Analize

Istraživanje Agencija EU za droge za 2024. godinu otkrilo je da na Zapadnom Balkanu čak 42 odsto mladih koristi marihuanu, 22 odsto kokain i da to čine iz „zabave“. Region prati trendove u Evropi koji pokazuju da je upotreba svih droga u porastu, objašnjavaju za Kosovo onlajn stručnjaci iz Tirane, Skoplja, Prištine i Beograda.

Piše: Arsenije Vučković

U poslednjem izveštaju, koji obrađuje podatke za 2022. godinu, Kancelarije za droge i kriminal UN (UNODC) navodi da se 292 miliona ljudi širom sveta drogiralo, što je čak 20 odsto više nego 2012.

Najviše, 282 miliona koristilo je marihuanu, 60 miliona opioide, 30 miliona amfetamine, 23, 4 miliona kokain, a 20 miliona ekstazi.

Prema tim podacima u jugoistočnoj Evropi, 22, 5 procenata mlađih od 25 godina koristi neku od ovih supstanci.

U izveštaju Agencija EU za droge ((EUDA)) za 2024. godinu navodi se da je u Evropi i dalje visoka dostupnost gotovo svih vrsta droga.

„Dostupne informacije sugerišu da tržište sada karakteriše široko rasprostranjena dostupnost šireg spektra droga nego u prošlosti, sa supstancama koje su često dostupne u visokoj snazi ili čistoći ili u novim oblicima, smešama ili kombinacijama. To uključuje nove supstance, gde i potrošačka i naučna saznanja o zdravstvenim rizicima mogu biti ograničena“, preciziraju u EUDA.

Upozoravaju da ovakav razvoj događaja izaziva zabrinutost zbog povećanog rizika od zdravstvenih problema, uključujući i trovanje sa smrtnim ishodom, posebno kada je reč o korišćenju novih vidova droge.

Ista agencija je tokom maja i juna prošle godine sprovela istraživanje na 4.442 ispitanika sa prostora Zapadnog Balkana.

Istraživanje Agencija EU za droge za Zapadni Balkan sprovedeno je tokom maja i juna 2024, pokazuje da je najviše u upotrebi marihuana (42 procenta), a slede benzodiazepini bez recepta (22 odsto) i kokain sa 21 procenta.

Samo tri posto ispitanika je navelo da se obratilo za pomoć kako bi kontrolisalo i prestalo da koristi ove droge.

„Kokain u prahu i krek kokain bili su najčešće konzumirane droge pored najmanje jedne druge supstance, uključujući duvan i alkohol“, navodi se u istraživanju u kome je najveći broj ispitanika naveo da se drogira iz zabave.

„Oko 84 odsto ispitanika koji su koristili MDMA/ekstazi naveli su da koriste drogu da bi se ’uradili’ ili iz zabave. Više od polovine ispitanika koji koriste kokain u prahu, amfetamin, ketamin i/ili krek kokain takođe je primetilo da ove supstance koriste za ove motive. Više od 65 procenata onih koji su koristili kanabis navelo je da koriste ove supstance za smanjenje stresa ili za opuštanje. Pored toga, 47 procenta onih koji su koristili nove psihoaktivne supstance (NPS) i/ili heroin takođe je navelo iste razloge“, podaci su iz ovog istraživanja.

Evropski trendovi

Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti iz Beograda Diana Raketić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da region Zapadnog Balkana prati evropske trendove u povećanju broja zavisnika, posebno stimulativnih supstanci.

„Evropski monitoring centar koji prati droge na evropskom tržištu govori da se iz godine u godinu povećava broj pacijenata koji su zavisni od droga uprkos mnogobrojnim programima prevencije. Naprosto, ti izveštaji kažu da na evropskom tržištu postoji čitav spektar droga. Mi u našoj zemlji beležimo porast, ali ne drastičan. Deset do dvadeset posto se uglavnom uvećava broj pacijenata. Sada se to više odnosi na pacijente koji imaju problem sa patološkim zavisnostima, kockanjem i klađenjem, a više se traži pomoć i za odvikavanje od kokaina i amfetamina“, ističe Raketić.

