Građani Kosova sutra ponovo izlaze na birališta – peti put za 16 meseci. Treći put, nakon 9. februara i 28. decembra prošle godine, glasaće na parlamentarnim izborima, ali pitanje je da li će nakon sutrašnjeg glasanja Kosovo uspeti da prevaziđe institucionalnu krizu budući da analitičari očekuju slične rezultate i neizvesnost oko političkog dogovora u vezi sa izborom predsednika koji je i do sada izostajao.

Na glasačkom listiću naći će se ukupno 21 politički subjekat – tri koalicije, 17 političkih stranaka i jedan nezavisan kandidat.

Centralna izborna komisija utvrdila je žrebom redosled političkih subjekata, pa će se sutra na glasačkim listićima naći PSA, Nova demokratska inicijativa Kosova IRDK, Demokratski savez Kosova, Jedinstvena goranska partija, Socijaldemokratska unija, Samoopredeljenje, KNRP, Nova demokratska stranka, Srpska lista, nezavisni kandidat Esmir Kasi, Ujedinjene Aškalije, Turska demokratska partija Kosova KDTP, Progresivni pokret kosovskih Roma, Partija Fjala,Demokratska partija Kosova, Koalicija Vakat, Partija Za slobodu pravdu i opstanak, Alijansa, Socijaldemokratska partija, Ujedinjena romska partija Kosova, Egipatska liberalna partija.

Povratak Osmani u DSK i oštra retorika

Predsednica parlamenta u prethodnom sazivu Aljbuljena Hadžiju raspisala je vanredne izbore za 7. jun jer poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika Kosova u predviđenom roku.

Izborna kampanja zvanično je započela 28. maja i traje do sutra pred otvaranje birališta – u 6.59. Ipak, stranke i kandidati kampanju praktično nisu ni prekidali gotovo godinu dana.

Kampanju je, između ostalog, obeležio povratak Vjose Osmani „starom jatu“ – Demokratskom savezu Kosova koji je napustila 2021. godine, osnivajući Listu Gudžo i približavajući se Aljbinu Kurtiju, sa čijim je Samoopredeljenjem napravila koaliciju i postala predsedica.

Nakon što nije dobila Kurtiju podršku za reizbor, okrenula se bivšim stranačkim kolegama i sada je zvanično kandidat za predsednika DSK.

Pored toga, kampanjom su dominirale oštra retorika, optužbe i prebacivanje odgovornosti za neuspeh u izboru predsednika i još jedan izborni proces, na šta su ukazivali i analitičari, saglasni u oceni da je kampanja obilovala govorom mržnje, ali ne i konkretnim programima.

Ipak, obećanja nisu nedostajala, ali sudeći po reakcijama građana Prištine – birači im nisu baš mnogo poverovali.

Pritisci na Srbe

I ovi izbori se, kao i svi prethodni ciklusi, održavaju u atmosferi pritisaka na Srbe i Srpsku listu, najjaču srpsku stranku na Kosovu.

Tokom kampanje uhapšeno je sedmoro direktora zdravstvenih i obrazovnih institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu, pod optužbom za „povredu slobodne volje birača“. U Srpskoj listi nemaju sumnje da je sve deo unapred pripremljene kampanje zastrašivanja koja se vodi iz Prištine.

Dva dana pred izbore uhapšen je i aktivista Srpske liste iz Ugljara, kojem je određen pritvor do 30 dana, a juče su privedeni pa pušteni gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević i predsednik Skupštine te opštine Ivan Zaporožac, nakon što je opštinska inspekcija pokušala da ukloni znak „Volim Mitrovicu“ na osnovu odluke lokalnog parlamenta.

Nedavno su i službenici Ministarstva ekonomije Kosova upali u objekte Infrastrukture železnice Srbije u Zvečanu, Leposaviću, Lešku, Ibarskoj Slatini, i sa njih skinuli ćiriličke natpise, postavljajući table ispisane na albanskom, a onda i na srpskom jeziku.

Pored Srpske liste, iz srpske zajednice na izborima učestvuje i stranka Za slobodu pravdu i opstanak, kojoj je posle prethodnih izbora pripao jedan od 10 mandata zagarantovanih za Srbe. Podaci Centralne izborne komisije pokazali su, pak, da je ta stranka značajan broj glasova dobila u albanskim sredinama u kojima nema Srba.

Srpska lista pozvala je Srbe na Kosovu da budu jedinstveni. Predsednik Srpske liste profesor dr Zalatan Elek poručio da se ne sme dozvoliti da drugi odlučuju u ime Srba. I sa današnje završne konvencije poruka – da je sutra najvažniji dan – kada se bira budućnost i brani opstanak i ostanak, uz molbu glasačima da pokažu mudrost, hrabrost i jedinstvo.

I najviši zvaničnici Srbije pozvali su Srbe da glasaju za Srpsku listu, navodeći da je ona jedini pravi predstavnik Srba na Kosovu koji će se istinski boriti za njihove interese.

Srbija je pozvala i interno raseljene da izađu na izbore.

Skoro 16.000 birača više nego na prethodnim izborima

Pravo glasa ima 2.092.174 birača, što je 15.884 birača više u odnosu na vanredne parlamentarne izbore održane 28. decembra prošle godine. Na ovim izborima 22.685 građana glasaće prvi put.

Od tog broja, 1.959.962 građana moći će da glasa na biračkim mestima unutar Kosova, dok je 132.212 građana registrovano za glasanje u inostranstvu.

