Više novca, manje kupovine: U avgustu manja kupovna moć nego u januaru

Analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena CEES-a je da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini biti između 5,4 i 6,5 odsto, uz uslov da ne bude jakih eksternih šokova

Prosječna zarada bez poreza i doprinosa u  Crnoj Gori od 718 eura, koliko je iznosila u avgustu, je realno niža za 5,7 odsto u odnosu na januar 2022. godine, a to znači da je crnogorski  građanin/građanka za 718 eura zarade iz avgusta mjeseca mogao kupiti manje roba i usluga nego za 686  eura, koliko je zarada prosječno iznosila u januaru, saopšteno je iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

Kako se dodaje, razlog je veoma visoka stopa inflacije od čak 15 odsto, koja je mnogo veća nego u Eurozoni.

– Ona je uzrokovana faktorima sa međunarodnog tržišta, kao i neadekvatnim mjerama fiskalne politike u zemlji. Uz činjenicu da je rast penzija bio vrlo ograničen, prosječna penzija u avgustu je u Crnoj Gori takođe realno smanjena, za oko 1,4 odsto u odnosu na početak 2022. godine. Realni rast bruto domaćeg proizvoda, na osnovu zvaničnih podataka je u prvoj polovini 2022. godine iznosio 10,3 odsto, a pored lične potrošnje, na njega je najviše uticala značajna promjena u zalihama i izvoz roba i usluga. Zvanični podaci pokazuju da su investicije stagnirale, te da u prvoj polovini godine nijesu doprinijele rastu BDP. To ukazuje na nedostatak aktivnih investicionih projekata, što potvrdjuje i struktura budžeta države u kojoj dominira, tekuća, neproduktivna, a ne investiciona potrošnja, navodi se u nalazu CEES-ovog Pregleda ekonomskih indikatora za prvu polovinu 2022.

Analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena CEES-a je da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini biti između 5,4 i 6,5 odsto, uz uslov da ne bude jakih eksternih šokova. Ostvarenje ove procjene BDP u Crnoj Gori u 2022, doprinijelo bi vraćanju ekonomije na pretpandemijski nivo.

– Na ekonomski rast i inflaciju u 2022. će značajno uticati i mjere fiskalne politike. Projekcija da će deficit budžeta, nakon rebalansa, iznositi preko 8 odsto BDP u 2022, zajedno sa pogoršanom  projekcijom srednjoročnog fiskalnog okvira, veoma zabrinjava. To zapravo ukazuje da javne finansije  ne mogu opstati u narednoj godini, bez mjera konsolidacije. Zato, imajući u vidu ugroženu fiskalnu stabilnost države i veoma nepovoljne uslove mogućeg zaduženja na međunarodnom tržištu,  Vlada, umjesto što povećava tekuću potrošnju, treba hitno da predloži paket mjera za budžetske uštede. Svako dalje odlaganje mjera ka smanjenju ogromnog deficita budžeta, povećava rizik  njegovog  finansiranja i obavljanja osnovnih funkcija države u 2023. godini, navodi se u saopštenju.

NOVOSTI

Povezane vijesti vijesti

Reklamni Prostor Prostor