NTERVJU: Marko Marinović – čovek kojeg savetuju Žoc i Kar

Marko Marinović je u 21. veku najčešće bio u samom centru dešavanja srpske košarke, a to je slučaj i danas. Relevantno iskustvo mu daje puno pravo da komentariše košarkaška dešavanja na različitim poljima.

„Zvezda je napravila veliku grešku prekinuvši rad sa Duškom Ivanovićem.“

„U Zvezdi su domaći igrači bolji od stranih tzv. pojačanja.“

„Željko Obradović je napravio ‘bum’ i preokrenuo situaciju u Evroligi.“

„Da se Aleksa Avramović nije povredio, Partizan bi išao na fajnal for.“

„Da smo bili zdravi u finalu u Manili, uzeli bismo zlato.“

„Srbija ima dobre šanse za medalju na Olimpijskim igramau Parizu.“

Ovo su samo neke stvari koje je rekao u velikom intervjuu za Sport klub, ali povod za razgovor sa Marinovićem bila je činjenica da je će njegov aktuelni klub nastupiti na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća.

Prvi put u svojoj istoriji, KK Čačak 94 će se takmičiti za „Žućkovu levicu“. Žreb je hteo da ovaj tim u četvrtfinalu Kupa u niškom „Čairu“ 14. feburara zaigra protiv gradskog rivala Borca. Marinović je za Borac svojevremeno igrao, a glavni trener tog tima bio je od 2019. do 2022. godine.

Prvi put u istoriji ćemo imati dva čačanska tima u završnici Kupa. Budući da se Čačak 94 i Borac sastaju u četvrtfinalu, jasno je da ćemo prvi put u istoriji videti i jedan čačanski tim u polufinalu.

„Čačak 94 je mali klub koji je napravio veliki rezultat. Klub raste iz godine u godinu i pravi ogromne korake, a vodi ga veliki košarkaški entuzijasta Vuk Popović. Trener je moj kum Đorđe Mićić. Čačak 94 je na zdravim nogama i pokušava da se probije u vrh srpske košarke. Mislim da je plasman na zvršnicu Kupa Radivoja Koraća velika stvar za celu čačansku košarku i drago mi je što sam kao stručni savetnik deo čitave te priče. Ispisujemo novu istoriju našeg grada kada je košarka u pitanju“, započeo je Marko Marinović razgovor za Sport klub.

Marinović u Čačku 94 obavlja ulogu stručnog savetnika. Koja je zapravo njegova rola u ovom sve uspešnijem klubu?

„Kada sam se vratio iz Manile, očekivao sam ponudu za mesto glavnog trenera. Međutim, zbog obaveza sa reprezentacijom nije došlo do realizacije i do angažmana koji sam priželjkivao, iskreno. Onda sam ostao u Čačku 94 da pomažem prijateljima i da probamo da se konsolidujemo i napravimo dobar klub. To je u ovom trenutku vrlo potrebno srpskoj košarci. Iako smo drugi na svetu, kaskamo za svim ostalim zemljama i živimo u nekim davnim vremenima gde smo harali i bili pioniri svega. Sada je očigledno da svi oko nas rade na poboljšanju košarke, a mi tapkamo u mestu i čekamo da neko donese pare, a mi samo da ih rasporedimo i kupimo igrače. Niko se ne bavi onime što je srž – to je organizacija dobrog i zdravog kolektiva.“

Evidentno je kada se pogledaju sastavi ekipa u KLS – retki su oni koji nemaju barem nekoliko stranaca. Pored organizacionih problema, sve je više nedostataka i u proizvodnji igrača.

„Imao sam sreću da tokom igračke karijere nastupam u Rusiji u trenutku kada su oni mnogo plaćali i video sam šta se dešavalo. Sada naši igrači postaju vrlo skupi i, opravdano ili neopravdano, potražuju više novaca od nekih stranaca. Sa druge strane, igrači iz inostranstva dolaze u KLS sa većom motivacijom da se dokažu i da odu dalje, nego domaći igrači. Klubovi kao Čačak 94 su više ‘odskočna daska’ za strance nego za neke naše momke. Osim toga, veliki smo robovi rezultata. Nije to samo slučaj u KLS, već je takva perspektiva zastupljena i u našim najvećim klubovima“, objašnjava popularni „Malina“.

