Ukupni krediti građana i privrede na kraju marta iznosili su 5,593 milijardi eura, što je godišnji rast od 15,1 odsto. Istovremeno, depoziti građana i privrede na kraju marta iznosili su 5,923 milijarde eura.
Rast kredita i depozita u prvom kvartalu
Dakle, građani i privreda drže više novca na računima u bankama nego što su kreditno zaduženi. Razlika u korist depozita iznosi 330 miliona. To pokazuju podaci iz Analize makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za 2025. godinu, koji je pripremio Ministarstvo finansija, a usvojila Vlada.
Kako je navedeno u tom dokumentu, krediti privredi zabilježili su rast od 20,3 odsto, a krediti stanovništvu od 19,9 odsto.
– Novoodobreni krediti su na kraju marta 2026. iznosili 580,2 miliona eura (rast od 15,5 odsto na godišnjem nivou), od čega su pozajmice privrede iznosile 268,5 miliona eura (rast od devet odsto), dok su građani pozajmili 260 miliona eura (rast pet odsto). U martu 2026. godine zabilježen je rast ukupnih depozita od 5,2 odsto, kada su iznosili 5,923 milijarde eura. Depoziti privrede porasli su za 5,6 odsto, dok su depoziti stanovništva zabilježili rast od 13,5 odsto na godišnjem nivou – precizirano je u izvještaju.
Prosječna ponderisana efektivna aktivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u martu 2026. godine iznosila je 5,77 odsto i bilježi pad od 0,21 procentna poena u odnosu na mart 2025. godine.
– Evropska centralna banka (ECB) je u 2025. godini sprovela smanjenje referentnih kamatnih stopa, što je smanjilo EURIBOR i troškove finansiranja banaka u Crnoj Gori. Šestomjesečni EURIBOR se kretao tokom 2025. godine od 2,50–2,68 odsto početkom godine, oko 2,07 polovinom godine, zatim jul–septembar 2,05–2,09 odsto iu decembru 2,12–2,14 odsto. U 2026. godini slijedi stabilizacija sa blagim oscilacijama naviše (EURIBOR-a u 2026. od 2.105 odsto prvog dana januara, februar 2.154 odsto, mart 2.131 odsto, april 2.488 odsto) – piše u analizi.
Kada su u pitanju strane direktne investicije (SDI), one su u prvom kvartalu ove godine iznosile 75,7 miliona eura, što je za 38,1 odsto manje u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.
– Ukupan priliv SDI iznosio je 206,6 miliona eura, što predstavlja pad od 2,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi vlasničkih ulaganja, investicije u kompanije i banke iznosile su 37,1 miliona eura (71,3 odsto više), što u dužem periodu može generisati veći nivo produktivnosti i dugoročni ekonomski rast. Ulaganja u nekretnine iznosila su 101,4 miliona eura, ili 10,7 odsto manje. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 65,1 miliona eura, što je za 7,2 odsto manje u odnosu na 2025. Ukupan odliv SDI u prvom kvartalu 2026. iznosio je 130,9 miliona eura, što je za 46,3 odsto više u odnosu na uporedni period 2025. godine. (30,3 miliona eura) i SAD (15,1 miliona eura). Shodno pokretanju snažnog investicionog ciklusa, u srednjoročnom periodu očekuje se zadržavanje stabilne stope učešća stranih direktnih investicija, koje će imati pozitivne multiplikativne efekte u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti – naveli su iz Ministarstva finansija.
