Benjamin Netanyahu Donald Trump / Yassine Mahjoub / Sipa Press / Profimedia
Najnoviji spor počeo je nakon medijskih navoda da je Pentagon zbog pojačanih aktivnosti izraelskih obaveštajnih službi podigao nivo procene izraelske špijunske pretnje na najviši interni stepen. Iako su i Vašington i Jerusalim brzo demantovali te informacije, sama činjenica da su takvi navodi procurili u javnost izazvala je ogromnu pažnju.
Kako piše Dojče vele, pozivajući se na izvore iz američke Vojno-obaveštajne agencije (DIA), Pentagon navodno smatra da je poslednjih meseci došlo do značajnog povećanja izraelskih obaveštajnih aktivnosti usmerenih prema američkim institucijama i zvaničnicima.
Špijunaža među prijateljima
Iako optužbe zvuče dramatično, stručnjaci upozoravaju da one nisu ništa novo u odnosima dve zemlje.
„Uvek je bilo operacija Mosada u Sjedinjenim Državama koje nisu bile usklađene sa FBI-jem“, izjavio je za Dojče vele nemački ekspert za obaveštajne službe Erih Šmit-Enbom.
Najpoznatiji slučaj ostaje afera Džonatana Polarda, američkog obaveštajca koji je osamdesetih godina prošlog veka Izraelu dostavljao strogo poverljive informacije. Polard je zbog toga osuđen na doživotni zatvor, a njegovo oslobađanje i kasniji odlazak u Izrael izazvali su veliko ogorčenje u Vašingtonu.
Ni američke službe nisu ostale dužne saveznicima. Dokumenta koja je objavio Edvard Snouden pokazala su da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) godinama prisluškivala lidere partnerskih država, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuske predsednike.
Zbog toga mnogi analitičari smatraju da je pravo pitanje ne da li dve države međusobno špijuniraju jedna drugu, već zašto je baš sada informacija o tome dospela u javnost.
Tramp i Netanjahu više nisu na istoj strani
Daleko ozbiljniji problem od obaveštajnih operacija jeste sve očigledniji politički razlaz između Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua.
Prema pisanju britanskog Gardijana, dvojica lidera, koji su zajedno pokrenuli vojnu kampanju protiv Irana, danas imaju potpuno različite prioritete. Tramp želi da okonča sukob i stabilizuje region, dok Netanjahu smatra da je trenutak za nastavak pritiska na Iran, Hezbolah i Hamas.
Napetosti su postale javne nakon što je Bela kuća pustila informacije o Trampovom telefonskom razgovoru sa Netanjahuom, tokom kojeg je američki predsednik navodno izraelskom premijeru rekao da je „lud“ i upozorio ga da dodatnim napadima ugrožava mirovne pregovore sa Iranom.
„Ja donosim sve odluke. Ne donosi ih on“, rekao je Tramp u intervjuu za Financial Times, jasno stavljajući do znanja ko sebe smatra glavnim partnerom u ovom savezu, navodi Gardijan.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije Izrael je bombardovao južni Bejrut uprkos američkim upozorenjima, što je izazvalo novi raketni odgovor Irana i dodatno pogoršalo situaciju u regionu.
Sudar interesa pred izbore
Koreni sukoba leže i u unutrašnjoj politici obe zemlje.
Tramp se suočava sa kongresnim izborima u novembru i želi da izbegne novi dugotrajni rat na Bliskom istoku koji bi mogao da poveća cenu goriva i dodatno optereti američku ekonomiju. Istovremeno pokušava da predstavi sebe kao lidera koji je uspeo da zaustavi jedan od najopasnijih sukoba današnjice.
Netanjahu, s druge strane, ulazi u izbornu godinu pod pritiskom da pokaže rezultate višegodišnje vojne kampanje protiv iranskih saveznika. Hamas je i dalje prisutan u Gazi, Hezbolah nastavlja raketne napade, dok iranski režim nije srušen uprkos višemesečnim vojnim operacijama.
Kako navodi agencija AP, upravo zbog toga izraelski premijer insistira na nastavku vojne strategije i odbija da vezuje svoju politiku za pregovore koje Vašington vodi sa Teheranom.
„Postoje osnovna neslaganja između Netanjahua i Trampa kada su u pitanju Iran, Liban i Gaza“, ocenio je izraelski stručnjak za američko-izraelske odnose Ejtan Gilboa za AP.
Uprkos javnim svađama, malo ko očekuje potpuni raskid američko-izraelskog savezništva. Vojna saradnja dve zemlje ostaje izuzetno snažna, a Izrael je i dalje najveći korisnik američke vojne pomoći.
Ipak, činjenica da se neslaganja više ne skrivaju iza zatvorenih vrata predstavlja značajnu promenu.
nova.rs
