nabaviti pandan ruskom oružju, čiju nabavku je planirala – na istoku ili zapadu?
Istočna veza je problematična zbog dugoročnog održavanja, kaže Radić. On ističe i da je Srbija jedini mostobran Kine u Evropi, kada je naoružanje u pitanju i dodaje da će Zapad praviti probleme zbog toga.
„Srbija se izborom „rafala“ okrenula ka Zapadu. Naša vojna proizvodnja je orijentisana ka Zapadu. Sada se pokazuje da je bio politički hazard da se kupuje oružje iz raznih izvora“, objašnjava sagovornik N1.
On zaključuje da su nas „diletantizam u određivanju spoljnopolitičkih ciljeva“ i „površnost u analizi obaveštajnih podataka“ doveli tu gde jesmo.
Kada je u pitanju starije oružje sovjetske proizvodnje, koje je u Srbiji ostalo iz perioda SFRJ, situacija je nešto lakša.
„Budući da je naoružanje proizvedeno u Ruskoj Federaciji, odnosno bivšem Sovjetskom Savezu u operativnoj upotrebi u većem broju oružanih snaga širom sveta, kao i da se proizvodilo u više država na osnovu licenci, našli smo način da i u uslovima sankcija protiv Moskve obezbedimo održiv i elastičan sistem snabdevanja rezervnim delovima i održavanje sredstava ratne tehnike. Za znatan deo ovog naoružanja u Vojsci Srbije postoje uslovi za realizaciju najviših nivoa održavanja i proizvodnju i regeneraciju rezervnih delova, što u ovom momentu čini jedan od važnijih izvora snabdevanja“, objasnio je general Mojsilović za Novosti.
Izvor :N1