Novo istraživanje ukazuju na to da bi kikiriki, kao pristupačna namirnica, mogla imati zanimljiv uticaj na funkcionisanje mozga, posebno u starijoj životnoj dobi.
Kikiriki mnogi doživljavaju kao običnu grickalicu koju najradije jedu uz film ili u društvu prijatelja.
Naučnici su otkrili promene u načinu na koji određeni delovi mozga reaguju na insulin, hormon koji ima važnu ulogu i izvan regulacije šećera u krvi.
Istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji proučavali su kako svakodnevna konzumacija kikirikija utiče na osetljivost mozga na insulin. Njihovi rezultati, objavljeni u naučnom časopisu „Food & Function“, ukazuju na moguću povezanost ove namirnice sa procesima važnim za zdravlje mozga
Šta se dogodilo nakon četiri meseca?
U istraživanju je učestvovala 31 starija osoba, prosečne starosti 67 godina. Tokom jedne faze ispitanici su svakodnevno jeli 60 grama neslanog, pečenog kikirikija sa kožicom, dok su u drugoj fazi izbegavali kikiriki. Svaka faza trajala je 16 nedelja, a između njih je bila pauza od osam nedelja.
Naučnici su potom magnetnom rezonancom pratili promene u protoku krvi kroz mozak nakon primene insulina putem nosa. Takav postupak omogućava proučavanje reakcije moždanog tkiva na ovaj hormon.
Rezultati su pokazali promenjen odgovor na insulin u određenom području desne moždane hemisfere, koje obuhvata delove povezane sa pamćenjem i obradom informacija.
Među njima se nalazi i hipokampus, struktura koja ima ključnu ulogu u stvaranju i prizivanju sećanja.
Iako insulin najčešće povezujemo sa regulacijom šećera u krvi, ovaj hormon deluje i u mozgu. Učestvuje u procesima važnim za rad nervnih ćelija, a istraživači proučavaju i njegovu moguću povezanost sa kognitivnim funkcijama.
Promene u načinu na koji mozak reaguje na insulin zanimljive su naučnicima upravo zato što se poremećaji tih procesa istražuju u kontekstu starenja i neurodegenerativnih bolesti.
Autori nove studije smatraju da bi uočeni efekat kikirikija mogao pomoći u objašnjenju rezultata njihovog ranijeg istraživanja, u kojem su učesnici nakon redovne konzumacije ove namirnice postigli bolje rezultate na određenim testovima pamćenja.
Ipak, treba naglasiti da novo istraživanje nije dokazalo da kikiriki sprečava demenciju ili Alchajmerovu bolest.
Zašto baš kikiriki sa kožicom?
Kikiriki sadrži nezasićene masti, biljne proteine, vlakna i niz bioaktivnih jedinjenja. Njegova tanka crvenkasta kožica takođe sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja se istražuju zbog mogućih povoljnih efekata na zdravlje.
Međutim, naučnici zasad ne mogu sa sigurnošću da kažu koji je sastojak kikirikija odgovoran za promene zabeležene u istraživanju, niti da li je reč o zajedničkom delovanju više njih.
Zanimljivo je i to da tokom istraživanja nisu zabeležene značajne promene u pokazateljima regulacije glukoze, masnoće u jetri ili određenim pokazateljima upale u organizmu.
Rezultati su zanimljivi, ali zahtevaju oprezno tumačenje. Istraživanje je sprovedeno na relativno malom broju ljudi, a naučnici tek treba da utvrde mogu li se slični efekti potvrditi u većim i raznovrsnijim grupama.
Kikiriki može biti deo uravnotežene ishrane jer sadrži vredljive hranljive materije, ali je istovremeno kaloričan, a osobe sa alergijom na kikiriki moraju da ga izbegavaju.
Zasad nema dovoljno dokaza da bi se svakodnevna konzumacija određene količine kikirikija mogla preporučiti kao način zaštite od slabljenja pamćenja.
Ipak, nova studija otvara zanimljivo pitanje: mogu li i sasvim obične namirnice da utiču na procese u mozgu koji su važni za zdravo starenje?
n1info.rs
