PAVEL BEDNYAKOV / EPA
Dok se u Srbiji istražuju sumnjive transakcije, Tužilaštvo BiH ne odgovara na pitanja o mogućoj istrazi Dodikovih finansijskih veza, piše Žurnal.info.
Narodna banka Srbije oduzela je 31. oktobra dozvolu za rad Alta banci, čiji je vlasnik Davor Macura, biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci. Macura je potom uhapšen zbog sumnje da je, zajedno sa saradnicima, iz trezora banke izneo oko 45 milijardi dinara.
Kako piše sarajevski Žurnal, ova banka je tokom 2026. godine odobrila Vladi Republike Srpske kredit od 22 miliona evra, dok je Olimpijskom centru Jahorina pozajmila dodatnih 4,6 miliona evra.
Uprkos brojnim pitanjima o prirodi finansijskih odnosa banke sa vrhom SNSD-a, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine nije saopštilo da li istražuje ove poslove.
Novinari Žurnala zatražili su od Tužilaštva odgovor na pitanje da li su formirani predmeti i preduzete istražne radnje povodom poslovnih veza Alta banke, Vlade RS i funkcionera SNSD-a. Iako im je telefonom obećano da će odgovore dobiti do kraja dana, oni nisu stigli do objavljivanja teksta 5. novembra.
Kako je sporni posao na Jahorini doveo do kredita od 22 miliona evra
Prema istraživanju portalaKlix.ba, čitav slučaj počeo je krajem 2023. godine, kada je Vlada Republike Srpske odlučila da proda više od 56.000 kvadratnih metara državnog zemljišta na Jahorini.
Kupac je bila kompanija „Drvo-Export“ iz Teslića, čiji je vlasnik Srđan Klječanin Rufi, odbornik SNSD-a i biznismen blizak Miloradu Dodiku.
Zemljište je prodato za oko 41 milion konvertibilnih maraka, iako su institucije Bosne i Hercegovine upozoravale da je raspolaganje državnom imovinom zabranjeno.
Pravobranilaštvo BiH je još u januaru 2024. zatražilo obustavljanje prodaje, dok je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) upozorila da su pravni poslovi kojima se krši zabrana raspolaganja državnom imovinom ništavni.
Uprkos tome, prodaja je sprovedena.
Ustavni sud BiH je u julu 2024. poništio odluku Vlade RS, uz obrazloženje da entitetske vlasti nemaju nadležnost da raspolažu državnom imovinom.
Klječaninova kompanija potom je zatražila povraćaj novca, zajedno sa kamatama i troškovima.
Vlada RS je 6. februara 2026. pristala na sporazumni raskid ugovora, a samo nekoliko dana kasnije odlučila je da se zaduži kod Alta banke za 22 miliona evra, odnosno približno 43 miliona konvertibilnih maraka.
Kredit je odobren na dve godine, uz fiksnu kamatnu stopu od 5,5 odsto.
Kako je ranije objavio portal Capital, novac je bio namenjen isplati kompanije „Drvo-Export“, mada Vlada Republike Srpske nikada nije zvanično potvrdila tu namenu.
Klix.ba ukazuje da se iznos kredita gotovo potpuno poklapa sa sumom koju je trebalo vratiti Klječaninovoj kompaniji. Međutim, nije poznato koliko je novca zaista isplaćeno, niti kako će kredit biti otplaćivan nakon gašenja banke.
Pominju se Igor Dodik i milioni na računima u inostranstvu
Slučaj je dodatno dobio na značaju nakon tvrdnji opozicionih političara u Srbiji o pokušajima iznošenja velikih suma novca iz Alta banke.
Kako prenosi Žurnal, predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević podneo je krivičnu prijavu zbog sumnje da je pripreman transfer 50 miliona evra na račun banke u inostranstvu.
Milivojević tvrdi da je Alta banka 27. oktobra zatražila konverziju dinara u evre, a da je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković odobrila transakciju bez uobičajene procedure.
Prema pisanju Oslobođenja, Milivojević je u kontekst spornih finansijskih operacija doveo i Milorada Dodika.
Žurnal navodi i da se u opozicionim krugovima u Srbiji pojavljuju tvrdnje da je Igor Dodik, sin Milorada Dodika, izvlačio novac iz Alta banke na ofšor račune.
Za ove optužbe nisu predstavljeni javno dostupni dokazi, niti je potvrđeno da su predmet zvanične istrage.
Veze sa Zvonkom Veselinovićem
U istraživanjima o prodaji zemljišta na Jahorini pojavljuje se i ime Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena iz Srbije koji se nalazi na američkoj listi sankcionisanih osoba.
Kako podseća Žurnal, lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović ranije je tvrdio da je Klječanin bio samo formalni kupac zemljišta, dok je iza čitavog posla navodno stajao Veselinović.
Vukanović je slične tvrdnje iznosio i povodom poslovanja u rudarskom sektoru Republike Srpske.
Radio Slobodna Evropa ranije je pisao o Veselinovićevim poslovnim i političkim vezama, kao i o njegovom partnerstvu sa Milanom Radoičićem, koji je označen kao organizator oružanog napada u Banjskoj na Kosovu.
Ipak, tvrdnje o Veselinovićevoj ulozi u kupovini zemljišta na Jahorini nisu sudski potvrđene.
Gašenje banke prekinulo i finansijske kanale sa Rusijom
Još jedan detalj koji je privukao pažnju javnosti jeste izjava direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, koji je potvrdio da je gašenje Alta banke poremetilo pojedine finansijske transakcije između Srbije i Rusije.
Bajatović je, objašnjavajući razloge svog puta u Moskvu, rekao da je potrebno pronaći nova rešenja za plaćanja.
„Moramo da dogovorimo neke stvari oko fleksibilnosti i plaćanja, jer je ovo sa Alta bankom prekinulo neke kanale, pre svega plaćanja Rusa prema nama, dok mi uglavnom plaćamo preko zapadnih korespondentskih banaka“, izjavio je Bajatović, a prenosi Žurnal.
Tužilaštvo BiH bez odgovora
Prema pisanju Klix.ba, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine još je u avgustu 2024. potvrdilo da je formiralo predmet u vezi sa prodajom zemljišta na Jahorini.
Ustavni sud je kasnije utvrdio da Vlada Republike Srpske nije sprovela njegovu odluku o poništavanju prodaje, o čemu je obavestio Tužilaštvo.
Međutim, ostaje nepoznato da li su tužioci proširili interesovanje na finansijske transakcije povezane sa vraćanjem novca Klječaninovoj kompaniji i zaduživanjem kod Alta banke.
Žurnal upozorava da su finansijske veze biznismena bliskih SNS-u i SNSD-u godinama predmet javnih polemika, ali da nadležne institucije nisu ponudile odgovore na ključna pitanja.
