Za krivolov kečige, ribe koju predsednik Srbije godinama javno hvali, zaprećeno je i do šest meseci zatvora. Njen izlov zabranjen je od 2019, ali i pored zabrane, restorani i pijačni trgovci slobodno je nude, pokazuje terensko istraživanje BIRN-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sedeo je 5. jula na obali Save, pred tanjirom pržene ribe. Iza njega palma, talasi i radio Lola, piše BIRN.
“A ovo je kečiga. Bog zna šta da odlučim. Ovo su neki drugi jeli, a ne ja. Kažu da nije dozvoljeno, a nema ukusnije i bolje ribe od kečige“”, rekao je u snimku objavljenom na Instagramu koji je postao viralan
Nije bio u zabludi. Izlov kečige u Srbiji trajno je zabranjen od 1. januara 2019, na osnovu Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda koju je Vlada donela decembra 2018. godine.
Ovo nije prvi put da predsednik javno govori o kečigi. U jutarnjem programu televizije Pink, 29. novembra 2019 – jedanaest meseci pošto je zabrana stupila na snagu – izjavio je da je svratio u restoran na izlazu iz Smedereva „da pojede parče kečige“. I tada su stručnjaci upozorili da takve izjave ne pomažu zaštiti vrste.
Sedam godina kasnije, kečiga je i dalje na jelovniku. I dalje je zabranjena. I dalje je niko ne štiti.
Terensko istraživanje BIRN-a, sprovedeno početkom jula 2026. u Novom Sadu i Beogradu, pokazuje da zabrana u praksi ne postoji. Kečiga se nudi na jelovnicima ribljih restorana i na tezgama ribarnica u svim većim gradovima. Na sajtovima nekoliko najpoznatijih ribljih restorana u Beogradu i Novom Sadu kilogram kečige košta između 6.500 i 6.700 dinara. Cena kečige na ribnjacima je između 1000 i 1200 dinara za kilogram dok se na crno kečiga može kupiti i za 500-600 dinara po kilogramu.
Odgovor koji ugostitelji i prodavci imaju spreman uvek je isti: ova kečiga je iz ribnjaka.
Papir iz ribnjaka, riba iz reke
Prodaja kečige iz ribnjaka je legalna. Upravo to je i mehanizam koji zabranu čini bezopasnom.
Veći restorani formalno poštuju zakon tako što nabave određenu količinu ribe sa ribnjaka i pribave prateću dokumentaciju. Te količine su, prema nalazima BIRN-a, znatno manje od količina koje se potom prodaju. Papir sa ribnjaka pokriva ribu iz reke.
Sagovornici BIRN-a – uzgajivači, naučnici i sportski ribolovci – ukazuju na jedan jednostavan marker porekla: primerci kraći od 30 centimetara i lakši od 350 grama gotovo sigurno ne dolaze iz ribnjaka. Razlog je ekonomski. Uzgajivaču se ne isplati da prodaje tako male primerke; on ribu drži dok ne dostigne tržišnu masu.
Sličan nalaz BIRN je dobio i pre šest godina. U istraživanju objavljenom u decembru 2020, dva specijalizovana ribnjaka za uzgoj kečige potvrdila su da im prodaja ribe lakše od 350 do 450 grama i kraće od 40 centimetara nije isplativa.
Male kečige u ponudi, drugim rečima, mahom su rečne.
Kečige na tanjiru pred predsednikom Srbije odgovaraju tom opisu.
Ista slika, osam godina
Ovo je treći put da BIRN dokumentuje isto.
U julu 2018, dok je izlov još bio dozvoljen izvan sezone mresta, novinari BIRN-a pronašli su svežu kečigu u prodaji na pijacama i u restoranima u Beogradu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Smederevu – u jeku mresta, i u velikom broju manju od zakonskih 40 centimetara. Kilogram je tada koštao između 10 i 15 evra.
U decembru 2020, godinu dana posle uvođenja potpune zabrane, novinari BIRN-a naručili su kečigu u restoranu na Dunavu. U porciji od 350 grama dobili su pet malih kečiga.
