Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po smrtnosti od raka pluća, ali je uvela besplatan skrining koji može spasiti živote. Stručnjaci upozoravaju na pušenje, zagađenje i kasno javljanje lekaru kao ključne uzroke, dok rana dijagnoza povećava šanse za izlečenje i do 90 odsto
Svake godine u Srbiji oko 7.000 ljudi oboli od raka pluća, a više od 5.000 izgubi bitku sa ovom surovom bolešću, čime se Srbija svrstava u sam vrh Evrope po smrtnosti. Ipak, lekari i udruženja pacijenata donose vest koja uliva nadu — Srbija je postala prva država u regionu koja je uvela organizovan i besplatan skrining na karcinom pluća.
Doktor Vladimir Kovčin, onkolog, ističe da postoji više razloga za veliki broj ljudi koji ne pobede rak pluća.
– Postoji više razloga. Jedan od osnovnih je nepoštovanje Zakona o zabrani pušenja. Sve zemlje koje su davno uvele i poštovale taj zakon posle deset godina tek uspele su da dovedu do drastičnog pada učestalosti karcinoma pluća. Pričali smo “puši kao Turčin”, a vi sada u Turskoj ne možete da nađete nigde u zatvorenom prostoru nikoga ko puši, a i ograničena su mesta na ulici gde može da se puši, kao i na radnom mestu. Vi danas vidite i mladu decu u osnovnoj školi sa cigaretama i to je jedan od osnovnih razloga. Drugi je zagađenje koje je u okolini, zatim radna sredina. Dosta ljudi radi u sredinama koje su kancerogene u zavisnosti od delatnosti. Ono što ljudi misle da je i nasleđe jedan od faktora jeste, ali u vrlo malom procentu kod karcinoma pluća – rekao je Vladimir Kovčin, onkolog.
Posebno zabrinjava trend među mladima, pa čak i decom u osnovnim školama, koji sve više koriste elektronske cigarete, takozvane “vejpove“. Doktor Kovčin upozorava da proizvodi privlače mlađu populaciju raznim voćnim i slatkastim ukusima, a izloženost takvim zagrejanim tečnostima može izazvati rak usne duplje i grla, pored standardnog rizika od karcinoma pluća.
Skrining spasava živote — bez uputa i čekanja
Olja Ćorović, potpredsednica Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim plućima”, koja je i sama zbog ove bolesti nažalost izgubila supruga i oca upozorila je da svest kod ljudi nije dovoljno probuđena svest o tome da se kontrolišu na vreme.
– Mislim da nije dovoljno probuđena svest. Ljudi se kasno jave i ignorišu promenu kašlja, misleći da je to od pušenja. Možda karcinom pluća ne daje neke jasne simptome u početku, ali ipak ljudi često kažu “Ne mogu danas, sutra ću, imam nešto da završim” ili “Neću da idem, ko zna šta će mi naći” – kaže.
Objasnila je da je skrining pre svega namenjen osobama starijim od 55 godina koji su pušači duže od 30 godina ili su bivši pušači.
– Tu nema uputa iz doma zdravlja. Dovoljno je samo pozvati broj telefona na klinici, a pregled je bezbolan. Radi se na skeneru običnom, samo je softver niskodozni. Ne traje dugo, tako da je to sve vrlo elegantno rešeno. Prvo je krenuo u Vojvodini 2020. godine, onda je počelo u Beogradu i Kragujevcu i sad i u Nišu. Nakon godinu dana, ovaj, od početka skrininga radili smo neka istraživanja, pregledano je oko četiri hiljade ljudi na Klinici za pulmologiju gde je kod sto ljudi su otkrivene promene i gde se reagovalo odmah u tim početnim stadijumima – kaže ona.
Od dijagnoze do izlečenja: Vreme je dragoceno
Doktor Kovčin je objasnio kako izgleda procedura ukoliko se na skeneru uoči promena, a pacijent tada prolazi kroz detaljnu dijagnostiku putem biopsije i analize biomarkera, nakon čega multidisciplinarni tim lekara donosi odluku o daljem lečenju.
– Cela procedura se zasniva prvo na tome da se dokaže da se radi o malignom tumoru, a za to je potrebno uraditi biopsiju. Kada patolozi pogledaju taj preparat pod mikroskopom, onda dobijamo tu prvu histopatološku dijagnozu i u slučaju da se dokaže da se radi o karcinomu pluća, a ne o metastazi nekog drugog tumora, rade se i dodatne pretrage koje podrazumevaju genetske analize i analize biomarkera da vidimo da li je taj tumor osetljiv osim na hemioterapiju i na biološke ili imunološke lekove – navodi on i dodaje:
– Posle toga pacijent prolazi konzilijum koji donosi odluku kako će se pacijent lečiti, a to zavisi od kliničkog stadijuma bolesti, od pridruženih bolesti i od toga kakav je taj histopatološki nalaz. Često se dešava da ili zbog položaja veličine tumora nije moguća operacija. Tada pristupamo lečenju hemioterapijom, biološkim lekovima, imunološkim lekovima, zračenju, da probamo da tumor svedemo na dimenzije koje su moguće da se operišu. I ono što je najmanje povoljno, je da ne uspemo da prevedemo bolest u operabilno stanje. Tada nastavljamo takozvanu sistemsku terapiju i lečimo pacijenta sa ciljem da produžimo život, i da probamo da bolest prevedemo u neku vrstu hronične bolesti i da pacijent praktično živi zajedno sa svojim oboljenjem.
Doktor Kovčin naveo je ohrabrujući podatak da je izlečenje u prvom stadijumu preko 90 odsto, ukoliko se mali tumor u celini hirurški odstrani. Čak i kod pacijenata u najtežem, četvrtom stadijumu sa metastazama, inovativne imunološke i biološke terapije omogućile su preživljavanje od pet i više godina, što je u prošlosti bilo nezamislivo.
Strah nije saveznik
Mnogi građani izbegavaju preventivne preglede isključivo iz straha da će im lekari “nešto naći”. Međutim, doktor Kovčin i Ćorović apeluju na javnost, a posebno na pušače, da ohrabre svoje najbliže na ovaj važan korak.
Kako navode, prevencija i prestanak pušenja, pre nego što se dobije teška dijagnoza, ostaju najvažnija odluka za zdravlje.
Kurir.rs/Blic
kurir.rs
