Alena Dvorakova / Panthermedia / Profimedia
Iako se poslednjih godina mnogo govori o dobrobitima čija i lanenih semenki, kardiolozi podsećaju da ni semenke bundeve ne bi trebalo zanemariti. Osim što su bogate proteinima i zdravim mastima, sadrže minerale koji učestvuju u regulisanju krvnog pritiska i održavanju normalnog srčanog ritma.
Američki interventni kardiolog dr Sandžaj Bodžradž objasnio je za magazin Parade da magnezijum ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca, posebno kada je reč o regulaciji krvnog pritiska i električne aktivnosti srčanog mišića.
Ovaj mineral nalazi se u različitim namirnicama, uključujući zeleno lisnato povrće, banane, orašaste plodove i semenke, ali su semenke bundeve jedan od njegovih naročito bogatih izvora.
Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), oko 28 grama pečenih semenki bundeve, odnosno jedna manja šaka očišćenih semenki, sadrži približno 156 miligrama magnezijuma. To predstavlja oko 37 odsto dnevne referentne vrednosti za odrasle.
Kako semenke bundeve utiču na srce?
Magnezijum učestvuje u stotinama biohemijskih procesa u organizmu, uključujući rad mišića, nervnog sistema i regulaciju krvnog pritiska.
Jedna od njegovih važnih funkcija jeste doprinos opuštanju glatkih mišića u zidovima krvnih sudova. Kada se krvni sudovi opuste, krv može lakše da protiče, što je važno za održavanje normalnog krvnog pritiska.
Magnezijum takođe učestvuje u regulisanju kretanja kalijuma i kalcijuma kroz ćelijske membrane. Ovi minerali imaju ključnu ulogu u stvaranju i prenošenju električnih impulsa koji omogućavaju pravilne kontrakcije srčanog mišića.
Zbog toga je odgovarajući unos magnezijuma važan za normalan srčani ritam.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da to ne znači da semenke bundeve mogu da izleče visok krvni pritisak ili poremećaje srčanog ritma. Istraživanja pokazuju da dodatni unos magnezijuma može imati skroman uticaj na snižavanje krvnog pritiska, ali nema dovoljno dokaza da svakodnevno konzumiranje samih semenki bundeve može značajno da smanji pritisak ili leči aritmije.
Njihova najveća prednost jeste to što predstavljaju jednostavan način da se ishrana obogati važnim hranljivim materijama.
Koliko semenki bundeve treba jesti?
Dr Bodžradž ističe da semenke bundeve redovno uključuje i u sopstvenu ishranu.
Jedan od njegovih omiljenih obroka čine losos sa roštilja, pečeno povrće poput brokolija, šargarepe i tikvica, uz dodatak sočiva ili kinoe, avokada, maslinovog ulja i semenki bundeve.
Takva kombinacija obezbeđuje proteine, vlakna, nezasićene masti i minerale važne za zdravlje srca, a istovremeno doprinosi dužem osećaju sitosti.
Za većinu zdravih odraslih osoba jedna manja šaka, odnosno oko 25 do 30 grama očišćenih semenki bundeve, predstavlja praktičnu porciju koju je lako uključiti u svakodnevnu ishranu.
Mogu da se jedu samostalno, kao užina, ili da se dodaju salatama, jogurtu, ovsenim pahuljicama, supama i jelima od povrća.
Najbolje je birati neslane semenke, jer prevelik unos natrijuma može da doprinese povećanju krvnog pritiska. Takođe, treba imati na umu da su semenke energetski bogate, pa nema potrebe konzumirati ih u velikim količinama.
Prema preporukama Američkog udruženja za srce, ishrana koja obiluje povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama može da doprinese boljem zdravlju kardiovaskularnog sistema.
Zato semenke bundeve mogu da budu koristan dodatak jelovniku, ali ne predstavljaju zamenu za lekove, redovne kontrole ili druge mere koje lekar preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima.
nova.rs
