Foto: Ana FERNANDEZ / AFP / Profimedia
Seme je sakupljeno u martu i poslato u Milenijumsku banku semena u Kjuu (Kew), u Engleskoj, gde su prve sadnice već proklijale. Prema podacima Kraljevske botaničke bašte Kju, od 29 prikupljenih semenki čak 25 je bilo potencijalno održivo. Ovaj međunarodni projekat mogao bi predstavljati poslednju šansu da se vrsta sačuva od izumiranja.
Dendroseris neriifolia je endemska vrsta ostrva Huan Fernandes, vulkanskog arhipelaga udaljenog 673 kilometra od obale Čilea.
Poslednje drvo
Prema rečima Pauline Hechenleitner, taksonomkinje biljaka iz Kraljevske botaničke bašte u Edinburgu, populacija ove vrste opada već više od jednog veka.
Vrsta je dovedena na ivicu izumiranja usled kombinacije više faktora: gubitka staništa, erozije tla, invazivnih vrsta, ispaše životinja, požara i istorijske seče šuma, prenosi N1info.ba.
Ovaj slučaj nije usamljen. Rod Dendroseris obuhvata 11 vrsta, a sve beleže pad brojnosti. Nijedno seme iz ove grupe biljaka ranije nije bilo sačuvano u banci semena.
Opasan uspon radi prikupljanja semena
Dolazak do drveta predstavlja pravi podvig. Kako objašnjava Hechenleitner, ostrvo Robinson Kruso je stenovito vulkansko područje bez puteva dostupnih automobilima.
Da bi stigli do litice, istraživači moraju da putuju četiri sata, a zatim da se penju još dva sata kako bi došli do biljke koja se jedva održava na kamenoj padini.
Svakog marta, kada seme sazri, čuvari nacionalnog parka penju se na samo stablo kako bi dohvatili cvetne grane i sakupili seme u mreže.
Na taj način je, po prvi put, seme ovog roda biljaka sačuvano u genetskoj banci.
U budućnosti bi posao mogao da bude lakši zahvaljujući novim tehnologijama. Istraživači smatraju da bi dronovi mogli da pomognu u prikupljanju semena sa biljaka koje rastu na teško dostupnim liticama poput ove.
Kako čuvanje semena može spasiti vrstu od izumiranja
Nakon prikupljanja, seme je poslato u Milenijumsku banku semena u Engleskoj.
Tamo su rendgenske analize pokazale da je 25 od 29 semenki potencijalno održivo, a prve sadnice već su počele da puštaju korenje.
Prema Kraljevskoj botaničkoj bašti Kju, deo novih biljaka biće premešten u Botaničku baštu Logan u Škotskoj, čime će biti ojačani programi očuvanja vrste van njenog prirodnog staništa.
Za Alis Hadson, zaduženu za partnerstva u Milenijumskoj banci semena, ovakvo skladištenje predstavlja svojevrsnu polisu osiguranja.
Ako se nešto dogodi poslednjem primerku u prirodi, naučnici će i dalje imati sačuvano seme za koje već znaju kako da ga uspešno proklijaju, čime se značajno smanjuje rizik od potpunog nestanka vrste.
Banke semena takođe omogućavaju detaljno proučavanje procesa klijanja i kasnije vraćanje biljaka u Čile kroz projekte obnove prirodnih staništa.
Biološki izazovi
I pored održivog semena, postoje ozbiljni biološki izazovi. Naučnici strahuju od genetskih uskih grla, niske plodnosti i ukrštanja blisko srodnih jedinki.
Dendroseris neriifolia može da se samooprašuje, ali je proizvodnja semena ograničena ako ima malo cvetnih grana, zbog čega je svaka berba od izuzetne važnosti.
Nestanak ovog drveta imao bi posledice koje prevazilaze samu vrstu. Njegovi cvetovi predstavljaju važan izvor hrane za kolibrija poznatog kao vatrena kruna Huana Fernandesa, koji je takođe kritično ugrožen. To pokazuje kako gubitak jedne biljne vrste može da poremeti čitav ekosistem.
Da bi se shvatila ozbiljnost situacije, istraživanja pokazuju da su biljke tokom poslednjih 250 godina izumirale dvostruko brže od ptica, sisara i vodozemaca zajedno.
Vrstu je 1830. godine opisao italijanski botaničar Karlo Bertero. Iako je ekspedicija 1980. godine pronašla sedam primeraka na ostrvima u Čileu, danas je ostalo samo jedno jedino drvo.
