“Odvraćajući faktor za svakog eventualnog agresora iz susedstva”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovako je obrazložio potrebu za novim nabavkama naoružanja koje je razmatrao tokom prisustva vojnoj paradi u Pekingu.

Tamo se sastao sa predsednikom Kine Si Đinpingom i naveo da je prisustvo vojnoj paradi u Pekingu iskoristio da sagleda “šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije”.

Srbija sa Kinom uveliko sarađuje u sferi odbrane, a nabavke naoružanja iz te zemlje izazvale su kritike iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži i Sjedinjenih Američkih Država.

Pozicionirana kao vojno neutralna, istovremeno okružena članicama NATO-a, uz nabavke naoružanja sa Zapada i Istoka, Srbija je, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI) država na Zapadnom Balkanu koja je u proteklih pet godina najviše izdvojila za vojsku.

Primera radi, Srbija je u 2024. opredelila gotovo pet puta više novca za vojsku u odnosu na Albaniju, koja je članica NATO-a i druga po izdvajanjima za vojsku na Zapadnom Balkanu.

U 2024. Srbija je za vojsku opredelila 2,2 milijarde američkih dolara, što čini 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što je u Srbiji proizvedeno.

Ko ‘preti’ Srbiji?

Kao jedan od argumenata za naoružavanje Srbije, Vučić često koristi “pretnje iz susedstva”.

“Svi se naoružavaju do zuba. Naoružavaju se i u regionu i naše je da ne zaostajemo. Sve što mogu da vam kažem je da mi ne zaostajemo”, izjava je Vučića iz januara 2024. prilikom posete Ruskom domu u Beogradu.

I dok u svojim izjavama često navodi da Srbija “ne želi da napada” nikoga i da je “faktor mira i stabilnosti” na Zapadnom Balkanu, Vučić se istovremeno prema susednim državama odnosi kao da predstavljaju “pretnju” po bezbednost Srbije.

“Mi nikoga nećemo da diramo, mi ćemo da čuvamo samo svoju teritoriju i svoj integritet i ništa drugo”, rekao je Vučić u izjavi srpskim medijima u Pekingu.

Tokom istog obraćanja osvrnuo se na najavu vojne saradnje Hrvatske, Kosova i Albanije, koje su 18. marta u Tirani potpisale zajedničku deklaraciju kojom se, kako je navedeno, osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost.

Za ovu deklaraciju Vučić je rekao da je reč o formiranju vojnog saveza usmerenog “protiv Srbije”.

Iz Vlade Hrvatske je za Radio Slobodna Evropa tada saopšteno da deklaracija tri države ne stremi ka osnivanju nikakvog vojnog saveza.
Srbija je okružena NATO članicama. Od zemalja Zapadnog Balkana, jedino ona nema aspiracije ka članstvu u Severno-atlantskoj alijansi.

I dok su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija članice NATO-a, Bosna i Hercegovina i Kosovo opredeljene su da jednog dana to postanu.

Srbija se graniči i sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, koje su takođe sve članice NATO-a, a ujedno i Evropske unije.

Poređenja sa susednom Hrvatskom

U svojim izjavama predsednik Srbije Aleksandar Vučić posebnu pažnju posvećuje vojnoj sposobnosti susedne Hrvatske. Odnosi dve zemlje su poslednjih godina na silaznoj putanji, sa čestim međusobnim optužbama koje razmenjuju zvaničnici iz Beograda i Zagreba.

“Na Srbiji je da sagleda šta je to sve što hrvatska vojska ima”, rekao je Vučić 23. juna nakon što je prisustvovao sednici proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Hrvatsku je pominjao i nakon što je Srbija 2024. sa Francuskom, tokom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu, dogovorila nabavku francuskih borbenih aviona Rafal.

“Kad su oni kupovali 12 rafala, to je bila lepa vest za region, a sad kad ih je Srbija kupila sad je to nekakva tragedija, a u tome učestvuju i naši mediji”, izjavio je Vučić u avgustu 2024.

Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je u toj godini za vojsku izdvojila oko 700 miliona američkih dolara više od Hrvatske. Veća izdvajanja imala je i u prethodne četiri godine.

Od koga Srbija nabavlja naoružanje?

Podaci o tome koliko i šta Srbija uvozi i izvozi drže se u tajnosti i njih nije moguće videti u bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, s obzirom da oni podležu primeni pravila o poverljivosti podataka.

Srbija se do ruske invazije na Ukrajinu umnogome oslanjala na rusko naoružanje. Međutim, sa tim nabavkama je prestala nakon početka invazije. Iako deklarativno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, zvanični Beograd nije se pridružio sankcijama protiv Rusije, uprkos pozivima iz Brisela i Vašingtona.

Poslednja oprema koja je u Srbiju stigla iz Rusije, i to dve godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu je antidron sistem Repelent. On je deo ranije ugovorene i plaćene nabavke koja upravo zbog rata u Ukrajini nije mogla biti isporučena.

Usled novih geopolitičkih okolnosti i rata u Ukrajini, Srbija se okrenula Kini. Od te zemlje nabavila je borbene dronove, prvi su predstavljeni 2020. godine. Srbija je prvi operater kineskih projektila u Evropi. Isti slučaj je bio i sa kineskim borbenim dronovima CH-92A koji su javnosti predstavljeni u julu 2020. godine.

Raketni sistem za protivvazduhoplovna dejstva FK-3 Srbija je od Kine nabavila 2022. Zbog intenziviranja saradnje sa Kinom, na adresu zvaničnog Beograda stigla su upozorenja i kritike iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija, barem deklarativno, teži.

Nabavku francuskih borbenih aviona Rafal dogovorenu tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, u avgustu 2024, jedan broj stručnjaka ocenio je kao zaokret Srbije ka Zapadu kada je reč o sferi odbrane.

Ministarstvo odbrane Srbije je, međutim, saopštilo da to ne znači promenu vojne orijentacije države, koja se deklariše kao vojno neutralna.

Francuski rafali su značajni, jer je Srbija time prvi put u vojno vazduhoplovstvo uvela zapadne avione. Vrednost nabavke 12 borbenih aviona i prateće robe i usluga procenjuje se na 2,7 milijardi evra.

Srbija je sa susednom Mađarskom, članicom EU i NATO, u aprilu potpisala novi sporazum o saradnji u oblasti odbrane, za koji se Vučić nada da bi mogao biti uvod u stvaranje vojnog saveza.

slobodnaevropa,org