Za državljanstvo sada potrebno najmanje osam godina boravka
Među njima je i softverski inženjer Alireza Tavakol, koji je pre šest godina iz Istanbula došao u Švedsku kako bi gradio međunarodnu karijeru. Ove godine planirao je da dobije švedsko državljanstvo, pokrene sopstvenu kompaniju i dovede devojku iz Italije.
Međutim, planovi su se promenili nakon što su 6. juna na snagu stupila nova pravila. Prema njima, za sticanje švedskog državljanstva po pravilu je potrebno najmanje osam godina boravka, umesto dosadašnjih pet.
Kandidati takođe moraju da imaju minimalna primanja, kao i da, po pravilu, polože test iz jezika i test za sticanje državljanstva.
Nova pravila primenjuju se i na ranije podnete zahteve, što posebno frustrira neke doseljenike.
“Imam veliki problem s tim što se pravila primenjuju retroaktivno”, rekao je Tavakol za Spiegel.
Rekordno mali broj zahteva za azil
Švedska je poslednjih godina znatno pooštrila migracionu politiku. Oko 21 odsto stanovnika rođeno je van Švedske ili se tokom života doselilo u zemlju, a u maju ove godine bilo je gotovo 105.000 otvorenih zahteva za švedsko državljanstvo.
Istovremeno se smanjuje broj novih dolazaka. Tokom 2025. godine u Švedskoj je azil zatražilo 6.737 ljudi, što predstavlja rekordno nizak broj. Poređenja radi, 2022. godine bilo ih je oko 10.000 više.
Prošle godine oko 9.200 ljudi dobrovoljno je napustilo zemlju nakon što im je odbijen zahtev za azil ili im nije produžen boravišni status.
Ukupno su se tokom 2025. godine u Švedsku doselile 89.434 osobe, dok je izdato 10.100 prvih radnih dozvola. Iz ovih podataka, međutim, nije moguće utvrditi koliko je ljudi napustilo zemlju upravo zbog novih pravila o migraciji i državljanstvu, prenosi Večernji list.
Nova pravila pogađaju i one koji godinama žive u Švedskoj
Nova pravila posebno pogađaju ljude koji su se već integrisali u švedsko društvo, ali još nemaju državljanstvo.
Novinarka Mandy Pipher iz Kanade živi u Umeu sa suprugom Šveđaninom i detetom. Prema ranijim pravilima, trebalo je da može da podnese zahtev za državljanstvo sledeće godine.
Sada će morati da čeka duže, a za osobe koje su u braku ili vanbračnoj zajednici sa švedskim državljaninom propisano je najmanje sedam godina čekanja.
Dodatni uslov predstavlja minimalni prihod od oko 1.800 evra bruto mesečno. Pipher trenutno ispunjava taj uslov, ali kaže da ne može da garantuje da će tako biti i u budućnosti.
“Naravno da to utiče i na odluku o tome da li će čovek uopšte imati drugo dete”, rekla je.
Uprkos frustraciji, Pipher ne planira povratak u Kanadu.
“Švedska je naš dom”, rekla je, dodajući da se u Umeu, gradu na severu zemlje, ne oseća toliko snažno uticaj promene društvene atmosfere.
“Više nikome ne bih preporučila da se preseli u Švedsku”
Preduzetnica Amanda Herzog otišla je korak dalje. Nakon nekoliko godina provedenih u Švedskoj vratila se u američku saveznu državu Zapadnu Virdžiniju.
U Švedskoj je preko sopstvene kompanije pomagala stranim stručnjacima da se snađu u zemlji, ali kaže da više nikome ne bi mirne savesti preporučila preseljenje u tu zemlju.
“Uspela sam da izgradim svoju ‘mrežu’ jer je toliko ljudi bilo ljubazno prema meni. Dobila sam stipendiju i učestvovala u programu za razvoj startapova u Jönköping Science Parku. A onda sam poslednjih godina odjednom primetila veliku promenu u stavu ljudi”, kaže preduzetnica.
Navodi da njena dugogodišnja švedska frizerka odjednom više nije razgovarala s njom na engleskom jeziku. I mnogi prijatelji su joj, kako kaže, govorili da je odjednom počelo da se čuje: “U Švedskoj smo, molim te, govori švedski.”
“Naravno da i mi moramo da naučimo jezik ako ovde živimo, ali problem je bio u stavu koji je stajao iza toga. I pisma migracione službe postala su sve oštrija”, kaže Herzog.
Na kraju je upravo jedno takvo pismo bilo presudno za njenu odluku. Iako je na kraju mogla da ostane u Švedskoj, do tada je već izgubila poverenje u zemlju, pa je ipak odlučila da ode i vrati se u SAD.
Svesna je da ni njena domovina, čak ni za nju kao Amerikanku, više nije sigurno mesto. Ipak, drugima savetuje da se više ne sele u Švedsku.
“Mnogi ljudi koji žele da napuste Ameriku zbog političke klime u Švedskoj će se osećati još bespomoćnije u političkom i pravnom smislu. To nije sigurno utočište kakvim ga smatraju”, rekla je.
nova.rs
