Ugrožene hiljade radnih mesta
Vlada Srbije 26. decembra 2025. godine donela je Uredbu o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada. Uredba je stupila na snagu 1. januara 2026. godine, čime je prestalo finansiranje tretmana otpada. Time je ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000.
Država je predvidela donošenje nove uredbe Zakonom o upravljanju otpadom iz 2025. godine, ali još uvek nije formirana ni radna grupa koja bi se time bavila, iako je stara uredba ukinuta.
Zbog toga je, kako saznaje portal N1, u pojedinim firmama koje posluju u reciklažnoj industriji deo zaposlenih sveden na minimalac, a deo poslat na prinudne odmore.
Neki od onih koji posluju u reciklažnoj industriji ovakvu odluku Vlade ocenjuju kao poslednji udarac sistemu, navodeći da je urušavanje počelo gašenjem Fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine i gubljenjem namenskog karaktera novca koji se naplaćuje po ovom osnovu.
Ceo sistem zapošljava oko 15.000 radnika, a ukoliko se problem ne reši do kraja januara, operateri posebnih tokova otpada bi mogli trajno da zatvore svoje pogone.
Sledeći na udaru su zaposleni kod sakupljača otpada i individualni sakupljači, što je oko 13.000 radnika i njihovih porodica.
Operateri koji poseduju dozvolu za tretman otpada od 1. januara su obustavili preuzimanje reciklabilnog opasnog otpada, što su pojedini potvrdili za nas pod uslovom da ostanu anonimni.
To bi, kako kažu, za posledicu koju bi mogli da osete svi građani imalo nagomilavanje otpada, do kojeg već dolazi.
Objašnjavaju i da bi mogao da bude ugrožen rad i dobrog dela industrije, s obzirom na to da brojni privredni subjekti, poput proizvođača pneumatika, električnih i elektronskih proizvoda, uvoznika i trgovaca ovim proizvodima, vulkanizera, auto-servisa, servisa bele tehnike, trgovinskih lanaca, od 1. januara nemaju kome da predaju svoj otpad.
“Moguća su dva scenarija, jedan koji podrazumeva njihov otežan rad i povećane troškove skladištenja otpada u prvoj fazi i potpuna blokada rada u drugoj fazi. Drugi scenario je da oni, uz neku vrstu blagoslova države, prestanu da ispunjavaju svoje zakonom utvrđene obaveze, odnosno da pored već ogromnih količina drugih vrsta otpada koji se nekontrolisano odlažu na smetlištima i u životnoj sredini, dobijemo i dodatne količine otpada, koji sadrže brojne štetne supstance, sa nesagledivim posledicama po životnu sredinu i javno zdravlje”, navode za N1.
Sličan scenario očekuje i domaćinstva, pa bismo u nedostatku onih koji će preuzimati električni i drugi opasan otpad, mogli ponovo da svedočimo odlaganju šporeta, frižidera, televizora, automobilskih guma itd. u rekama.
Koji su razlozi zbog kojih su ukinuta podsticajna sredstva, da li je Ministarstvo napravilo procenu koliko je zaposlenih time ugroženo u reciklabilnoj industiji i da li ima procenu kako će to uticati na gomilanje otpada i životnu sredinu pitali smo i Ministarstvo zaštite životne sredine, ali odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili.
n1info.rs
