Obim neformalne ekonomije među registrovanim privatnim preduzećima i preduzetnicima smanjen je sa 20,6 odsto BDP-a u 2022. na 12,4 odsto u 2026. godini, odnosno za 8,2 procentna poena, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

“Ključni nalazi novog Ipsos istraživanja važna su potvrda pravca koji je Ministarstvo finansija postavilo kroz Program za suzbijanje neformalne ekonomije 2024–2026. godine. Naime, evidentirano je značajno manje rada „na crno“, više formalnog zaposlenja i odgovornije ponašanje građana i privrede, što je direktan rezultat sprovođenja politika za suzbijanja neformelne ekonomije”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, kako su istakli, rezultati pokazuju da promjena nije ostvarena samo na papiru, ona se vidi na tržištu rada, u ponašanju građana i u odnosu privrede prema riziku neformalnog poslovanja.

“Najvidljivija promjena ostvarena je u oblasti formalnog rada što za Ministarstvo finansija predstavlja jedan od najvažnijih efekata sprovedenih politika jer više zaposlenih u formalnom sistemu znači veću sigurnost radnika, bolju zaštitu njihovih prava i snažniju osnovu za održiv ekonomski rast”, navodi se u saopštenju.

Prema navodima Ministarstva finansija, napredak je ostvaren u svim djelatnostima, a najveće smanjenje neformalne ekonomije zabilježeno je u građevinarstvu i ugostiteljstvu.

“Ohrabruje podatak i da se mijenja ponašanje građana. Udio zaposlenih koji često ili uvijek koriste platnu karticu povećan je sa 18 odsto na 43 odsto, dok je udio građana koji traže fiskalni račun kada im nije izdat porastao sa 36 odsto na 43 odsto. Još snažniji signal predstavlja podatak da bi 81 odsto zaposlenih izabralo posao sa uredno plaćenim porezima i doprinosima čak i uz nižu zaradu, u odnosu na 75 odsto u 2022. godini”, kazali su.

Istovremeno, kako dodaju, neformalno poslovanje danas se doživljava kao znatno veći rizik. Udio preduzeća koja vjerovatnoću otkrivanja neformalnog poslovanja procjenjuju na više od 50 odsto povećan je sa 33 odsto na 67 odsto.

“Procjena vjerovatnoće kažnjavanja odgovornog lica porasla je sa 44 odsto na 80 odsto, a vjerovatnoće naplate izrečene kazne sa 42 odsto na 77 odsto. Ostvareni rezultat pokazuje da suzbijanje sive ekonomije daje rezultat kada se sprovodi kroz kontinuirane i međusobno povezane mjere, od poreske discipline i nadzora, preko formalizacije rada, do digitalizacije i bezgotovinskih plaćanja”, istakli su iz Ministarstva finansija.

Istovremeno, iz ovog resora ističu da jasno prepoznaju prostor za dalje djelovanje, u oblastima koje bilježe najveće vrijednosti indeksa neformalne ekonomije u 2026. godini, a to su saobraćaj i poljoprivreda, dok je regionalno najveća vrijednost evidentirana na sjeveru 17,5 odsto, a najniža u centralnom regionu 11,3 odsto, koji je istovremeno ostvario i najveće smanjenje u odnosu na 2022. godinu.

“Upravo zato novi Program za suzbijanje neformalne ekonomije 2027–2029. godine predstavljaće još odlučniji korak u ovom procesu. Prioriteti će biti dalje smanjenje prostora za neformalno poslovanje, jačanje poreske discipline, zaštita zaposlenih, digitalizacija i bezgotovinska plaćanja, snažniji inspekcijski nadzor i stvaranje jednakih uslova za sve učesnike na tržištu”, naglasili su.

Prema preliminarnim podacima, realizacija aktivnosti Programa za suzbijanje neformalne ekonomije 2024–2026. godine do kraja ove godine biće blizu 80 odsto, uz uključenost svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana i u skladu sa zahtjevima Evropske komisije i obavezama iz Reformske agende.

“Dakle, iako je napravljen veliki korak ka formalnijoj ekonomiji, cilj ostaje isti a to je da formalno poslovanje mora biti pravilo, pravila moraju biti jednaka za sve, a odgovorno poslovanje mora biti standard crnogorske ekonomije”, zaključuju iz Ministarstva finansija.

CdM portal