Često je opisivana je povezanost Čačka i košarke – toliko velikana ove igre došlo je iz grada na Zapadnoj Moravi. Šta to izdvaja baš Čačak?

„Naše temelje su postavili Radmilo Mišović, Dragan Kićanović, Željko Obradović, Vladimir Androić i da ne nabrajam dalje, da ne bih nekoga slučajno preskočio… Međutim, onda smo imali jaz, prazan hod, pa se pojavljuju novi igrači. To samo znači da istorija kojom se ponosimo mora da se održava svake godine. Ne treba da živimo od stare slave, iako treba biti zahvalan – mi smo jedan od najstarijih košarkaških gradova jer Borac postoji od 1945. godine. I dalje živimo od tradicije, a to nije moguće, valja gledati unapred. Moramo da pratimo košarkaške trendove. Možda grešim, ali mislim da je to jedini put – da se evoluira“, kaže 40-godišnji Marinović.

Deluje kao da čačanski košarkaški radnici nikad nisu bili popularniji. Iz nedelje u nedelju spomenuti Željko Obradović nalazi se u centru pažnje evropskih medija usled igara Partizana.

„Imao sam sreću i privilegiju da mi u jednom trenutku u trenerskoj karijeri pomogne Željko Obradović. Nesebično se vratio u svoj rodni grad i pomogao Borcu, a i meni, pre svega. Savetovao nas je, a mi smo izvukli pouke i ostali u ligi te godine. Za to sam mu večno zahvalan. Mislim da je suvišno pričati o Željku kao treneru. Jednostavno, otkad se čovek vratio u Srbiju, napravio je ‘bum’! On je preokrenuo čitavu priču u Evroligi – Partizan i Zvezda sada imaju neke od vodećih uloga u tom takmičenju. O njemu kao treneru je sve već rečeno, a ja samo želim da mu se ovim putem zahvalim jer mi je mnogo pomogao. To nije imao niko drugi i mnogo mi je drago zbog toga“, kaže Marinović

Mnogi mladi treneri mogu da pozavide Marinoviću na tome ko su mu mentori.

„Ja sam mlad trener, radim taj posao tek tri-četiri godine, a imam tu sreću da me je Željko savetovao, a da radim sa Svetislavom Pešićem u reprezentaciji Srbije. To je ogromna stvar, ali i obaveza za budućnost. Stvarno retko ko ima šansu da radi sa dvojicom takcih stručnjaka. Oni nesebično dele iskustvo i pomažu kad god su u mogućnosti. Oni jesu puni obaveza, ali uvek nađu vremena da pomognu mladim kolegama.

Kada je tema čačanska košarka, neizostavan je i Aleksa Avramović. Bek Partizana ne samo da je igrao jednu od vodećih uloga u reprezentaciji Srbije koja je postala vicešampion sveta, već je i sada jedan od najpopularnijih Srba generalno.

„Mislim da Alesku svi vrlo dobro znaju, a on se dokazao. Ne samo na Mundobasketu, već i u Partizanu, gde mu je Željko dao poverenje time što ga je doveo. Siguran sam da bi Partizan prošao Real da se Aleksa nije povredio u četvrtfinalu. A kad se ode na F4, onda je sve moguće… Potom je Aleksa dokazao da nikada ne treba odustajati, iako nema sreće sa povredama. Stalno ga vrate dva koraka unazad kada treba da napravi ključni korak unapred. Pokazaoje da je pravi borac i pravi je primer za sve mlade košarkaše. Naročito za košarkaše iz Čačka jer je Aleksa imao trnovit put da dođe do ove tačke. Sve to zaslužuje, ako ne i više.”

