Srpsko tužilaštvo tereti Davora Macuru, vlasnika Alta banke preko kompanije Alta Group, da je iz bankarskog trezora neovlašćeno podigao oko 45 milijardi dinara, odnosno 383 miliona evra. Macura je uhapšen 2. novembra zajedno sa dvoje zaposlenih u banci, za koje se sumnja da su mu omogućili pristup novcu korišćenjem svojih službenih kartica.
Narodna banka Srbije oduzela je Alta banci dozvolu za rad 30. oktobra, navodeći značajno pogoršanje njenog finansijskog stanja. Pre zatvaranja banke, klijenti su već povukli milionske depozite.
Prema podacima koje prenosi bne IntelliNews, iznos za koji se sumnja da je iznet iz trezora predstavlja približno petinu ukupne imovine Alta banke, koja je krajem jula iznosila 1,83 milijarde evra. Banka je tada bila deveta po veličini u Srbiji.
Macuru su srpski mediji opisivali kao biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, koja je na izborima 25. oktobra izgubila vlast posle 14 godina. Studentska lista nazvala je Alta banku „vrhom koruptivne hobotnice“ i pozvala banke da tokom tranzicije vlasti obrate pažnju na moguće iznošenje kapitala iz zemlje.
Moldavija: Ukradena milijarda dolara
Jedan od najvećih finansijskih skandala u regionu dogodio se 2014. godine u Moldaviji, kada je iz tri banke — Banca de Economii, Banca Sociala i Unibank — izvučeno približno milijardu dolara.
Novac je nestajao kroz kredite odobravane kompanijama koje ih nikada nisu vratile. Centralna banka morala je da interveniše hitnim pozajmicama uz državne garancije, a dug je na kraju prebačen na građane. Prema proceni organizacije Expert Grup, gubici su dostigli oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda Moldavije.
Biznismen Ilan Šor, koji je bio na čelu jedne od banaka, osuđen je 2023. na 15 godina zatvora, ali se nalazi u inostranstvu. Bivši lider Demokratske partije Vladimir Plahotnjuk osuđen je u aprilu 2026. na 19 godina zatvora.
Moldavija je bila i važna karika u međunarodnoj operaciji pranja novca poznatoj kao „Ruska perionica“, kroz koju je između 2011. i 2014. iz Rusije izneto najmanje 22 milijarde dolara, a prema pojedinim procenama čak 80 milijardi.
Bugarska: Propast banke i nestanak gotovo dve milijarde evra
Bugarska Korporativna komercijalna banka (KTB), četvrta po veličini u zemlji, doživela je kolaps 2014. godine nakon masovnog povlačenja depozita.
Revizija je otkrila manjak kapitala od približno 1,92 milijarde evra, zbog čega je centralna banka oduzela dozvolu za rad. Fond za osiguranje depozita morao je da isplati oko 1,88 milijardi evra štedišama.
Tužilaštvo je optužilo 18 osoba, među kojima i većinskog vlasnika Cvetana Vasileva. On se preselio u Srbiju, gde je 2022. dobio politički azil, dok je Bugarska dve godine kasnije izdala novi evropski nalog za njegovo hapšenje.
Bosna i Hercegovina: Banke povezane sa političkim strukturama
Jedan od najpoznatijih primera političkog uticaja na bankarski sektor bila je Hercegovačka banka u Mostaru.
Međunarodni visoki predstavnik Volfgang Petrič stavio je banku pod privremenu upravu 2001. godine zbog sumnji da je finansirala kampanju Hrvatske demokratske zajednice za hrvatsku samoupravu u Bosni i Hercegovini.
Istraga je pokazala da je nestalo oko 110 miliona evra kapitala koji je iz Hrvatske prebačen za podršku vojsci bosanskih Hrvata.
Bivši član Predsedništva BiH Ante Jelavić prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora 2005. godine zbog pronevere pomoći iz Hrvatske, nakon čega je otišao u tu zemlju.
Velike bankarske afere pogodile su i Republiku Srpsku. Bobar banka propala je 2014. godine, a protiv 16 osoba potvrđene su optužnice zbog sumnje na izvlačenje približno 63 miliona evra.
Među oštećenima su bile državne institucije, zdravstveni i penzioni fondovi, kao i javna preduzeća.
Banka Srpske izgubila je dozvolu 2016. godine, nakon što je revizija pokazala da je za 2014. prijavila dobit, iako je zapravo imala gubitak od najmanje 8,7 miliona evra.
