“Nismo mogli da verujemo da nam se ovo dešava. Nadali smo se da je živa sve do poslednjeg trenutka. A onda smo je sami pronašli, te prizore nikada neću moći da izbrišem iz glave”. Ovim rečima Marijina sestra u potresnoj ispovesti za Kurir opisuje gotovo šest godina agonije porodice Kepić, koja je od 29. oktobra 2020. godine živela u neizvesnosti, čekajući da se njihova Marija vrati kući.

– Ne možemo da je vratimo, ali možemo da saznamo istinu. To je sve što tražimo – potresnim tonom rekla je naša sagovornica.

Danas, posle svega što je porodica prošla, oni žele samo jedno – da se do kraja utvrdi šta se dogodilo devojci čiji je nestanak godinama bio misterija.

Anonimno pismo

Prelomni trenutak dogodio se nakon anonimnog pisma koje je porodica dobila. U njemu je, prema rečima Marijine sestre, navedeno da je Marija mrtva i da se nalazi u blizini pećine Risovača. Upravo taj trag porodicu je, nakon toliko godina bez odgovora, doveo do mesta na kojem su pronađeni njeni posmrtni ostaci.

– Ne znam ko je napisao to pismo. Ne znam da li ćemo ikada saznati. Ali, toj osobi mogu samo da kažem hvala. Da tog pisma nije bilo, pitanje je da li bismo ikada saznali gde je ona – kaže nam sestra.

Sada, kada je Marija pronađena i sahranjena, porodici je ostalo ono najteže – da nastavi život bez nje i da čeka odgovore o tome kako je umrla.

Marija je, podsetimo, 29. oktobra 2020. godine nestala u ranim jutarnjim satima, pre nego što su se ukućani probudili. Izašla je iz kuće, a sa sobom je ponela torbu. Nije se nikome javila, niti je najavila odlazak. Prema rečima porodice, ništa nije ukazivalo na to da bi mogla da ode i da se više nikome ne javi.

Porodica je pokušavala da stupi u kontakt sa njom. Zvali su, slali poruke, raspitivali se kod ljudi koji su je poznavali, ali odgovora nije bilo.

Šta je pisalo u pismu?

Ipak, svih narednih godina nisu prestajali da se nadaju.

– Nadali smo se da je živa sve do trenutka kada je stiglo to pismo. Mi smo jedna normalna porodica i prosto nismo mogli da verujemo da nam se ovo dešava, kao da živimo horor film – priča Marijina sestra. Za porodicu, koja godinama nije imala gotovo nikakav konkretan trag, anonimno pismo koje je stiglo na njihovu adresu bio je hladan tuš, nakon čega su bili prinuđeni da se suoče sa istinom.

– U pismu je pisalo gde se ona nalazi, odnosno da je kod pećine Risovača. Pisalo je i da je ostavljena umotana u ćebe. Ja to ćebe nisam videla, tako da ne mogu da tvrdim šta je tačno bilo, ali je u pismu bilo navedeno mesto – kaže njena sestra i dodaje da su pismo odneli u policiju.

Kako dalje navodi, nakon toga je teren pretraživan, ali porodica je smatrala da bi potraga trebalo da bude nastavljena i detaljnija.

– Policija je tada pretraživala teren čitavo jedno jutro, zbog toga smo svi iz porodice izuzetno ogorčeni. Ja sam molila da se teren ponovo pretraži i da se ne odustaje tako brzo. Bilo je važno da se proveri sve što je navedeno u pismu. U jednom trenutku pronađena je kost za koju se ispostavilo da je životinjskog porekla. Posle toga sam nastavila da insistiram da se teren još jednom detaljno pregleda – navodi ona.

Prema njenim rečima, u potragu su bile uključene i druge nadležne službe, ali je porodica, nezadovoljna tempom kojim se sve odvijalo, odlučila da i sama nastavi da traži.

– Besni i ogorčeni mi smo onda preuzeli stvar u svoje ruke. Išli smo da tražimo prema onome što je pisalo u pismu. Iz aranđelovačke policije sam dobila samo odgovor da je anonimno pismo sigurno šala, a njihova potraga trajala je čitavo jedno jutro… Na kraju se ispostavilo da nije šala i na kraju smo je mi, njena porodica, pronašli. Taj prizor nikada neću zaboraviti – kaže vidno potresena Marijina sestra.

U potrazi je učestvovao i njen ujak, koji je svojevremeno bio načelnik aranđelovačke policije, ali je, kako naglašava, na teren izašao kao član porodice. Tako je, gotovo šest godina nakon Marijinog nestanka, porodica konačno došla do najtežeg mogućeg odgovora.

“Samo želimo istinu”

Marijina sestra navodi da je nakon pronalaska sestrinog tela nastavila da kontaktira nadležne, sudsku medicinu i tužilaštvo, kako bi dobila informacije o postupku i zatražila dodatna veštačenja.

– Ja sam bila ta koja je zvala sudsku medicinu, raspitivala se, išla i pokušavala da saznam šta se dešava. Zvala sam i policiju, kontaktirala tužilaštvo. Morala sam dosta toga sama da ispratim jer sam želela da znam šta se radi i dokle se stiglo. Ne tražimo mnogo, samo želimo da se sve ispita do kraja i da dobijemo odgovore – kaže ona.

Marijini roditelji su, prema rečima njene sestre, potpuno slomljeni. Godinama su živeli sa nadom da će se njihova ćerka vratiti, a onda su morali da se suoče sa vešću da je pronađena mrtva. Iako su posmrtni ostaci pronađeni u maju, Marija je sahranjena tek u septembru, s obzirom na to da je zbog samog stanja dugo trebalo da analize budu završene.

– Roditeljima je veoma teško. Majka posebno teško podnosi sve ovo. Otac ne može ni da priča o tome. Mi moramo da nastavimo da živimo, imamo svoju decu i svoje obaveze, ali ovo nikada nećemo prežaliti – kaže ona. Najviše ih, međutim, boli što ni danas nemaju potpun odgovor.

– Šta god da se dogodilo, da li je bila ovakva ili onakva smrt, mi samo želimo da znamo istinu. Ne možemo da vratimo Mariju, ali možemo da saznamo šta joj se dogodilo – kaže Marijina sestra. Posebno važnim smatra anonimno pismo koje je, prema njenim rečima, porodici konačno dalo informaciju koja je posle gotovo šest godina dovela do Marije. Pismo je, kako navodi, sada kod nadležnih organa i porodica očekuje da bude predmet daljeg postupanja.

Porodica sada čeka da istraga i nova veštačenja daju odgovore koje šest godina nisu imali.

– Samo želim da se ovo uradi do kraja. Zbog nje, zbog mojih roditelja i zbog svih nas. Da znamo istinu. To je sve što tražimo – zaključuje Marijina sestra.

kurir.rs