Eddie Gerald / Alamy / Profimedia
Nova eskalacija usledila je nakon incidenta u kojem je oboren američki borbeni helikopter AH-64 Apač, zbog čega je predsednik SAD Donald Tramp odobrio, kako je Pentagon saopštio, „odbrambene i proporcionalne udare“ na iranske vojne ciljeve. Iran tvrdi da su američki napadi predstavljali kršenje njegovog suvereniteta i poručuje da nijedan napad na Islamsku Republiku neće ostati bez odgovora.
Najveću pažnju privukao je navodni napad na sedište američke Pete flote u Bahreinu. Društvenim mrežama i svetskim medijima proširio se snimak snažnog bljeska zabeležen kamerom za nadzor u blizini američke vojne baze u Manami. CNN je potvrdio lokaciju kamere, ali zvanični uzrok eksplozije još nije saopšten. Ipak, Iranska revolucionarna garda (IRGC) ranije je navela da je upravo ta baza bila jedna od glavnih meta njihove odmazde.
Rakete nad Jordanom, Bahreinom i Kuvajtom
Prema saopštenju IRGC-a, Iran je tokom noći lansirao projektile i bespilotne letelice na više američkih vojnih objekata na Bliskom istoku. Kao primarne mete navedeni su američka baza u Jordanu i komandni centri povezani sa američkim operacijama u Bahreinu i Kuvajtu.
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Bahreinu i Kuvajtu, dok su lokalne vlasti saopštile da su sistemi protivvazdušne odbrane aktivirani radi presretanja neprijateljskih projektila i dronova.
Jordan je saopštio da je njegova vojska oborila pet projektila koji su leteli prema bazi Al Azrak. Prema navodima jordanskih vlasti, ostaci raketa pali su na teritoriju zemlje, ali nije bilo žrtava niti materijalne štete.
Iran tvrdi da su napadi naneli „veliku štetu američkim bazama i položajima koji su korišćeni za agresiju na Iran“, mada Pentagon za sada nije potvrdio te navode.
Tramp odobrio napad posle dramatičnog sastanka
Američki mediji otkrivaju da Donald Tramp u početku nije bio spreman da odobri vojnu akciju protiv Irana. Kako piše Wall Street Journal, predsednik SAD je nakon rušenja helikoptera Apač više puta novinarima govorio da se ne radi o događaju koji zahteva veliku reakciju.
Međutim, nakon višesatnog sastanka u Beloj kući sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom i načelnikom Združenog generalštaba Danom Kejnom, Tramp je promenio stav. Američki vojni vrh zaključio je da incident zahteva snažan odgovor, bez obzira na to da li je sudar helikoptera sa iranskim dronom bio nameran ili slučajan.
Nekoliko sati kasnije američki borbeni avioni i krstareće rakete pogodili su oko dvadeset vojnih ciljeva u Iranu, uključujući položaje u oblastima Džask i Sirik, kao i objekte duž strateški važnog Hormuškog moreuza.
Iran preti novim udarima
Teheran je odmah upozorio da će odgovor biti nastavljen ukoliko Vašington nastavi vojne operacije.
„Zločinačka američka vojska mora znati da će, u slučaju ponavljanja agresije protiv Islamske Republike Iran, uslediti još snažniji i širi napadi na unapred određene ciljeve širom regiona“, saopštio je Generalštab iranskih oružanih snaga.
Iranska revolucionarna garda tvrdi da je izvela dodatne napade na američke vojne objekte, uključujući hangare za lovce F-35 i komandno-kontrolni centar u Jordanu. Te tvrdnje za sada nisu nezavisno potvrđene.
Iran je istovremeno upozorio susedne države Persijskog zaliva da ne dozvole korišćenje svoje teritorije za američke ili izraelske operacije protiv Teherana.
Izrael nastavlja udare na Liban
Dok se sukob između Vašingtona i Teherana dodatno rasplamsava, Izrael je nastavio vazdušne napade na ciljeve Hezbolaha u južnom Libanu.
Izraelska vojska saopštila je da je tokom prethodnog dana gađala više objekata koje koristi šiitska organizacija Hezbolah u okolini grada Tira i na drugim lokacijama na jugu zemlje.
Napadi su izvedeni uprkos produženom sporazumu o primirju između Izraela i Hezbolaha, što dodatno pojačava strahovanja da bi se sukob mogao proširiti na čitav region.
Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, u dosadašnjim sukobima poginulo je više od 3.400 ljudi, dok je više od milion stanovnika bilo prinuđeno da napusti svoje domove.
nova.rs
