28. 05. 2026.08:17 >> 10:00
Šefica najveće britanske obaveštajne službe kaže da Rusija predstavlja veliku pretnju po bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva. Kremlj negira optužbe.
Skoro 500.000 ruskih vojnika je ubijeno otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine, prema podacima najveće britanske obaveštajne agencije.
Brojke je otkrila direktorka Štaba za vladine komunikacije (Government Communications Headquarters, GCHQ) En Kist-Batler u inauguracionom govoru, iznoseći i tvrdnje o ruskim pretnjama sa kojima se Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) suočava i mere za koje veruje da treba preduzeti da bi im se suprotstavila.
UK je u „važnom trenutku“, jer Rusija „neumorno cilja“ kritičnu infrastrukturu širom zemlje, tvrdi ona.
Optužila je Kremlj za niz špijunskih zavera na britanskom tlu i, u skorije vreme, za vođenje neobjavljenog „hibridnog rata“ protiv Velike Britanije i drugih zemalja NATO-a.
Kremlj je negirao optužbe.
Kist-Batler je upozorila i da Rusija i Kina značajno investiraju u projekte u svemiru – i za mirnodopske i za ratne svrhe.
Štab za vladine komunikacije (GCHQ), koji je pod političkim nadzorom ministra spoljnih poslova, najveća je britanska obaveštajna, bezbednosna i sajber agencija, prvenstveno odgovorna za sakupljanje i analizu obaveštajnih podtaka presretanjem electronskih signala, komunikacija i podataka (SIGINT) i informacione sigurnosti britanskoj vladi i Oružanim snagama .
Radeći zajedno sa MI5 (domaća bezbednost) i MI6 (obaveštajna služba koja deluje u inostranstvu), GCHQ je specijalizovan za kriptografiju, sajber bezbednost i praćenje komunikacija da bi zaštitio zemlju od sajber napada, terorizma i neprijateljskih država.
Tokom rata koji traje više od četiri godine, Ukrajina i Rusija su izveštavali o gubicima neprijatelja, a o sopstvenim gotovo da nisu ni govorili.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u februaru ove godine saopštio je da je od 2022. poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika, ali taj broj je široko osporavan među mnogim stručnjacima.
Veruje se da je broj ukrajinskih žrtava mnogo, mnogo veći.
BBC ruski servis broji ruske ratne gubitke zajedno sa nezavisnim medijskim mrežom Mediazona i grupom dobrovoljaca od februara 2022. godine.
Vodi se spisak imenovanih pojedinaca čiju su smrt mogli da potvrde, analizirajući zvanične izveštaje, medije, društvene mreže i nove spomenike i grobove.
BBC ruski servis do sada uspeo da potvrdi imena 223.539 vojnika i oficira, poginulih boreći se na ruskoj strani u Ukrajini.
Veruje se da je pravi broj žrtava mnogo veći, a vojni stručnjaci koje smo konsultovali veruju da bi analiza grobova, ratnih spomenika i čitulja mogla da predstavlja 45-65 odsto od ukupnog broja.
- 27 života po kilometru: Kako je Rusija 2024. trpela rekordne gubitke u Ukrajini
- Nevidljivi gubici: Koliko hiljada ruskih boraca gine u Ukrajini
- ‘U skoro svakoj porodici, neko je na frontu’: Rusko selo koje gubi muškarce u ratu
Citirajući studiju američkog Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), Njujork tajms je ranije ove godine objavio je da do sada poginulo ili ranjeno skoro dva miliona boraca na obe strane.
Ova organizacija, sa sedištem u Vašingtonu, tvrdi da je 325.000 ruskih vojnika poginulo između februara 2022. i decembra 2025. godine, a dodatnih 875.000 je ranjeno ili nestalo.
Blizu 600.000 ukrajinskih vojnika je poginulo, ranjeno ili se vodi kao nestalo, navodi isti izvor.
To znači da je ukupan broj žrtava na obe strane skoro 1,8 miliona, tvrdi se u studiji.
„Nijedna velika sila nije pretrpela ni približno ovaj broj žrtava ili smrtnih slučajeva ni u jednom ratu od Drugog svetskog rata“, navodi se u studiji.
Moskva je kategorički odbacila ove tvrdnje.
„Ne mislim da ovakvi izveštaji mogu i treba da se smatraju pouzdanim“, rekao je Peskov novinarima 28. januara 2026.
Od početka rata 24. februara 2022, i Moskva i Kijev su retko saopštavali broj vlastitih žrtava.
Nedavno je Rusija iznela tvrdnju da Ukrajina dnevno gubi 1.000 vojnika u ratu.
- Samoubistva ukrajinskih vojnika koja se zataškavaju
- Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
- Strah od mobilizacije i maglovita budućnost: 17-godišnjaci napuštaju Ukrajinu
Šta je još rekla šefica britanske obaveštajne službe?
Kaže da Rusija i Kina ulažu velika sredstva u svemirska istraživanja, kako u mirnodopske tako i u vojne svrhe.
GCHQ naporno radi, rekla je, na odbrani od sajber napada, rekla je, kao i na suprotstavljanju onome što je nazvala „nesmotrenim sabotažama i pokušajima atentata“.
„Suočen sa takvom agresijom i haosom, GCHQ neumorno radi sa obaveštajnim i odbrambenim partnerima kako bi se ublažila ruska pretnja“, kaže ona.
Kina je sada naučno-tehnološka supersila, rekla je Kist-Batler, sa sofisticiranim mogućnostima „u svojim obaveštajnim, sajber i vojnim agencijama“.
Ukazala je da veštačka inteligencija napreduje širom sveta i ocenila da se Velikoj Britaniji i njenim saveznicima sužava prostor da ostanu ispred rivala.
„Tlo pod našim nogama se menja, i menja se brzo“, rekla je.
„Sajber bezbednost je ključni prioritet za sva preduzeća.
„Naši stručnjaci proizvode nezapamćene nivoe saveta i smernica, ali nam je potrebno da preduzeća preduzmu hitne mere.
„Ne samo da bi zaštitili sredstva, već i za odbranu naše nacije i naše privrede na prvoj liniji fronta“, kaže šefica britanske obaveštajne službe.
O opasnostima od Kine i Rusije po bezbednost UK, ranije je govorio i šef druge britanske obaveštajne službe – MI6.
Ričard Mur je ranije govorio i da MI6 vrbuje Ruse nezadovoljne ratom u Ukrajini, da rade za Britaniju.
Šefica GCHQ optužila je Rusiju i da vodi hibridni rat protiv Ujedinjenog Kraljevstva i za niz špijunskih zavera na britanskom tlu.
Kremlj, koji poriče optužbe, okrivljen je za ubistvo bivšeg oficira ruske tajne službe KGB-a Aleksandra Litvinjenka nakon što mu je radioaktivni polonijum ubačen u čaj u londonskom hotelu 2006. godine.
Moskva je optužena i za pokušaj ubistva bivšeg oficira ruske vojne obaveštajne službe Sergeja Skripalja u Solsberiju 2018. godine, pošto je smrtonosni nervni agens novičok nanet na kvaku ulaznih vrata njegovog stana.
Stotine takozvanih ruskih brodova „flote u senci“ ušli su u britanske vode otkako je premijer Kir Starmer ranije ove godine zapretio da će biti presretnuti, sugeriše analiza BBC tima za utvrđivanje činjenica.
rtcg
