Društvene mreže odavno ne služe samo za komunikaciju. Iako su mladi najviše vezani za taj prostor, on je danas sastavni dio svakodnevice i odraslih. Sagovornici RTCG ocjenjuju da nije presudno koliko vremena provodimo na društvenim mrežama, već koliko ih koristimo. Stoga se postavlja pitanje kako sadržaj koji pretražujemo oblikuje ono što nam algoritmi kasnije nude, i jesu li društvene mreže jak socijalni alat i sredstvo gratifikacije.
Vrijeme u kojem živimo je drugačije, pa tako i interesovanja, i samim tim sve je više razloga zbog kojih se danas provodi dosta vremena na internet platformama, kazao nam je profesor sociologije Vladimir Bakrač. Dodao je da se radi o cikličnom procesu.
„Vrlo je diskutabilno da li društvene mreže ili internet generalno oblikuje nas ili smo mi ti koji donekle oblikuju i internet. Dakle, tu postoji, po mom mišljenju, jedan interaktivni proces. Dakle, to nije proces samo koji ide u jednom pravcu, nego ide u oba pravca“, ocijenio je Bakrač.
Psihološkinja Adriana Pejaković kaže da su društvene mreže postale važan socijalni alat za mlade, ali i odrasle, te takođe i novi veliki alat gratifikacije.
„Mladi ljudi mogu da gledaju različite sadržaje, da dobijaju puno lajkova, da razmjenjuju sadržaj sa drugima i tako dalje“, ukazala je.
Zbog toga, kaže sociolog Bakrač, nije bitno koliko se provodi vremena na društvenim mrežama, već kako se one koriste.
„Treba praviti razliku između kvaliteta i kvantiteta. To je za mene suštinski važno. I druga stvar, važno je da li mi u stvari te društvene mreže, internet generalno, upotrebljavamo ili zloupotrebljavamo“, navodi naš sagovornik.
Pretraga na društvenim mrežama poznata je i kao sajber algoritmi, i to je, objašnjava Bakrač, dvosmjerna reakcija.
„Zato što mi tražimo najčešće određenu tematiku, tu tematiku komentarišemo, ostavljamo komentare, lajkujemo i tako dalje, i sada nam internet uzvraća istom mjerom. Tamo gdje smo mi uputili našu pozornost, on nama konstantno nameće takve slične teme“, kaže Bakrač.
A da algoritmi sve pamte, ističe psihološkinja Pejaković.
„Mi onda na osnovu toga možemo da zaključimo da, ako gledamo neke sadržaje, da je cijeli svijet takav, iako u stvari to predstavlja samo našu personalizovanu sliku svijeta, takozvanu eho komoru“, navela je.
Zato se treba zapitati, dodala je Pejaković, kako se osjećaju osobe koje provode previše vremena na društvenim mrežama.
„Pitanje je ko je, kako i koliko, ‘zavisan’ od društvenih mreža. I kada svi pošteno odgovorimo na to pitanje, onda možemo na kraju da vidimo na koji način mi možemo da stvorimo i neku psihološku otpornost“, dodala je Pejaković.
Internet nam servira ono što pretražujemo, a da bi tražili prave informacije, prema mišljenju Bakrača, potreban je kućni i školski odgoj, ali moramo biti i medijski pismeni.
„To će nas upućivati kako i na koji način da koristimo internet kao svojevrsnu blagodet. Znači, internet, društvene mreže i tako dalje ne moraju a priori da budu nešto što treba odbaciti. Ne, mi ih ne možemo odbaciti sve i da hoćemo“, upozorio je.
Jedno od nedavno sprovedenih istraživanja u Crnoj Gori pokazuje da 98,5% mladih koristi društvene mreže.
Većina od njih provodi dva do pet sati dnevno, a njih 18% i više od toga.
