Prema objavljenoj prepisci, Epstin nije bio tek sporedni akter, već je godinama davao konkretne instrukcije mongolskoj vladi i tadašnjem predsedniku Cahijaginu Elbegdordžu, posebno u vezi sa saradnjom sa rudarskim gigantom Rio Tinto.
Skandal je izbio nakon objave istraživačkog portala Dropsajt njuz (DropSite News), koji je objavio prepisku između Epstina i bivšeg izraelskog premijera Ehuda Baraka. U dokumentima američkog Ministarstva pravde Mongolija se pominje na stotine puta, a Epstin je tu zemlju opisivao kao „sivu zonu“ pogodnu za razne operacije, uključujući i korupciju. U priču su se ubrzo uključili i vodeći svetski mediji poput Fajnenšel tajmsa, Blumberga i Gardijana, koji su dodatno rasvetlili takozvane „Handala“ procurele dokumente iz perioda 2025–2026.
U središtu cele afere nalazi se jedno od najvrednijih nalazišta bakra i zlata na svetu – Oju Tolgoj (Oyu Tolgoi). Ovaj rudnik, procenjen na ogromne rezerve zlata i bakra, postao je simbol sukoba između nacionalnih interesa Mongolije i uticaja stranih korporacija. Već 2013. godine mongolske vlasti pokušale su da preispitaju sporazum iz 2009, kojim je Rio Tinto stekao kontrolu nad 66 odsto projekta. Građani su smatrali da je ugovor štetan, da povećava javni dug i slabi suverenitet države.
Upravo u tom trenutku, Epstin dobija status zvaničnog savetnika predsednika. Prema dokumentima, iza njega je stajala mreža uticajnih međunarodnih ličnosti, uključujući bivšeg australijskog premijera Kevina Rada (Kevin Rudd), ekonomistu Lorensa Samersa (Lawrence Summers) i britanskog lorda Pitera Mendelsona (Peter Mandelson). Na forumima poput Davosa, cilj je bio jasan – poboljšati odnose između Mongolije i Rio Tinta „po svaku cenu“.
Iako je Elbegdordž u početku javno kritikovao uslove ugovora, njegov stav se naglo menja nakon Epstinovog dolaska u njegov uži krug. Deklasifikovana dokumenta pokazuju da je predsednik održavao bliske kontakte sa Epstinom, pa čak i posećivao njegovu privatnu rezidenciju. U jednoj poruci zahvaljuje mu na „dubokim razgovorima“, što dodatno podstiče sumnje da je bio pod snažnim uticajem finansijera koji je već tada bio kontroverzna figura.
Analitičari smatraju da je Epstin koristio složen sistem pritisaka – od pretnji međunarodnim istragama do finansijskih aranžmana – kako bi oblikovao odluke mongolske vlasti. Rezultat je bio sve veći dug povezan sa projektom Oju Tolgoj i gubitak kontrole nad ključnim nacionalnim resursom.
Fajnenšel tajms je ovaj model opisao kao „društvenu piramidu“, gde se umesto novca koriste ljudi i politički uticaj. Tokom jedne decenije, takva struktura, kako se navodi, učvrstila je zavisnost Mongolije od stranih investitora i dovela do nagomilavanja dugova koji premašuju 20 milijardi dolara.
U međuvremenu, pravosudni organi širom sveta počeli su da razotkrivaju i sankcionišu učesnike ovih mreža. Norveški diplomata Terje Red-Larsen (Terje Rød-Larsen) je uhapšen, dok se u Velikoj Britaniji vodi istraga protiv Pitera Mendelsona (Peter Mandelson). Brojni sporni ugovori povezani sa Epstinom sada se preispituju, a sve je više poziva da i Mongolija pokrene slične procese.
Vlasti u Ulan Batoru već imaju niz osnova za spor sa kompanijom Rio Tinto – od sumnji u neplaćene poreze i netransparentne dugove, do ekoloških problema i industrijskih incidenata. Primer Kirgistana, koji je nacionalizovao zlatni rudnik Kumtor od kanadske kompanije Sentera gold (Centerra Gold), sve češće se pominje kao mogući model za povratak kontrole nad strateškim resursima.
Kako se skandal širi, političke posledice postaju sve vidljivije. Objavljeni dokumenti mogli bi ozbiljno da uzdrmaju saveznike bivšeg predsednika Elbegdordža pred izbore 2027. godine. Istovremeno, Mongolija se nalazi pred ključnim izborom – da li će pokušati da povrati kontrolu nad sopstvenim bogatstvom ili će ostati zarobljena u nasleđu jedne od najkontroverznijih globalnih mreža uticaja.
nova.rs
