,09. sep. 2026. 23:17
Mačke su poznate kao nezavisne životinje, ali nova istraživanja pokazuju da sa njima delimo posebnu vezu koju pokreće hemija u mozgu.
Naučne studije sada potvrđuju da je oksitocin važan i za odnos između ljudi i mačaka, piše “The Independent”.
Oslobađanje oksitocina
Oksitocin ima centralnu ulogu u društvenom povezivanju, poverenju i regulaciji stresa kod mnogih životinja, pa tako i kod ljudi. Eksperiment sproveden 2005. godine pokazao je da su ispitanici pod uticajem oksitocina bili znatno skloniji da veruju drugima u zadacima koji su uključivali novac.
Ovaj hormon takođe smiruje ljude i životinje jer suzbija kortizol, poznat kao hormon stresa, i aktivira parasimpatički nervni sistem, koji pomaže telu da se opusti i odmori, prenosi Index.hr.
Naučnici već dugo znaju da prijateljska interakcija podstiče oslobađanje oksitocina kod pasa i njihovih vlasnika, stvarajući krug uzajamne privrženosti. Ipak, donedavno se malo znalo o tome kako ovaj proces funkcioniše kod mačaka.
Mačke suptilnije pokazuju osećanja. Uprkos tome, njihovi vlasnici često navode isti osećaj bliskosti i smanjenje stresa kao vlasnici pasa, a nauka sve više potvrđuje te tvrdnje. Japanski istraživači su 2021. godine objavili da kratko maženje sa mačkom podiže nivo oksitocina kod mnogih vlasnika.
U toj studiji žene su provodile nekoliko minuta sa svojim mačkama dok su naučnici merili nivo hormona. Rezultati su pokazali da je prijateljski kontakt, poput maženja i nežnog razgovora, povezan sa povećanim nivoom oksitocina u pljuvački vlasnica. Takav porast nije zabeležen dok su se odmarale bez prisustva mačke.
Mnogi smatraju da je maženje mačke dok prede veoma opuštajuće, a istraživanja pokazuju da razlog nije samo meko krzno. Sam čin maženja, pa čak i zvuk predenja, mogu da podstaknu mozak na lučenje oksitocina.
Studija iz 2002. godine pokazala je da taj porast oksitocina pomaže u snižavanju kortizola, što može da smanji krvni pritisak i ublaži bol.
Šta podstiče lučenje oksitocina?
Istraživanja preciznije definišu trenutke koji podstiču lučenje ovog hormona u prijateljstvu između različitih vrsta. Čini se da je nežan fizički kontakt glavni okidač kod mačaka.
Studija iz februara 2025. godine pokazala je da opušteno maženje i držanje mačke podiže nivo oksitocina i kod vlasnika i kod ljubimca, ali pod uslovom da interakcija nije nametnuta životinji.
Naučnici su pratili nivo oksitocina kod mačaka tokom 15 minuta igre i maženja sa vlasnicima. Mačke koje su sigurno povezane sa vlasnikom i koje su same inicirale kontakt, na primer sedenjem u krilu ili gurkanjem njuškom, imale su značajan porast oksitocina. Povećanje je bilo veće što su više vremena provodile u blizini čoveka.
Isto istraživanje zabeležilo je drugačije obrasce kod mačaka koje su anksiozne ili distancirane. Kod onih koje izbegavaju kontakt nije bilo značajnih promena nivoa hormona. S druge strane, anksiozne mačke, koje stalno traže vlasnika, ali ih fizički kontakt lako uznemiri, već su na početku imale visok nivo oksitocina.
Zanimljivo je da je nivo oksitocina kod distanciranih i anksioznih mačaka opao nakon prisilnog maženja. Kada se poštuju prostor i granice mačke, hormon se oslobađa, ali ako se životinja oseća prisiljenom na interakciju, osećaj povezanosti izostaje.
Ljudi bi mogli nešto da nauče od svojih mačaka o odnosima. Ključ povezivanja sa mačkom leži u razumevanju načina na koji ona komunicira.
Mačji jezik poverenja
Za razliku od pasa, mačke se ne oslanjaju na dugotrajan kontakt očima kako bi se povezale. Koriste suptilnije signale, od kojih je najpoznatiji sporo treptanje. To je mačji signal koji označava sigurnost i poverenje.
Predenje takođe ima svoju ulogu. Niskofrekventni zvuk mačjeg predenja ne pomaže samo mačkama, već deluje umirujuće i na ljude. Slušanje predenja može da uspori rad srca i snizi krvni pritisak, a oksitocin ima ulogu u tim blagotvornim efektima.
Druženje sa mačkom, podstaknuto malim dozama oksitocina koje se oslobađaju tokom svakodnevnih interakcija, može da pomogne u zaštiti od anksioznosti i depresije.
U nekim slučajevima mačke pružaju utehu koja može da se uporedi sa podrškom drugih ljudi.
Da li su mačke manje privržene od pasa?
Studije generalno beleže snažnije reakcije oksitocina u interakciji pasa i ljudi. U eksperimentu iz 2016. godine naučnici su merili nivo ovog hormona kod ljubimaca i njihovih vlasnika pre i nakon deset minuta igre.
Kod pasa je zabeleženo prosečno povećanje oksitocina od 57 odsto, dok je kod mačaka porast iznosio oko 12 odsto.
Kod ljudi nivo oksitocina raste tokom značajnih društvenih interakcija. Istraživanja pokazuju da kontakt sa voljenom osobom izaziva snažniji odgovor nego kontakt sa nepoznatom osobom. Srećan pozdrav psa zato može da bude sličan osećaju koji imamo kada vidimo sopstveno dete ili partnera.
Psi su životinje čopora koje su evoluirale uz ljude i praktično su prilagođene tome da traže naš pogled, maženje i odobravanje. Takvo ponašanje podstiče lučenje oksitocina kod obe strane.
S druge strane, mačke su potomci samotnih lovaca kojima društveni gestovi nisu bili neophodni za preživljavanje. Zato ponašanje povezano sa oksitocinom ne pokazuju toliko često ili dosledno. Umesto toga, mačke te trenutke čuvaju za situacije u kojima se osećaju zaista sigurno.
Mačje poverenje se ne dobija automatski, već mora da se zasluži. Ali kada se jednom uspostavi, učvršćuje ga ista hemija koja povezuje roditelje, partnere i prijatelje.
Zato, sledeći put kada vam mačka polako trepne sa drugog kraja kauča ili vam se popne u krilo i počne da prede, znajte da se događa i nešto nevidljivo: nivo oksitocina raste kod čoveka i životinje, što produbljuje poverenje i ublažava svakodnevni stres. Mačke su, na svoj specifičan način, iskoristile drevnu biologiju privrženosti.
n1.info.rs