Kao nekadašnji igrač Zvezde, Marinović pomno prati dešavanja u klubu sa Malog Kalemegdana („moram da pratimm, košarka je moj život!“). Pre svega, Marko je pomoćni trener srpske reprezentacije, a u redovima šampiona Srbije nalazi se nekolicina aktuelnih i potencijalnih reprezentativaca.

„Moje mišljenje je da je velika greška to što je prekinut rad Duška Ivanovića. Bili smo privilegovani što smo živeli u dobu u kojem su treneri Partizana i Zvezde bili Željko Obradović i Duško Ivanović. Oni su među najvećim trenerima sa ovih prostora. Mislim da tako nešto nismo nikada videli u istoriji košarke na ovim prostorima i malo mi je krivo što trener Ivanović nije došao do izražaja u Zvezdi. I sam je Duško bio zadovoljan kako je tim radio, ali trenerski posao je nezahvalan. Svi smo robori rezultata – ako nemaš rezultat, trener je prvi na udaru. Na kraju je sve ispalo tako da nije po mom ukusu“, jasan je Marinović.

A igrači crveno-belih?

„Mislim da domaći igrači koji igraju u Zvezdi daju mnogo više nego stranci. Bio sam i ja igrač i znam kako je. Kada odeš preko da igraš, svi očekuju da ćeš ti biti taj koji pravi razliku, a kod nas su, u Zvezdi pre svega, domaći igrači dominantni u odnosu na takozvana pojačanja. Ali, šta je – tu je. Dugačka je Evroliga, nije sve gotovo, ima još šansi, ali Zvezda mora da se presabere. Mislim da je tim dosta unazadila povreda malog Topića, koji je bio ‘svetlo na kraju tunela’ za Zvezdu, po mom mišljenju“, rekao je Marko Marinović.

Ko je trenutno igrač u evropskoj košarci koji je po ukusu Marka Marinovića? Košarkaš kojeg voli da pogleda, pre svega kao ljubitelj košarke, a onda i kao trener…

„Najviše volim da gledam bekove jer sam igrao na toj poziciji. Uživam kada gledam Fakunca Kampaca. To je pravi igrač za Evroligu, a i Real je dominantan. Naravno, poslednjih nedelja uživam i u igrama Miloša Teodosića. Baš mi je krivo zbog Nikole Milutinova jer znam i kako on doživljava povredu koja mu se dogodila. On je sigurno, ako ne najbolji, onda jedan od najdominantnijih visokih igrača u celoj Evroligi. Takva glupost da dovede do dva meseca pauze… Baš bizarno. To su igrači koje bih dozvolio“, govori nekadašnji bek Borca, FMP, Đirone, Menorke, Crvene zvezde, Valensije, Albe, ekipe Krasnije Krila, Jeniseja, Levskog, kragujevačkog Radničkog, Union Olimpije, Steaue i Krajove.

Neizbežna tema je i reprezentacija Srbije. Malo ko je prethodnih godina imao više prilike da sarađuje sa Svetislavom Pešićem od Marka Marinović. Dugo seže saradnja ovog dvojca – Kari je Malini bio trener u Crvenoj zvezdi još u sezoni 2008/2009.

„Trener Pešić je pre svega veliki radnik. Do svega što je ostvario u karijeri, došao je velikim odricanjem i posvećenošću. On 24 časa živi košarku. Na par mesta u svojoj karijeri je kretao od nule i dovodio svoj sistem do savršenstva i do velikih rezultata. Pre svega, to je čovek koji je spreman da krene i da radi, radi i radi dok ne istera svoje, a to je dokazao i na Svetskom prvenstvu.“

Međutim, Marinović navodi da se prelako zaboravlja nastup „Orlova“ na Evrobasketu 2022. godine.

„Više puta sam to govorio, a potvrdio bih i sad – uopšte nismo bili loši ni na Evropskom prvenstvu. Jednostavno, dogodila nam se ta jedna loša utakmica koja je donela gorak ukus i vratili smo se iz Berlina nezadovoljni jer smo znali da smo bili ubedljivo najbolji tim. Šta je – tu je. To je sport i njegovi sastavni delovi su i pobede i porazi. Meni je sada krivo što se ta utakmica nije desila u grupi. Mislim da bi bilo još bolje nego u Manili“, govori Marinović o porazu od Italije u osmini finala.

