Zvuči paradoksalno da je u Nemačkoj, u kojoj je ukupna dužina mreže auto-puteva oko 13.200 kilometara, nemački auto-klub ADAC u 2024. izmerio 859.000 kilometara zastoja – više nego 21 put oko čitave Zemljine kugle duž Ekvatora. Ali u državi gde su nekada auto-putevi bili sinonim za odličan drumski saobraćaj, to je danas žalosna činjenica. I zbir 516.000 zastoja, koliko ih je zabeleženo prošle godine. Pritom je ukupna dužina zastoja čak i nešto manja nego u 2023, ali je zato bilo 2.000 zastoja više i ukupno su trajali duže – 448.000 sati. Dakle više od 50 godina puzanja kroz zastoj.

Za profesionalne vozače Nemačka je postala zamka, ocenjuje Sven Krahvinkel, vlasnik porodične autoprevozničke firme iz Elsdorfa. To ne samo da vozače košta živaca, već košta i vlasnika firme: kamion koji stoji u zastoju ne zarađuje novac, a plata vozaču ide. Krahvinkel tvrdi da van Nemačke nije ni izdaleka tako loše: u Španiji ili u Francuskoj on procenjuje da će kamion da pređe oko 850 kilometara u jednom radnom danu, a u Nemačkoj može da bude srećan ako uspe da pređe 500.

Užas u Severnoj Rajni Vestfaliji

Firma Elsdorf je u Severnoj Rajni Vestfaliji. To je ne samo najmnogoljudnija nemačka pokrajina, već je po statistikama ADAC-a daleko najgora za vozače. Na nju otpada trećina zastoja u Nemačkoj, iako na nju otpada samo 17 odsto auto-puteva u zemlji. Kroz tu pokrajinu prolazi ne samo domaći, već i transport sa istoka na zapad Evrope, sa severa na jug. Zbog tako gustog saobraćaja putevi u toj pokrajini moraju stalno da se obnavljaju, a to je čak dve trećine radova na putevima!

o potvrđuje i Krahvinkel: „Oko Kelna se, na primer, može kasno uveče ili noću, ako se hoće da se izbegnu gužve. To moramo sve da isplaniramo, jer su za nas sve to troškovi.“ Na listi po broju zastoja sledi Bavarska (17 odsto) i Baden-Virtemberg (9 odsto). Ali i kod ukupne dužine zastoja (31,5 odsto) i vremena koje se provodi u zastoju (34,6 odsto) Severna Rajna Vestfalija neupitni je kralj užasa na nemačkim auto-putevima.

Foto: Rupert Oberhäuser/picture alliance

U Severnoj Rajni Vestfaliji ionako je najgore, a tu je još i dve trećine gradilišta na nemačkim auto-putevima

Više ni nema šta da se savetuje vozačima

Srušen je još jedan rekord iz 2023: tada je najduži zastoj bio dug „samo“ pedesetak kilometara, a prošle godine bio je jedan od preko 70 kilometara. I nekog saveta za vozače nema, pogotovo kad je vreme godišnjih odmora. Apsolutno najgore je uoči produženih vikenda, kao što je prošle godine bio petak pred Duhove 17. maja (2.500 sati zastoja u oko 5.200 kilometara). Inače su nešto malo gori dani obično sreda i četvrtak.

Nemački ADAC uporno ponavlja da se mnogi zastoji, naročito oni zbog radova na putu mogu donekle ublažiti boljim planiranjem i bržim radovima: na tenderima je redovno glavni kriterijum cena, a ne koliko će radovi da traju. ADAC se ujedno pridružio glasnim kritikama zbog planova, pre svega nemačkih Demohrišćana (CDU/CSU) da se ukine „Dojčlandtiket“, mesečna karta za gradski i međugradski, odnosno regionalni saobraćaj vozova, autobusa i tramvaja na teritoriji čitave Nemačke.

Mnogi koji imaju Dojčlandtiket ne koriste javni prevoz svakog dana, ali to je ipak ogromno olakšanje za ionako prepune puteve u Nemačkoj

Foto: Fabian Strauch/picture alliance/dpa

Zašto žele da ukinu Dojčandtiket?

Dojčlandtiket uveden je u maju 2023. na inicijativu pre svega Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. Ljudi tu kartu uglavnom kupuju zbog odlaska do posla, i najdalje do nekog susednog grada. Uoči uvođenja bilo je mnogo priča o tome kako će to biti i način da se proputuje čitava Nemačka, ali takvi putnici su izuzetno retki. Da, moguće je regionalnim vozovima doći od Flenzburga do Pasaua i od Frankfurta na Odri do Ahena, ali samo uz veoma, veoma mnogo presedanja i strpljenja.

Prilikom uvođenja, još uvek aktuelna vladajuća koalicija procenila je da će 15 miliona ljudi (to nije karta samo za nemačke državljane) da koristi takvu mesečnu kartu. I nije mnogo pogrešila: Dojčlandtiket ima 13,5 miliona korisnika koji redovno, iz meseca u mesec, produžavaju tu kartu.

Problem je, međutim, novac. Lider CDU i njihov kandidat za kancelara, Fridrih Merc, još prošle godine najavio je ukidanje te mesečne karte, jer u njenom finansiranju zajednički učestvuju savezna i pokrajinske vlade sa po milijardu i po evra. Ove godine ipak još uvek postoji Dojčandtiket, iako sad više ne košta kao na početku 49 evra, jer je poskupe na 58 evra za mesec dana. Korisnike to nije odvratilo od te karte

Kancelar Šolc za volanom: Dojčlandtiket je bila zamisao njegovih Socijaldemokrata i Zelenih, ali je veliko pitanje da li će i sledeća vlada da istraje na tom modelu

Foto: Kay Nietfeld/picture alliance/dpa

Ko će to da plati?

Predsednik udruženja javnog prevoza (VDV) Ingo Vortman upozorava, međutim, da bi Dojčlandtiket mogao skupo da košta – jer je previše uspešan. Prošle godine je tako bilo 9,8 milijardi vožnji sredstvima gradskog i međugradskog javnog prevoza, što je blizu nivoa od pre pandemije korone i pre širenja rada kod kuće. Ali korisnici su shvatili da im se isplati da kupe Dojčlandtiket, već i zbog toga što ispadne jeftiniji ne samo od redovne, nego i od mesečne karte koju nude lokalni prevoznici.

Drugim rečima, gradskim prevoznicima tako ostaje rupa u kasi u iznosu od 3,2 milijarde evra. A istovremeno se žale da su im samo troškovi za osoblje porasli za 11 procenata. Najglasnije protivljenje toj mesečnoj karti čuje se od ministra saobraćaja Bavarske Kristijana Bernrajtera: „Za pokrajine je bio ogroman napor da podstaknu saveznu državu da se i dalje pridržava svojih obaveza. Za 2025. je to obezbeđeno, ali dugoročno nova vlada u Berlinu mora da odluči o budućnosti te karte“, kaže bavarski ministar. „Na kraju krajeva, to se zove Dojčlandtiket, dakle to je bila želja savezne vlade.“

Bernrajter je naravno član bavarske CSU, sestrinske stranke Mercovog CDU. Pokrajinski ministri saobraćaja iz redova SDP-a i Zelenih žele da zadrže Dojčlandtiket, a čak i nemački ADAC procenjuje da je to jedini način da se bar malo ublaži katastrofa na nemačkim putevima. Ali, šta će biti – o tome će odlučiti sledeća nemačka vlada.

Izvor DW .com