Kosovo su tokom prošle godine priznale Kenija, Sudan, Sirija i Bahami, što su pozdravili političari sa svih strana političkog spektra, ali se ta priznanja ne doživaljavaju kao direktni uspeh kosovske diplomatije, već kao rezultat globalnih političkih dešavanja. Tokom 2025. čule su se i kritike na račun Ministarstva spoljnih poslova jer je izostalo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali i zbog nazadovanja u bilateralnim odnosima sa saveznicima, piše Kosova pres.

Profesor međunarodnih odnosa Dritero Arifi kaže da spoljnu politiku Kosova treba posmatrati u širem kontekstu i kao odraz domaće politike.

„U spoljnoj politici uvek postoji teorija koja kaže da je spoljna politika odraz domaće politike. Čak i da su Bil Gejts i Ilon Mask bili ministri spoljnih poslova, ne bi mogli da regulišu spoljnu politiku Kosova, jer je ona povezana sa domaćom politikom i donošenjem odluka, što se zatim odražava na spoljnu politiku“, rekao je Arifi za Kosova pres.

Prema njegovim rečima, nedavna priznanja ne mogu se nazvati direktnim uspehom kosovske diplomatije, jer su došla uglavnom kao rezultat globalnih geopolitičkih dešavanja.

„Ne mogu to nazvati uspehom, jer su priznanja došla kao rezultat geopolitičkih promena u svetu. Mora se shvatiti da država Kosovo obično ima zasluge, ali vrlo malo pojedinaca. Potreban je dug i koherentan rad da bi se došlo do priznanja. Okolnosti u zemlji moraju se promeniti da bismo bili priznati. Priznanje iz Sirije nije došlo zato što smo snažno lobirali, već je došlo kao rezultat promena unutar Sirije i odnosa Sirije i SAD. Zatim, učešće Turske, Saudijske Arabije i nekoliko drugih faktora uticalo je na postizanje ovog pitanja“, pojašnjava Arifi.

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore nije odgovorilo za Kosova pres u vezi sa realizacijom obaveza tog resora za prošlu godinu.

Sa druge strane, iz opozicije se čuju jasne zamerke.

Član rukovodstva Demokratske partije Kosova Artan Behrami oštro je kritikovao vladu Aljbina Kurtija i pravac kojim se vodi diplomatija, uz ocenu da je „spoljna politika Kosova suspendovana“.

„Kurtijeva vlada i Donika Gervala, zajedno sa predsednikom, suspendovali su spoljnu politiku. Obustavili su kampanju za priznavanje Kosova, težnje Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama“, ocenjuje Behrami.

Navodi i da je Ministarstvo spoljnih poslova „ispražnjeno“ od iskusnih diplomata koji su, kako kaže, imali rezultate po pitanju priznavanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

„Više od 30 karijernih diplomata i diplomata koji su imali opipljive uspehe je otišlo. Umesto njih, Ministarstvo, diplomatske misije i ambasade su popunjene militantima koji ne služe nacionalnim interesima Kosova, već interesima Samoopredeljenja“, rekao je Behrami.

Kritike stižu i iz Demokratskog saveza Kosova, u kojem takođe ocenjuju da su izostali konkretni rezultati u spoljnoj politici.

Član rukovodstva DSK Jehona Ljušaku rekla je da nije bilo intenziviranja diplomatskih akcija u mandatu još uvek aktuelne vlade.

„Bilateralna diplomatija i odnosi Kosova sa zemljama širom sveta grade se sa velikom ozbiljnošću, uz razmenu ambasadora i predstavništava, lobiranje za pitanja koja su od interesa. Ali, nismo videli intenziviranje ovakvih diplomatskih akcija. Nismo videli nova članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, dok je, u međuvremenu, bilo simboličnih priznanja zbog kojih smo aplaudirali“, primećuje Ljušaku.

Ona je navela da Kosovo ima izuzetan potencijal da izgradi odnose i održi prijateljstva, koja, smatra ona, nisu sklopljena tokom Kurtijeve vlade.

„Kosovo je izgubilo svoju poziciju, saveze, nije bilo intenziviranja niti potpisivanja bilateralnih sporazuma sa prijateljskim zemljama. Nije  bilo koordinacije po mnogim pitanjima kada je Kosovo moglo da ima koristi od određenih političkih situacija. Zato mislim da je mnogo toga što može da se poboljša. Kosovo je izgubilo svoju poziciju i to će nas koštati u narednim godinama“, rekla je Ljušaku.

Kosovo su tokom 2025. godine priznale Kenija, Sudan, Sirija i Bahami.

Na ova priznanja Kosovo je čekalo od 2020. godine, kada ga je, kao rezultat Vašingtonskog sporazuma, priznao Izrael, podseća Kosova pres.

U tom periodu, tokom 2023. i 2024. godine, Kosovo je prošlo kroz dve faze za članstvo u Savetu Evrope, ali je pitanje članstva izostalo sa dnevnog reda sastanka ministara spoljnih poslova Saveta Evrope prošle godine, na kojem se o tome odlučuje.

Uz to, zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji iz 2022. godine još uvek nije razmatran.

Ipak, kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno je izjavila da je Kosovo ušlo u „novi tempo“ kada je reč o obezbeđivanju novih međunarodnih priznanja i da se u prvoj polovini ove godine očekuju dobre vesti u tom pravcu.