Dodikova secesionistička agenda i novi zakon o NVO u RS ugrožavaju evropski put BiH. Istovremeno, pritisak na civilno društvo u Srbiji dovodi u pitanje demokratske procese, izjavio je za DW Manuel Saracin (Zeleni), specijalni izaslanik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana.
DW: Ovih dana je Bosna i Hercegovina ponovo u fokusu medija u Nemačkoj. Reč je o presudi Vrhovnog suda BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ali i o pravnim postupcima protiv nevladinih organizacija u RS. Kakve posledice ti događaji imaju na političku stabilnost Bosne i Hercegovine?
Manuel Saracin: Smatram da je jasno da, ako novi zakon o nevladinim organizacijama u Republici Srpskoj zaista stupi na snagu, to de fakto postaje najveća prepreka za dalji napredak Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji. Sa zakonima po uzoru na Rusiju, zemlja teško može da nastavi put ka Evropskoj uniji. Stoga bi svi u Republici Srpskoj trebalo da budu svesni ko je odgovoran za te probleme.
Takođe, zakoni koji imaju za cilj slabljenje države Bosne i Hercegovine i koji su deo secesionističke agende Milorada Dodika sigurno neće doprineti evropskom putu zemlje.
Što se tiče procesa protiv Milorada Dodika, važno je da institucije Bosne i Hercegovine, konkretno sudovi, donose nezavisne presude. Moramo sačekati kako će se dalje odvijati pravni postupak u vezi s tom presudom. Ali, očekujemo da se institucije države poštuju i njihove odluke priznaju.
Zakoni, koji su sada doneti u Narodnoj skupštini Republike Srpske, još nisu stupili na snagu. Ali, smatram da te odluke treba shvatiti veoma ozbiljno. Ako budu sprovedene, imaće dalekosežne posledice, koje ćemo pažljivo analizirati. Svi u Republici Srpskoj trebalo bi da budu svesni toga.
U Srbiji raste pritisak na civilno društvo i demonstrante. Opšti utisak ljudi na terenu je da EU i Nemačka ostavljaju demonstrante i nevladine organizacije na cedilu. Da li je taj utisak opravdan?
Pre svega, same građanke i građani Srbije odlučuju o svojoj zemlji i svojoj budućnosti. Zbog toga nije na nama da na bilo koji način ocenjujemo proteste koji se tamo odvijaju. Ipak, želim da kažem jedno: ako srpska vlada stvara utisak da je zainteresovana za dijalog sa studentkinjama i studentima, a istovremeno se vrše pretresi u civilnim organizacijama koje su naši partneri, onda to pokazuje da zapravo ne treba ozbiljno shvatati tvrdnju da je vlada zaista zainteresovana za dijalog sa društvom i akterima protesta. Smatram da ovde moramo jasno da kažemo: Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, mora da ojača strukture i institucije, koje se zalažu za demokratsko donošenje odluka i diskurs u zemlji, a ne da ih dodatno ugrožava pritiscima.
Koji bi sledeći koraci mogli da se preduzmu sa strane Nemačke i EU kako bi se to jasno stavilo do znanja?
Jasno je da se proces pristupanja EU zasniva na ocenjivanju usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, takozvanim fundamentalnim vrednostima. Pored vladavine prava, tu spadaju i pitanja demokratije i osnovnih vrednosti koje delimo. Prema mom mišljenju, sasvim je jasno da su ta pitanja međusobno povezana.
Što se pak tiče Kosova i Srbije, gotovo da se više i ne govori o dijalogu između dve zemlje. Čini se da je ta tema potpuno pala u drugi plan zbog brojnih drugih izazova u regionu. Zašto je tako malo pomaka, iako je približavanje Beograda i Prištine ključno za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu?
S Peterom Sorensenom, novim specijalnim izaslanikom EU za dijalog između Kosova i Srbije, imamo novu osobu koja će nastaviti da vodi taj proces u ime EU. Prvi razgovori koje smo vodili ostavljaju vrlo dobar utisak o njemu kao ličnosti. On će sigurno staviti neke nove akcente na dijalog, a istovremeno pokušati da, kroz temeljni rad, postigne napredak u približavanju dve zemlje.
Ranije su Nemačka, ali i ja lično, imali zadatak da podrže rad evropskih institucija i glavnog pregovarača EU. Mi ćemo narednih nedelja i meseci blisko sarađivati. To će se sigurno odnositi i na novu nemačku vladu. Jer, Nemačka podržava evropski pristup dijalogu i ljude koji ga vode.
