Da rakija može da se pravi od različitih vrsta voća, potvrđuje Boban Janković iz Gornjeg Kusca, koji je, pored tradicionalnih voćnih rakija, odlučio da okuša svoje umeće i u proizvodnji rakije od mušmule. Iako je ovaj neobičan proizvod u početku nastao iz radoznalosti, vremenom je postao prepoznatljiv po kvalitetu, što potvrđuju brojne osvojene nagrade.

Janković ističe da je, nakon godina proizvodnje rakije od šljiva, došao na ideju da počne da proizvodi i rakiju od mušmula.

„Najpre sam počeo da proizvodim rakiju od šljiva, i uvideo da rakija može da se pravi od svakog voća koje poseduje  šećer. Tako sam pravio rakiju od dunja, krušaka i  jabuka. Došao sam na ideju da pravim i rakiju od mušmula, jer sam čitao da one u našem kraju sadrže od 10 do 12 procenata šećera. Imao sam nekoliko stabala mušmule i hteo sam da probam. Kada sam prvi put ispekao rakiju, nije bila dobrog kvaliteta, ali je to bio početak“, kazao je Janković.

Janković ističe da se sam proces pečenja rakije od mušmule ne razlikuje mnogo od proizvodnje rakije od drugog voća i da je osnovna razlika u trajanju procesa fermentacije.

„Mušmule se beru kada sazru, a najbolje je sačekati prvi mraz, krajem novembra, kada dobiju tamnosmeđu boju i postanu potpuno mekane. Mogu se ubrati i ranije, dok su još zelene, ali tada treba da  odstoje na provetrenom mestu dok u potpunosti ne sazre. Ja je  berem pre mraza, tako što protresem stablo, uberem i nakon toga vršim kaširanje smese, smestim u bure, dodam određeni procenat vode, od 40 do 50 procenata. Sve to odlažem na mesto zaštićeno od mraza, jer komina ne sme da smrzne  tokom zime. Fermentacija traje od kraja novembra do početka aprila. Pratim njen tok i čim procenim da je komina spremna, krećem sa pečenjem rakije“, rekao je on.

Na nagovor prijatelja odlučio je da uzorke svoje rakije pošalje na takmičenja i festivale, na kojima je osvojio i prve nagrade.

„Prvu nagradu osvojio sam u Žitištu 2022.godine. Osvojio sam dve zlatne medalje, jednu sa rakijom od mušmula, što mi je posebno drago, a drugu za rakiju od krušaka. Takmičio sam se i na drugim festivalima, gde sam osvajao nagrade. Učesnik sam i brojnih sajmova gde sam izlagao svoje proizvode. Sve je to i dalje na nivou hobija i nije preraslo u ozbiljniji posao, jer su za to potrebna veća ulaganja“, izjavio je Janković.

Ističe da je interesovanje za rakiju od mušmula veliko, ali da se proizvodnjom i dalje bavi prvenstveno iz ljubavi i zadovoljstva.

„Kada idem na sajmove, primećujem da ima dosta ljudi zainteresovanih za našu rakiju. Interesovanje dolazi i iz inostranstva. Imam kupce iz Kine, Holandije i Amerike, ali je sve to za sada na nivou hobija“, kazao je Janković.

Janković dodaje i da ima nekoliko starih stabala mušmule, a da količina rakije koju godišnje proizvede prvenstveno zavisi od roda.

„To su stara, velika stabla, a karakteristično za niih je da se ne tretiraju nikakvim hemijskim preparatima. Mušmula je bogata mineralima i kiselinama. Prilikom proizvodnje rakije ne koristim enzime ni kvasac, mada bih možda trebalo, jer  bi to moglo da doprinese  poboljšanju ukusa. U proseku proizvedem 40 do 50 litara rakije od mušmule. Tu količinu uglavnom koristim za svoje potrebe, a deo podelim rođacima i prijateljima“, navodi Janković.

Izvor: Kosovo Online