Ova bolnica je u ondašnjoj Jugoslaviji jedina koja se bavila lečenjem  bolesti zavisnosti, ali takve specijalističke centre sada imaju sve države regiona. Raketić kaže da je saradnja sa njim dobra jer se svi susreću sa sličnim problemima.

„Veoma često kada organizujemo seminare, konferencije ili simpozijume uvek su nam gosti stručnjaci koji se bave bolestima zavisnosti iz regiona. I veoma često nas pozivaju da budemo predavači, da podelimo naša iskustva, naše probleme sa njima. I to su uglavnom slični problemi“, kaže Raketić.

Precizira da je za razliku od ranijih godina, kada su u ovu ustanovu uglavnom dolazili heroinski zavisnici, danas situacija umnogome drugačija.

„Pacijenti koji su pre dolazili u našu ustanovu imali su problem zavisnosti od heroina. Međutim, danas je ta situacija mnogo drugačija. Što se tiče opijatske zavisnosti ona stagnira, čak se beleži jedan pad opijatskih zavisnika u našoj zemlji što je trend i u Evropi. Tačno se trendovi u Evropi reflektuju i na našu zemlju. Ali, beležimo porast nekih drugih zloupotreba i zavisnosti. Sada mnogo češće imamo problem zloupotrebe i zavisnosti od stimulativnih supstanci, prvenstveno kokain, amfetamini. Veoma često je reč o zavisnosti od alkohola uz zlopotrebu kokaina. Ili imamo kombinacije gotovo svih supstanci, i opijate i kokain, a nekad bude tu i kocka. Uvek je tu i alkohol“, ističe Raketić.

Naglašava da se beleži i značajan porast pacijenata koji konzumiraju kanabinoide, a prevashodno marihuanu.

„Koncentracija THC-a je danas mnogo veća. Postoje i ti sintetski kanaiboidi koji stvaraju dosta drugačiju kliničku sliku, veoma česte su te prolazne psihotične epizoda kod pacijenata“, precizira Raketić.

Ukazuje i na trend koji važi ne samo za region, već i Evropu da su ulične dilere zamenile drušvene mreže ili dark veb.

„Primećuje se, kao i kod drugih zemalja da više ne postoje ulični dileri. Uglavnom se mnoge supstance nabavljaju preko društvnih mreža, dark veba, čak i preko Fejsbuka ili Instragrama. Taj trend koji je u Evropi sličan je i u našoj zemlji“, navodi ovaj stručnjak.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti prima pacijente od 16 godina pa nadalje, ali Raketić upozorava da je najveći broj zavisnika u najproduktivnijem životnom dobu, da je po pravilu reč o porodičnim ljudima koji imaju stalan posao.

„Prosek dobi pacijenata koji se leče kod nas je od 25 do 45 godine. To su najproduktivnije godine i to moramo da prihvatimo. To su uglavnom pacijenti koji su završili škole, velika većina njih ima porodice, ima decu i veći broj su zaposleni, rade. Gro pacijenata je u najproduktivnijem dobu života. Zato stalno ohrabrujemo ljude da potraže stručnu pomoć, ne treba gubiti vreme, jer ako u porodici imate jednog člana koji ima problema sa zavisnošću, najmanje četiri do pet ljudi u njegovom okruženju pati i razvija neki mentalni poremećaj“, naglašava Raketić.

Kokain i derivati

Direktor Specijalizovanog psihijatrijskog centra „Lavirint“ iz Prištine Safet Bljakaj kaže da je Kosovo u poslednje tri godine zabeležilo porast uživalaca droga, a da je kod mladih zabrinjavajući porast korisnika kokaina i njegovim derivata.

„Do pre tri godine smo smatrali da stojimo nešto bolje od svih u okruženju, i u odnosu na Srbiju i na Makedoniju. Da smo na nivou Crne Gore, a mngo bolje nego u Albaniji. Albanija i Srbija su imale sličnu situaciju, a sada znamo da je u Albaniji situacija dosta problematična kada je reč o drogama. Međutim, ove tri godine nije više tako. Smatram da sada možemo da se upoređujemo sa Srbijom da imamo otprilike isti problem i isti trend rasta narkomanije“, ističe Bljakaj za Kosovo onlajn.