Na Mundobasketu je poraz od Italijana došao u grupnoj fazi, a Srbija je imala spremnu reakciju posle loše partije. Posle drugog vezanog neuspeha u okršajima sa Pocekovom selekcijom, Srbija je prosto „pregazila“ Dominikansku Republiku, Litvaniju i Kanadu i došla do finala Svetskog prvenstva.

„Živimo u zemlji u kojoj se najteže prašta uspeh. Imamo dosta košarkaških ‘trenera’ i ‘stručnjaka’. Svesni smo toga. Mislim da nam je pomoglo što smo bili daleko od Srbije i nismo bili toliko pod uticajem takvih mišljenja. To nam je možda i malo pomoglo. Trenerski posao ume da bude težak u tom smislu – u jednom trenutku si na dnu, a onda na dnu. Sami znamo koliko nam je bilo teško posle utakmice sa Italijom. Sastavni deo sporta je i sreća – i ona nas je pogledala. Momci su u jednom trenutku shvatili šta je naš zadatak i ‘prelomili’. Na kraju smo stvarno izgledali moćno i obezbedili naš cilj – plasman na Olimpijske igre.“

Marinoviću je, baš kao i ostatku sprske ekspedicije u Manili, bilo izuzetno žao zbog toga što je na kraju Nemačka postala svetski šampion, naročito imajući na umu kako se odigralo finale.

„Ostaje žal za finalnom utakmicom. Da smo bili fizički zdravi, da smo bili kompletni, mislim da bismo pobedili Nemačku. Kako su nas ispratili i kako su nas doživljavali na celom Svetskom prvenstvu, mislim da smo uradili posao kojeg još nismo ni svesni. To se u našoj Srbiji posle dva meseca priče zaboravi i ide se dalje kao da ništa nije bilo. Ali mi smo drugi na svetu.“

Bliži se „prozor“ i početak kvalifikacija za Evrobasket 2025. godine. Koji su igrači koji bi mogli da dobiju veću ulogu nego što su dosad imali u nacionalnom timu?

„Još je nezahvalno pričati o eventualnom sastavu. Vidite šta se desilo Nikoli Milutinovu nedavno. Mi se samo molimo da reprezentativci budu zdravi na leto. Igrači mnogo trpe sa ovolikim brojem utakmica, cela Evroliga. Ako svi budu bili zdravi, mislim da ćemo imati sasvim dobru reprezentaciju u ‘prozoru’. Ali vidite da se iz dana u dan dešavaju nove povrede. Koliko je ‘prozor’ blizu, toliko je i daleko“, najavio je Marinović predstojeće duele „Orlova“.

Srbija 23. oktobra u Beogradu igra protiv Finske, a zatim tri dana kasnije u Tbilisiju protiv Gruzije. Te duele ćete u direktnim prenosima moći da pratite na našim kanalima.

Za kraj, Marinović se dotakao i planova za budućnost.

„Ja sam potpuno posvećen reprezentaciji, pre svega jer predstojećeg leta dolaze Olimpijske igre. U olimpijskoj godini reprezentacija je na prvom mestu. Mislim da imako dobre šanse da uzmemo medalju u Parizu, ali to je još predaleko. Kada ste u nacionalnom timu, onda to donekle predstavlja problem za klupski angažman na poziciji glavnog trenera ili pomoćnika, ali se nadam da ću uskoro i to naći. Kada je Čačak 94 u pitanju, baš kao i Kup u Nišu – svako ima pravo da se nada. Borac je u ovom trenutku daleko ispred i po pitanju budžeta i igre. Ove godine igraju fenomenalno, ali imamo i mi adute i jedva čekamo tu utakmicu“, zaključio je Marko Marinović razgovor za Sport klub.

IZVOR: Sportklub

 Autor: Nikola Novaković