Crna Gora: Banke povezane sa porodicom Đukanović
U Crnoj Gori bankarski skandali često su otvarali pitanja povezanosti finansijskih institucija i političkih elita.
Prva banka, čiji je većinski vlasnik Aco Đukanović, brat dugogodišnjeg crnogorskog lidera Mila Đukanovića, dobila je u decembru 2008. državnu pozajmicu od 44 miliona evra kako bi izbegla propast.
Antikorupcijske organizacije opisivale su je kao „porodični bankomat“.
Nakon što je Demokratska partija socijalista izgubila vlast, državne kompanije su 2021. iz Prve banke povukle 13,1 milion evra depozita.
Pod istragom su se našle i Atlas banka i Invest banka Montenegro, koje je kontrolisao biznismen Duško Knežević. Obe su završile u stečaju.
Tužilaštvo je Kneževića optužilo da je predvodio kriminalnu grupu koja je preko Atlas banke oprala oko 500 miliona evra. On je negirao optužbe i tvrdio da ljudi bliski Milu Đukanoviću pokušavaju da preuzmu njegove poslove.
Afera Alta banka proširila se i na Crnu Goru, gde je Centralna banka 1. novembra oduzela dozvolu za pružanje platnih usluga kompaniji Alta Pay Group, povezanoj sa Macurom.
Albanija: Novac iz trezora iznošen u odeći i knjigama
Jedan od najneobičnijih bankarskih skandala dogodio se 2014. u Albaniji, kada je iz trezora centralne banke ukradeno oko 5,1 milion evra.
Zaposleni Ardijan Bitraj priznao je da je novčanice iznosio skrivene u odeći i starim knjigama. Policiji je rekao da je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu svakodnevno krao novac kako bi finansirao kockanje.
Osuđen je na 13 godina zatvora, dok je tadašnji guverner centralne banke Ardijan Fuljani smenjen.
Albaniju je kasnije potresla i afera povezana sa kompanijom Micro Credit Albania, koja je otkupljivala problematične kredite i naplaćivala izuzetno visoke kazne dužnicima.
Tužilaštvo sumnja da je kroz zloupotrebe od oko 30.000 građana izvučeno 36,8 miliona evra, uključujući zaplene plata i prodaju nekretnina.
Hrvatska: Od Riječke banke do afere Hipo
U Hrvatskoj su najveći bankarski skandali uglavnom bili povezani sa rizičnim finansijskim poslovima i politički usmeravanim kreditima.
Riječka banka našla se u centru afere 2002. godine, kada je otkriveno da je njen glavni trgovac devizama Eduard Nodilo prikrivao ogromne gubitke nastale trgovanjem dolarima i evrima.
Prema konačnom izveštaju Hrvatske narodne banke, gubici su između 1998. i marta 2002. dostigli 97,3 miliona dolara.
Još veće posledice ostavila je afera austrijske Hipo Alpe Adrija banke, koja se brzo širila po Balkanu pre nego što ju je Austrija nacionalizovala 2009. godine.
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader dva puta je osuđivan zbog primanja provizije od oko 480.000 evra od banke 1994. godine, ali je na trećem ponovljenom suđenju 2022. oslobođen optužbi.
Balkansko poslovanje Hipo banke prodato je 2015. investicionom fondu Advent i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, nakon čega je banka preimenovana u Addiko.
Zanimljivo je da je upravo Alta Group 2024. godine stekla 30 odsto udela u Addiko banci sa sedištem u Beču.
Isti obrazac kroz tri decenije
Kako zaključuje bne IntelliNews, slučaj Alta banke uklapa se u obrazac koji se tokom prethodne tri decenije ponavljao širom jugoistočne Evrope: banke povezane sa politički uticajnim pojedincima brzo su širile poslovanje, a zatim su se suočavale sa finansijskim problemima, istragama i intervencijama regulatora.
U brojnim slučajevima posledice nisu snosili samo vlasnici i rukovodioci banaka, već i štediše, državne institucije i poreski obveznici.
Afera Alta banka sada otvara pitanje da li će Srbija uspeti da utvrdi gde je završio novac za koji tužilaštvo sumnja da je neovlašćeno iznet iz trezora, kao i da li će istraga otkriti eventualne političke veze i širu mrežu odgovornih.
nova.rs