Procena je da je na Kosovu oko 40.000 uživalaca narkotičkih sredstava, od čega je, navodi, oko 12.000 do 13.000 zavisnika.

„Mi ih zovemo ’problematični uživaoci droge’“, navodi Bljakaj.

Upozorava da se Kosovo poslednje dve godine suočava sa zabrinjavajućom upotrebom kokaina i njegovih derivata posebno među mlađom populacijom.

„Menjaju se trendovi, ali zadnjih četiri godine, posebno poslednje dve, kokain je zabeležio brz rast kod mladih. Imamo ozbiljan problem sa kokainom na Kosovu. Naravno da je marihuana tu jedna od droga koja se najviše upotrebljava na Kosovu, kao i u regionu. Ali za nas je veoma zabrinjavajući kokain i pogotovo način upotrebe, krek kokain. Razlika je što krek kokain vrlo brzo stvara zavisnost, veću agresivnost kod ljudi, a ima i druge štetne posledice po organizam“, ističe Bljakaj.

Objašnjava da je kokain ujedno i najskuplja droga jer gram košta oko 80 evra.

„Ne znamo koliko je čista ili koji je njen kvalitet, ali znamo da poslednjih sedam-osam godina cena se nije menjala i to je vrlo čudno. Dok je kanabis bio mnogo jeftiniji, a sada je poskupeo, kao i ekstazi“, navodi Bljakaj.

Bolesti zavisnosti i migracije

Poslednji podaci UNODC za Albaniju su iz 2021. godine i prema njima čak 40, 6 odsto zavisnika koristi opioide, a 30, 3 posto kokain.

Šef katedre za toksikologiju na Univerzitetu medicine i toksikolog u Univerzitetskom bolničkom centru “Majka Tereza” u Tirani Alert Drišti kaže da ne postoje tačni podaci o broju uživalaca narkotika u ovoj zemlji, ali da sve manji broj zavisnika traži pomoć u lečenju što se može objasniti većim procentom imigracije stanovništva iz ove zemlje.

„U našu ustanovu dolazi samo kategorija korisnika droga koji traže zdravstvenu zaštitu i taj broj se smanjuje. Moglo bi biti mnogo logičnih razloga za ovaj pad, a mislim da je jedan od razloga iseljavanje. Poznato je da se starost korisnika droga manje-više poklapa sa godinama radno sposobnih i dobar deo njih je otišao. U Albaniji imamo visoku stopu imigracije i to bi nesumnjivo trebalo da utiče na broj korisnika droga koji traže zdravstvenu pomoć. Dakle, možemo reći da i to mora biti razlog. Možda postoje i drugi razlozi, ali u našoj zemlji ne postoje specijalizovane studije o ovom pitanju“, naglašava Drišti u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da se u Albaniji za pomoć u lečenju zavisnosti uglavnom javljaju mladi između 25 i 35 godina.

„Naravno, ima i ljudi drugih uzrasta, u nekim slučajevima od 14 ili 16 godina, ali uglavnom su to pacijenti do 65 godina starosti. Naravno, u bolnicu dolaze i ozbiljni slučajevi, ali na sreću, iako su nam dolazili pacijenti u teškom zdravstvenom stanju, nismo imali ni jedan smrtni slučaj“, kaže Drišti.

Balkanska ruta ka Evropi

Nekadašnji profesor Fakulteta bezbednosti u Skoplju, Cane Mojanoski naglašava da podaci bezbednosnih službi ukazuju da je Severna Makedonija jedna od ruta za trgovinu narkoticima sa Bliskog istoka, a da je sve veća zloupotreba droga posledica otuđenosti pojedinaca koji izlaz pronalaze u sredstvima koja će ih „udaljiti od svakodnevnih problema“.

