Ovakav Vučićev postupak mnogi su na društvenim mrežama kritikovali, tim pre što je vreme respiratornih infekcija i što je blizak kontakt upravo način prenosa. Ni sagovornici Danasa nisu blagonakloni prema njegovim postupcima.

„Ne mogu da govorim, baš se mučim. Pijem lekove da me izleče preko noći. Bio sam sa Zlatiborom juče on mi dao lekove, ali ništa ne pomaže. Ni u kakvom sam stanju i razmišljao sam sve da otkažem danas, ali ne vredi moram da nastavim„, izjavio je Vučić, odbijajući da pije bosansku šljivu koju su mu nudili za trpezom porodice iz Vrbasa, čiji je bio gost.

Istovremeno, grlio je njihovo unuče koje je sedelo pored, a potom maramicom brisao nos.

Upitan kako se bori, rekao je da je to pitanje energije, želje i entuzijazma, te podsetio na ono što je ministrima zamerao, a zamera i danas.

„Oni kad odu na teren naprave jedan događaj od pola sata i onda se odmaraju tri sata. Majstore, moraš da radiš 10 sati na terenu pa onda da se vraćaš, pa sutra “opet Jovo nanovo”, ali dobro šta ćete. Neke nove generacije dolaze, svi postajemo razmaženiji“, dodao je on.

U Bačkoj Palanci je, recimo, Vučić u nedelju prekinuo govor kada je starijoj gospođi u publici pozlilo. Prorežimski mediji preneli su da je Vučić odmah reagovao i da je „lično pozvao lekare da pomognu vremešnoj gospođi, pa je usledila dirljiva scena“.

Kako se vidi na snimku koji je objavljen i na Vučićevom Instagram profilu, on je sišao sa bine i prišao gospođi dok je ležala na nosilima Hitne pomoći. Zagrlio ju je i poljubio.

„E sad bih zaplakao. Imala je snage da me poljubi, a i ja nju. Hvala majko”, rekao je Vučić, vrativši se na binu, okupljenim pristalicama SNS.

Komentarišući Vučićeve postupke Slavica Plavšić, pulmološkinja u penziji i kandidatkinja na Studentskoj listi – studenti pobeđuju, kaže da kad osoba sa jasnim simptoma respiratorne infekcije, bez obzira na to da li je reč o običnoj prehladi, gripu ili nekom drugom virusu, nastavlja sa intenzivnim fizičkim kontaktima, to predstavlja neposredan rizik za prenos infekcije.

„Kada političar u kampanji promoviše rad „pod lekovima“ i uprkos bolesti stupa u bliski kontakt sa stotinama ljudi, to promoviše neodgovorno zdravstveno ponašanje i u potpunosti anulira sve apele lekara o prevenciji i ostajanju kod kuće tokom infekcije. Politička kampanja nikada ne bi trebala da bude opravdanje za ugrožavanje tuđeg zdravlja. Ja ne znam od čega sada građanin Aleksandar Vučić boluje, ali ako čovek sam kaže da je u ni u kakvom stanju i da je pod lekovima, onda kao lekar moram da pitam: zbog čega takav čovek ide od kuće do kuće, grli i ljubi ljude, prilazi maloj deci i starijima i ponaša se kao da predizborna kampanja poništava osnovna pravila zdravstvene kulture”, pita Plavšić, podsećajući da je imunitet dece, starijih i hroničnih bolesnika podložniji komplikacijama usled infekcija.

Osvrćući se i na slučaj kontakta sa ženom na nosilima Plavšić pita kolege lekare koji su bili prisutni: “zašto niko nije rekao: sklonite se, mi sada radimo?“

„Ekipa hitne medicinske pomoći nije dekor političkog skupa. Kada zbrinjava pacijenta, ona mora da preuzme kontrolu nad prostorom oko njega. Tada se masa ljudi razmiče, prolaz se oslobađa, nepotrebna lica se udaljavaju, pacijent se štiti od pogleda i kamera koliko god okolnosti dozvoljavaju. To nije nepristojnost prema političaru. To je posao. Zakon o pravima pacijenata nije pravljen sa fusnotom „osim ako pored pacijenta stoji važna politička ličnost“. Pacijent ima pravo na privatnost tokom pregleda i medicinskih procedura. Zdravstveni radnik mora prvenstveno da štiti pacijenta, njegovu privatnost i dostojanstvo. Ali i svoju. Zato mi je vrlo neprijatno i kada gledam zdravstvene radnike koji takve scene dopuštaju. Ne znam šta su mislili, ne znam šta im je rečeno i neću tvrditi da su svesno učestvovali u političkom performansu“, navodi ona, dodajući da kad čoveku pozli nema čekanja da se napravi kadar i nema potrebe da bilo ko, ako nije deo ekipe, prilazi pacijentu.