Nadam se da će sada ponovo započeti suštinski rad na rešenjima. Vreme je da naporno radimo na pronalaženju konkretnih rešenja. Smatram da je gospodin Sorensen prava osoba za taj zadatak.
Pored Srbije, i Kosovo se suočava s velikim izazovima i promenama. Trenutna politička situacija veoma je neizvesna. Da li vi, kao specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, imate neka ključna pitanja koja biste ovom prilikom istakli?
Moramo sačekati i videti kako će se dalje razvijati politička situacija u Republici Kosovo. Bilo bi poželjno da se što pre formira vlada i da se nova vlada aktivno uključi u dijalog. To, naravno, očekujemo i od Srbije. Međutim, nije na nama da odlučujemo kako će proces formiranja vlade u Republici Kosovo teći. To je odluka koju donosi Kosovo.
Ovih dana i sedmica svedoci smo prekretnice u mnogim pitanjima bezbednosne politike i geostrategije. Govori se da početak drugog mandata Donalda Trampa kao predsednika SAD donosi preokret u odnosima između Evrope i Amerike. To već sada ima vidljive posledice na Zapadni Balkan. Koju ulogu vi, ali i Nemačka i EU, možete da igrate kako biste zemlje Zapadnog Balkana još više približili Evropi?
Pre svega, moramo vrlo ozbiljno shvatiti činjenicu da SAD očigledno prestaju da finansiraju organizacije civilnog društva. S obzirom na to da te institucije rade u interesu društva, one prema mom mišljenju predstavljaju osnovne stubove puta transformacije zemalja ka EU. Ne možemo sebi da dozvolimo da potpuno izgubimo taj angažman. No, možda je to i prilika da neke stvari uradimo bolje – da Evropa sagleda gde su njene strukture podrške transformacionim procesima previše komplikovane i birokratske, i gde možemo da budemo efikasniji.
Druga stvar, koju želim da istaknem, jeste da bi svako na Zapadnom Balkanu trebalo da bude svestan da se „hleb nasušni“ zarađuje trgovinom sa EU. Jer, recept za uspeh zemalja Zapadnog Balkana leži u integraciji u jedinstveno evropsko tržište. Povezanost Zapadnog Balkana sa EU u obostranom je interesu. Mislim da postoje dobre osnove za napredak, ukoliko svi budu delili to mišljenje. To bi omogućilo i Evropi i državama Zapadnog Balkana da adekvatno odgovore na geopolitičke promene u svetu.
Nakon parlamentarnih izbora 23. februara u Nemačkoj, CDU/CSU i SPD sada razgovaraju o mogućoj koaliciji. Nije isključeno da će nova vlada doneti i nove političke pravce kada je reč o Zapadnom Balkanu. Ali, nije sigurno da će ministar iz redova Zelenih nastaviti da obavlja funkciju specijalnog izaslanika nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana. Koja su vaša očekivanja od budućih koalicionih partnera u vezi s tom funkcijom i angažmanom na Zapadnom Balkanu?
Pored naše podrške procesu pristupanja EU, proteklih godina posebno smo se zalagali za Berlinski proces. Sadašnja vlada odlučila je da domaćin samita ove godine bude Velika Britanija. Mislim da smo kao semafor-koalicija (SPD, Zeleni i FDP), nakon preuzimanja vlasti 2021. godine, pokazali koliko je kontinuitet važan. Ovo je sada velika prilika da i buduća nemačka vlada od nas preuzme štafetu u Berlinskom procesu i zajedno sa Velikom Britanijom postavi nove impulse.
Pri tom je važno naglasiti da Berlinski proces svoj uspeh zasniva na različitim multilateralnim sporazumima i dogovorima između samih zemljama Zapadnog Balkana. Tu se, naravno, radi i o daljem unapređenju zajedničkog ekonomskog prostora i regionalnoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana. Cilj mora biti da se te zemlje još više približe EU, da se otvore i dodatno pripreme za članstvo u EU. Velika Britanija će imati važnu ulogu u aktivnom oblikovanju celokupnog spektra Berlinskog procesa zajedno sa zemljama regiona.
Da li biste i budućoj nemačkoj vladi bili na raspolaganju kao specijalni izaslanik za Zapadni Balkan?
Često se u intervjuima sa fudbalskim trenerima čuje fraza: „To morate pitati nekog drugog.“ Na to bih se sada pozvao i učinio isto.
danas.rs/svet/region