U julu 2026, pet malih kečiga našlo se pred predsednikom Srbije.
Za osam godina promenila se samo jedna stvar: cena. Kilogram kečige danas košta između 50 i 60 evra – tri do pet puta više nego 2018. Zabrana nije smanjila ponudu. Podigla je maržu.
Sam čin konzumiranja kečige nije krivično delo. Član 277. Krivičnog zakonika kažnjava onoga ko lovi ribu za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen – novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Trinaest inspektora na 180.000 ribolovaca
Glavni razlog zbog kojeg se privredni ribari, sportski ribolovci i ugostitelji upuštaju u ulov i promet zaštićene ribe jeste to što je verovatnoća da budu uhvaćeni zanemarljiva, rečeno je BIRN-u.
Inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine ima šest inspektora za ribarstvo. U Odeljenju za kontrolu zaštite korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda, koje pripada Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, ima sedam inspektora od kojih je troje nadležno za sektor ribarstva. Njima su – „obezbeđena službena vozila, komunikaciona sredstva (mobilni telefon i internet) i materijalno tehnička sredstva“, navodi se u godišnjem izveštaju pokrajinske inspekcije.
Desetak inspektora nadzire oko 400 registrovanih privrednih ribara, oko 180.000 registrovanih sportskih i rekreativnih ribolovaca, više stotina restorana, ribarnice, pijace i prodaju po privatnim kućama.
Godišnji izveštaji same inspekcije opisuju stanje bez uvijanja.
„Planirana koordinisana akcija sa pokrajinskom inspekcijom nije realizovana zbog povećanog obima posla“, navodi se u izveštaju inspekcije za ribarstvo Ministarstva zaštite životne sredine za 2024.
„Realizacija plana inspekcijskog nadzora bila je otežana zbog zastarelog voznog parka i čestih kvarova na službenim vozilima“, stoji u istom izveštaju – i, gotovo identično, u izveštaju za 2025. Ista rečenica, dve godine zaredom.
Rezultati prate opremu. Republička inspekcija je 2024. podnela 12 prekršajnih i nijednu krivičnu prijavu; sud je te godine presudio u 14 predmeta. U 2025. podneto je 175 prekršajnih i jedna krivična prijava, a sud je presudio u 94 predmeta.
Pokrajinska inspekcija u 2025. nije podnela nijednu prekršajnu ni krivičnu prijavu. Jeste, međutim, „redovno ažurirala internu bazu podataka o izvršenim poslovima iz oblasti svoje nadležnosti“, navodi se u godišnjem izveštaju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine
Ista ta pokrajinska inspekcija je 2019. godine, prema podacima koje je BIRN tada dobio, podnela 35 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, četiri prijave za privredni prestup i dve krivične prijave. Izrečeno je 20 presuda.
Četrdeset i jedna prijava 2019. Nijedna 2025.
Vrsta koja nestaje dok se servira
Kečiga (Acipenser ruthenus) pripada porodici jesetarskih riba, jednoj od najstarijih grupa riba koje danas žive. To je i jedina jesetarska vrsta koja je u Srbiji opstala u brojnosti koja uopšte omogućava izlov – ostale su nestale ili su na ivici nestanka.
Crvena knjiga faune Srbije V – ribe, koju su prošle godine objavili Biološki fakultet i Zavod za zaštitu prirode Srbije i koju potpisuje petnaest naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, kečigu svrstava među ugrožene vrste i pored zabrane izlova.
„Na globalnom nivou, kečiga se smatra ugroženom vrstom. U Srbiji, kečiga predstavlja ugroženu vrstu, koja može postati kritično ugrožena ukoliko se nastavi dejstvo nepovoljnih faktora“, navodi se u toj publikaciji. Kao uzroke pada brojnosti naučnici navode prekomeran legalan i ilegalan izlov, izgradnju brana i drugih vodoprivrednih objekata i zagađenje.
Ono što kečigu čini ugroženom istovremeno je i ono što je čuva na jelovniku: meso bez sitnih kostiju, blagog ukusa, vekovima na vrhu gastronomske lestvice.
n1info.rs