Čak i fudbaleri, kaže, naprave krug oko saigrača koji leži na terenu kako bi mu sačuvali minimum privatnosti i dostojanstva.

„Možda smo na Vučićeve upade u medicinu vremenom oguglali. To je zapravo najopasniji deo priče. Ono što se ponavlja ne postaje normalno samo zato što smo se na njega navikli. A zdravstveni radnici posebno ne smeju da se naviknu. Pred njima nije ni predsednik, ni kandidat, ni televizijski kadar. Pred njima je samo pacijent koji je u tom trenutku jedino važan“, naglašava doktorka Plavšić.

I Zoran Radovanović, epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, naglašava da je stvar pristojnosti da čovek kada kija, kašlje, promuklo govori i briše nos ostane kod kuće i da se izoluje, a da je alternativa da nosi masku ili da upozorava druge da mu ne prilaze i da im ne pruža svoje slinave ruke.

„Ako se, umesto toga, zaleće da cmače građane, a posebno da balavi decu, to je, najblaže rečeno, znak neuviđavnosti. Nažalost, iza bivšeg predsednika je duga istorija ignorisanja tuđeg zdravlja radi sopstvene samopromocije. Pisao sam u „Danasu“ kada se bezobzirno zaleteo na Makedonca sa po život opasnim opekotinama, kao i ranije, kada je upao u sobu predškolskog deteta izolovanog zbog lečenja maligniteta. Tada me je najviše razočaralo što je direktor ustanove kršenje zabrane upada u izolaciju pravdao navodnom željom deteta da vidi nepoznatog čiku. Dakle, za tog poniznog stranačkog roba logika je bila: neka mališan posluži predsedniku za slikanje, pa makar umro“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, filozofija građanina Vučića je nesumnjivo sadržana u latinskoj poslovici „Što priliči Bogu, ne priliči volu“.

„Okolnost da sebe doživljava kao superiorno biće stvar je njegove narcisoidne ličnosti, ispražnjene empatije i bilo kakvih sličnih etički prihvatljivih emocija. Ostaje socijalno-patološki problem dela populacije koja prihvata ulogu marve. No, to je već drugo pitanje“, zaključuje profesor Radovanović.

Iako smo pitanja o postupcima bolesnog Vučića uputili i Verici Jovanović, v. d. direktorki Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i jednoj od kandidata na Vučićevoj listi, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili njeg odgovor da li je to u redu sa epidemiološke strane.

Godinama prelazi granice

Kod Vučića, kako kaže Plavšić, medicina već godinama ima neobičan status: pravila važe sve dok se ne pojavi kamera. Prema njenim rečima, Vučić već dugi niz godina koristi isti obrazac, a to je da prelazi granice između političke funkcije i medicine.

„U vreme zabrane poseta zbog gripa 2019. godine ulazio je na hematoonkologiju Instituta za majku i dete i fotografisao se sa detetom, tokom kovida postoje dokumentovani primeri da je lekarima objašnjavao upotrebu respiratora, a 2021. je javno objašnjavao kome je namenjen novi antivirusni lek. Posebno pamtimo 2025. godinu i njegov skandalozni ulazak sa pratnjom i kamerama u intenzivnu negu među pacijente iz Kočana sa teškim opekotinama koji moraju da se leče u sterilnim uslovima. Na burne reakcije građana, čak i vlade Republike Severne Makedonije, izjavio je: „Niko nije hteo da me pusti… sam sam ušao… sam sam kriv““, podseća naša sagovornica i dodaje da to što je bio predsednik Srbije Vučiča nije činilo ni lekarom ni sterilnim, niti ga je oslobađalo obaveze da poštuje pravila ustanove i dostojanstvo pacijenata.

 

O prenosu virusnih infekcija

„Virusne respiratorne infekcije se primarno prenose kapljičnim putem: rukovanjem, grljenjem, ljubljenjem i boravkom u zatvorenom prostoru na maloj udaljenosti. Lekovi mogu ublažiti simptome (poput povišene temperature ili bola), ali lekovi ne eliminišu virus iz organizma niti smanjuju njegovu zaraznost u akutnoj fazi“, napominje Plavšić.

danas.rs