„Makedonija je jedan od puteva ili ruta kojima se kreću kanali ilegalne trgovine drogom sa Bliskog istoka do zemalja Zapadne Evrope. Savremeni svet zaista živi u okruženju u kojem dominiraju ili su prisutni oblici zloupotrebe ili ilegalne upotrebe narkotika. Na to ukazuju i različiti rezultati istraživanja“, ističe Mojanoski za Kosovo onlajn.

Navodi da ne postoji državna statistika koja bi dala realnu situaciju o broju zavisnika, ali se ona može naslutiti na osnovu krivičnih dela koja su počinjena u Severnoj Makedoniji, a povezana su sa trgovinom ili proizvodnjom opojnih sredstava.

„MUP u okviru svojih godišnjih izveštaja ima niz podataka koji govore o krivičnim delima vezanim za ovu oblast. Prema tim podacima iz 2023, zato što još nema izveštaja za prošlu godinu, zabeležen je porast od 10, 55 odsto više krivičnih dela iz oblasti neovlašćenog prometa opojnih droga“, kaže Mojanoski.

U porastu je i broj krivičnih dela „neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i drugih supstanci“.

I dok je 2018. zabeleženo 633 tih krivičnih dela, u 2023. taj broj je bio 866.

Ove podatke treba uporediti sa trećom grupom krivičnih dela – omogućavanje upotrebe opojnih droga koji variraju od 116 u 2018. do 93 u 2023.

Naglašava da neka istraživanja ukazuju da jedna ili dve trećine ispitanika koristi alkohol i kokain.

Kao prilog ovoj tvrdnji navodi nedavnu izjavu hodže iz jedne od skopskih džamija Muarema Ismailija koji je govoreći o sve učestalijim slučajevima ubistava i kršenja zakona rekao da dobar deo onih koji dolaze na molitve i mole se Bogu, ukoliko im se provere džepovi, verovatno će im se pronaći droga.

„Šta to govori? Da u društvenom sistemu nema pravih subjekata koji praktikuju ili insistiraju na poštovanju moralnih i tradicionalnih vrednosti. Da je naš sistem vrednosti značajno poremećen i da se u društvu, kao i u drugim istorijskim periodima, želja za povećanjem profita javlja kao centralni interes na štetu drugih vrednosti, kao što su moral, vera, uzajamno poštovanje, odnos prema tome šta znači stvarati pretpostavke za zdravu budućnost“, naglašava Mojanoski.

Dodaje da se prema podacima iz istraživanja Severna Makedonija ne razlikuje puno od Hrvatske ili Srbije po upotrebi alkohola ili marihuane i poslednji podaci govore da kanabis u Hrvatskoj koristi 75 odsto ispitanika, u Srbiji 63 posto, a u Severnoj Makedoniji čak 71 procenat.

„Studija koja je 2024. godine obuhvatila više od 30 zemalja pokazuje da je 65 odsto onih koji su priznali da koriste kanabis izjavilo da ga konzumiraju jer se osećaju pod stresom i žele da se opuste. To ukazuje da je pojedinac u društvu otuđen i u značajnoj meri usamljen, pa često traži izlaz u sredstvima koja će ga udaljiti od svakodnevnih problema i načina da ih reši“, ističe Mojanoski.

Precizira da je borba protiv svih oblika zavisnosti podrazumeva i veće učešće države. Međutim, naglašava, za to je potrebna velika odlučnost zato što trgovina narkoticima predstavlja jedan od najboljih oblika velike zarade.

„Ta borba manje-više liči na borbu Davida i Golijata u kojoj kriminalne strukture koje trguju nedozvoljenim supstancama često koriste državne resurse ili nedovoljnu institucionalnu pripremu i kapacitete za rešavanje istih problema. Ovo je problem koji ne možemo definisati samo kao problem Zapadnog Balkana, ali se zbog svojih društvenih ili drugih karakteristika nameće kao svakodnevna tema. Ovu temu podjednako možemo naći i u drugim zemljama. Ta borba, kako na evropskom tako i na balkanskom nivou, zahtevaće zajedničke, koordinisane akcije. Saradnja državnih organa i civilnog sektora može biti značajan doprinos borbi protiv ovog zla savremenog društva“, zaključuje Mojanoski.

kosovo-online.com  izvor