Na Kosovu će se glasati u 949 biračkih centara sa ukupno 2.550 biračkih mesta. Od tog broja – 911 centara sa 2.498 biračkih mesta predviđeno je za redovno glasanje, dok će u svakoj opštini biti po jedan birački centar, sa ukupno 52 biračka mesta, kako bi se omogućilo uslovno glasanje.

Kraj ili produžetak agonije

Da li će sutrašnji izbori razrešiti politički galimatijas na Kosovu upitno je.

Dogovor o izboru novog predsednika Kosova izostao je jer nijedna partija ili koalicija nije mogla da obezbedi dvotrećinsku podršku, odnosno 80 glasova u parlamentu, za nekog od kandidata.

Analitičari su u susret novim izborima ukazivali da će upravo to ostati problem i nakon ovih izbora, jer nijedna stranka neće moći da obezbedi 80 glasova poslanika za izbor novog predsednika.

Poznavaoci prilika u analizi Kosovo onlajna predviđali su isti raspored snaga između vlasti i opozicije, ali očekuju manju izlaznost, ukazujući na umor birača, s obzirom na peti izborni ciklus u manje od godinu i po dana.

Da Kosovo mora da prevaziđe institucionalnu krizu, jasni su i signali međunarodnih partnera.

Vršilac dužnosti kosovskog predsednika Aljbuljena Hadžiju juče je iz Tivta, gde je održan Samit EU-Zapadni Balkan prenela da je važno da Kosovo što pre konstituiše parlament, izabere vladu i predsednika, jer se u razgovorima koji su se vodili ukazivalo na nedostatak stabilnih institucija.

I strani diplomatski predstavnici na Kosovu u više navrata su ukazivali da je neophodno prevazići političku blokadu, a slične poruke stigle su i iz Brisela.

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer ocenio je pre nekoliko dana u intervjuu za Kosovo onlajn da je ugled Kosova u Vašingtonu ozbiljno narušen tokom proteklih 16 meseci zbog političke nestabilnosti, ponovljenih izbora i institucionalnog zastoja, te da SAD od nove vlade očekuju da preuzme ulogu u smanjenju tenzija – kako unutar Kosova tako i u regionu.

Institucionalni čvor zamršen još posle 9. februara prošle godine

Parlamentarni izbori održani 9. februara prošle godine bili su jedini redovni. Obeležilo ih je to što je po zatvaranju birališta – pao sajt Centralne izborne komisije i nije bio u funkciji nekoliko dana.

Komisiji je bilo potrebno više od mesec da proglasi konačne rezultate, a oni su bili takvi da nijedna partija nije imala ubedljivu većinu za formiranje vlade.

Meseci su bili potrebni da parlament dobije predsednika, jer Samoopredeljenje sa nesrpskim manjinama i jednim srpskim poslanikom iz stranke Nenada Rašića ipak nije imalo dovoljno glasova da na tu poziciju izabere svog kandidata – Aljbuljenu Hadžiju.

Skupština Kosova konstituisana je u osam meseci nakon izbora i nakon više od pedset pokušaja, a predsednik parlamenta postao je Dimalj Baša.

Ali, onda se naišlo na novu prepreku – nedostatak većine za formiranje vlade. Mandat je tadašnja predsednica prvo poverila lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju. Predstavio je ekspoze, ali je ostao bez podrške. Šansu je zatim dobio njegov stranački saborac Gljauk Konjufca, ali ni on nije imao uspeha.

Epilog su bili vanredni izbori 28. decembra. Taj datum godio je Samoopredeljenju koje je očekivalo dolazak dijaspore zbog novogodišnjih praznika, a opozicija je zamerala Vjosi Osmani što je odabrala taj datum posmatrajući to kao podršku Aljbinu Kurtiju.

Ista meta, isto odstojanje

Ni ti izbori nisu prošli glatko. Njih su obeležile manipulacije sa glasovima kandidata, zbog čega je Komisija odlučila da se svi glasovi ponovo prebroje u 28 opština. Konačni rezultati proglašeni su 43 dana nakon izbora – Samoopredeljenje je obezbedilo 57 mandata, DPK – 22, DSK – 15, a Alijansa za budućnosti Kosova šest mandata.

Činilo se u prvi mah da će blokada koja je trajala celu jednu godinu biti razrešena. Relativno brzo, posle brojnih kritika iz međunarodne zajednice i potrebe za usvajanjem važnih zakona i sporazuma koji se odnose na Plan rasta EU, parlament je dobio predsednika – Aljbuljenu Hadžiju, a Kosovo novu vladu na čelu sa Aljbinom Kurtijem.

Međutim, nedugo zatim pitanje izbora predsednika Kosova, s obzirom da je Vjosi Osmani isticao mandat 5. aprila pokazalo se kao nepremostiva prepreka.

I pored nekoliko rundi razgovora lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i dve najveće opozicione stranke Bedrija Hamze i Ljumira Abdižikua rešenja nije bilo pa se ovaj svojevrsni kosovski politički galimatijas dodatno zakomplikovao.

Osmani je 6. marta donela dekret o raspuštanju parlamenta, nakon što poslanici dan ranije, odnosno 30 dana pre isteka njenog mandata, nisu izabrali novog predsednika Kosova.

Ustavni sud je, međutim, odlučio da taj dekret „ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo“ i poslanicima dao rok do 28. aprila da izaberu predsednika.

Agonija se nastavila, međusobne optužbe vlasti i opozicije su se nizale, prebacivala se odgovornost.

Tek, u noći između 28. i 29. aprila postalo je jasno da Kosovo neće dobiti novog predsednika i da će građani ponovo na glasanje.

Nekoliko dana kasnije, Hadžiju je raspisala nove vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani sutra.