Zašto baš donji veš? Zdravo zemljište prepuno je živih organizama – od glista i insekata do gljivica i bakterija – koji razgrađuju organski materijal. Što se materijal brže razgrađuje, to je zemljište, po pravilu, biološki aktivnije.
U istraživanju, objavljenom u časopisu Plants, People, Planet, učestvovalo je oko 1.000 volontera na 1.000 lokacija širom zemlje. Osim donjeg veša, zakopano je i oko 12.000 kesica čaja, koje se već koriste u naučnim istraživanjima za merenje brzine razgradnje organskog materijala, piše Metropolitan.si.
Na svakoj lokaciji zakopana su dva para pamučnog donjeg veša. Jedan par naučnici su iskopali posle mesec dana, a drugi nakon otprilike dva meseca. Ono što je od veša ostalo pokazalo je koliko je aktivan život u zemljištu.
Najbrže je nestajao u baštama
Rezultati su pokazali velike razlike među vrstama zemljišta. Donji veš najbrže se razgrađivao u privatnim baštama, gde je zemljište često bogato organskim materijama. Relativno brzo razgrađivao se i na poljoprivrednim površinama.
Međutim, jedno otkriće posebno je iznenadilo istraživače. Najsporija razgradnja zabeležena je na travnjacima.
Klasični, uredno održavani travnjaci pokazali su se biološki manje aktivnim od brojnih drugih vrsta zemljišta. To se uklapa u ranija upozorenja stručnjaka da velike površine ukrasnih travnjaka mogu predstavljati svojevrsne biološki siromašne monokulture, a često zahtevaju i velike količine vode.
Neobični eksperiment tako je pokazao nešto veoma ozbiljno: to što neka površina izgleda zeleno i uredno ne mora da znači da je zemljište ispod nje zdravo.
Zemljište je jedan od najvažnijih živih sistema na planeti. U njemu nastaje veliki deo hrane koju jedemo, ono skladišti ogromne količine ugljenika i dom je milijardama organizama. A upravo njihova aktivnost može se, kako je pokazalo ovo istraživanje, veoma jednostavno “izmeriti” – čak i pomoću običnog pamučnog donjeg veša.
nova.rs
