Ilustracija / AI
Reč je o penzionisanom majstoru iz grada Sorokaba u brazilskoj saveznoj državi Sao Paulo, koji je u severnom delu grada podigao dvosobnu kuću koristeći kartonsku ambalažu kao deo zidova, prenosi R7.
Na ovu ideju došao je kada nije imao dovoljno novca da kupi klasičan građevinski materijal. Tako je projekat, koji je nastao iz nužde, postao primer kako se otpad može iskoristiti na potpuno drugačiji način.
Dodatnu pažnju izazvala je procena jednog inženjera koji je pregledao objekat. Prema njegovom mišljenju, kuća bi mogla da traje i do 100 godina, pod uslovom da se pravilno održava i da je zaštićena od vlage, oštećenja i drugih faktora koji mogu da ugroze konstrukciju.
Kuća nastala iz potrebe
Iako zvuči neobično, ovaj primer ne znači da tetrapak može jednostavno da zameni ciglu u svakoj gradnji. Reč je o rešenju koje je osmislio čovek sa dugogodišnjim iskustvom u građevinarstvu, uz pažljivo izvođenje radova.
Kuća je podignuta bez kupovine klasičnih cigala za glavne zidove. Penzionisani zidar prikupljao je ambalažu od dugotrajnog mleka, slagao je u blokove, a zatim ih povezivao i učvršćivao malterom kako bi dobio stabilnu konstrukciju.
Za izgradnju je iskorišćeno više od 4.000 tetrapaka, čime je velika količina otpada dobila novu namenu umesto da završi na deponiji. Na taj način nastali su laki zidovi uz znatno manje troškove nego kod tradicionalne gradnje.
Zašto je tetrapak dovoljno izdržljiv?
Ambalaža za dugotrajno mleko nije napravljena samo od kartona. Prema podacima kompanije Tetra Pak, sastoji se od nekoliko slojeva kartona, polietilena i aluminijuma koji zajedno štite sadržaj od vlage, svetlosti, kiseonika i spoljne kontaminacije.
Upravo ta višeslojna struktura daje materijalu određenu čvrstoću i otpornost na vlagu, ali to ne znači da sama ambalaža može da zameni kompletnu građevinsku konstrukciju.
Da bi ovakav zid bio funkcionalan, neophodno je pravilno pripremiti materijal, dobro ga zaptiti, obložiti malterom i uklopiti u konstrukciju koja nosi opterećenje objekta. Bez kvalitetnih temelja, odgovarajuće hidroizolacije i završne obrade ovakvo rešenje ne bi bilo bezbedno.
Nije svaki zid isto
Stručnjaci ističu da postoji velika razlika između zida koji služi samo kao pregrada i zida koji nosi deo težine objekta. Upravo ta razlika određuje koliko se određeni materijal može koristiti u gradnji.
Brazilski standard ABNT NBR 15575 propisuje da stambeni objekti moraju da ispunjavaju zahteve u pogledu bezbednosti, trajnosti, toplotne i zvučne izolacije, kao i mogućnosti dugotrajnog korišćenja.
Zbog toga se ovakvi eksperimenti ne mogu posmatrati kao univerzalno rešenje. Iako predstavljaju zanimljiv primer reciklaže i smanjenja otpada, svaka slična gradnja zahteva procenu stručnjaka, naročito kada su u pitanju noseći elementi, krov, elektroinstalacije, zaštita od vlage i sprečavanje pucanja zidova.
Kako je moguće da traje čitav vek?
Procena da kuća može da opstane čak 100 godina ne odnosi se samo na tetrapak, već na kompletnu konstrukciju.
Kartonska ambalaža nalazi se unutar zida koji je zaštićen malterom, završnim slojevima i krovom, pa nije direktno izložen suncu, kiši i drugim spoljnim uticajima. Zahvaljujući slojevima plastike i aluminijuma, materijal sporije propada, dok malter dodatno učvršćuje celu konstrukciju.
Ipak, dug vek trajanja nije zagarantovan. Stručnjaci naglašavaju da svaka građevina zahteva redovno održavanje, kontrolu pukotina, sanaciju oštećenja krova i sprečavanje prodora vlage.
Kod kuće u kojoj su zidovi delom napravljeni od tetrapaka to je još važnije, jer infiltracija vode kroz pukotine, curenje instalacija ili vlaga koja prodire iz temelja mogu značajno da ubrzaju propadanje materijala i skrate životni vek cele konstrukcije.
nova.rs
