Juče se u Bijelom Polju u organizaciji NVO,,Euromost“ i Opštine Bijelo Polje održala medjunarodna regionalna konferencija  pod na­zi­vom „Za­šti­ti­mo ri­je­ku Lim” .

Sa konferencije je po­ru­če­no  da se mo­ra od svih za­in­te­re­so­va­nih, sa pod­ruč­ja gra­do­va iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je kroz ko­je pro­ti­če ova ri­je­ka, ura­di­ti na­por da se Lim za­šti­ti i da se za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne po­dig­ne na pu­no ve­ći ni­vo. Uz uče­šće pred­stav­ni­ka Mi­ni­star­stva tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Cr­ne Go­re, kao o lo­kal­ne upra­ve Bi­je­lo Po­lje na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Alek­san­drom Žu­ri­ćem i nje­go­vih sa­rad­ni­ka, i pred­stav­ni­ka ci­vil­nog sek­to­ra iz vi­še gra­do­va, kao i Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve i pro­iz­vo­đa­ča, jed­no­du­šna ocje­na bi­la je da je Li­mu hit­no po­treb­na ja­ča za­šti­ta. Na kra­ju kon­fe­ren­ci­je čla­no­vi 30 or­ga­ni­za­ci­ja iz ne­ko­li­ko op­šti­na Cr­ne Go­re i Sr­bi­je pot­pi­sa­li su Me­mo­ran­dum o za­jed­nič­koj za­šti­ti ri­je­ke i for­mi­ra­li „Ko­a­li­ci­ju za Lim”.

Otva­ra­ju­ći kon­fe­ren­ci­ju u ime do­ma­ći­na gra­da Bi­je­lo Po­lje, pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Dže­mal Lju­ško­vić ka­zao je da je ne­kad Lim bio bi­ser ri­je­ka, a da je da­nas pra­va eko­lo­ška cr­na tač­ka, i to sko­ro či­ta­vim svo­jim to­kom.
Mo­ra­mo svi za­jed­no sve ura­di­ti da je vra­ti­mo nje­nim ča­ri­ma i lje­po­ta­ma ko­ji­ma nas je ne­se­bič­no da­ri­va­la. Na tom pla­nu već ima po­ma­ka. Tu mi­slim na na­šu op­šti­nu jer je u to­ku iz­grad­nja ko­lek­to­ra vri­jed­nog 25 mi­li­o­na eura, ko­ji će sa­ku­pi­ti sve ot­pad­ne vo­de od Ri­ba­re­vi­na do Stroj­ta­nič­kog mo­sta, u du­ži­ni od osam ki­lo­me­ta­ra i za­šti­ti­ti Lim. Ta­ko­đe, plan je da ure­di­mo oba­le Li­ma i na­pra­vi­mo še­ta­li­šte – ka­zao je Lju­ško­vić i za­tr­žio da je­dan od za­klju­ča­ka kon­fe­ren­ci­je bu­de da se pro­blem Li­ma in­te­gral­no rje­ša­va u svih se­dam gra­do­va u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji kroz ko­je ri­je­ka pro­ti­če.
Svi za­jed­no, mo­že­mo Lim uči­ni­ti jed­nom od naj­či­sti­jih ri­je­ka na do­bro­bit gra­do­va kroz ko­je pro­ti­če – za­klju­čio je Lju­ško­vić.

Ru­ko­vo­di­lac Di­rek­ci­je za ho­ri­zon­tal­no za­ko­no­dav­stvo Mi­ni­star­stva tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Bran­ki­ca Cmi­lja­no­vić na­gla­si­la je da je za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne je­dan od naj­slo­že­ni­jih iza­zo­va sa ko­ji­ma se su­o­ča­va Cr­na Go­ra.
Na­še dru­štvo je uklju­če­no u za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i svi ima­ju mo­guć­nost da uče­stvu­ju u do­no­še­nju od­lu­ka. Ta­ko ima­mo če­ti­ri for­mi­ra­na Ar­hus cen­tra o po­di­za­nju svi­je­sti o zna­ča­ju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, ko­ja ne po­zna­je gra­ni­ce, po te­ko­vi­na­ma EU. Kroz ko­mu­ni­ka­ci­o­ni di­ja­log mo­gu­će je rje­ša­va­ti i naj­slo­že­ni­je pro­ble­me – pod­vu­kla je Cmi­lja­no­vi­će­va.
U ime Upra­ve za fi­to­sa­ni­tar­nu in­spek­ci­ju Sun­či­ca Bo­lje­vić iz­ra­zi­la je na­du da će ru­žne sli­ke Li­ma br­zo bi­ti pro­šlost.
To je pro­ces i svi mo­ra­mo da ra­di­mo vi­še i br­že. Mo­ra­mo da shva­ti­mo da od­go­vor­nost le­ži na svi­ma na­ma i za­to svi mo­ra­mo ra­di­ti na ja­ča­nju svi­je­sti, da ri­je­ku či­stu osta­vi­mo pre­ci­ma – is­ta­kla je Bo­lje­vi­će­va.

Pred­sjed­nik Ko­a­li­ci­je ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se bo­re da za­šti­te Lim Amel Kur­be­go­vić, iz Bro­da­re­va, is­ta­kao je da uz Lim tre­ba sa­ču­va­ti i nje­go­ve pri­to­ke.
Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na sa­ču­va­li smo Lim da se kod Bro­da­re­va na nje­mu ne gra­de hi­dro­e­le­ke­tra­ne. U to­me nam je pu­no po­mo­gla Cr­na Go­ra. Pod­vla­čim, ni­je­smo pro­tiv odr­ži­vog raz­vo­ja, ali je­smo pro­tiv za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne – na­gla­sio je Kur­be­go­vić i is­ta­kao da je ve­li­ki pro­blem uni­šte­nje ri­bljeg fon­da u Li­mu.
– U ovoj ri­je­ci ri­be sko­ro da vi­še ne­ma. Ni­je nam ja­sno šta se de­ša­va, jer ra­ni­je ni di­na­mit ni­je mo­gao is­tri­je­bi­ti ri­bu iz ri­je­ke. Sa­da je to uspje­lo za­ga­đi­va­či­ma. Lim smo do­bi­li u na­sled­stvo od pre­da­ka i za­to ga na­sled­ni­ci­ma mo­ra­mo pre­da­ti či­stog – za­klju­čio je Kur­be­go­vić.

Od­bor­nik u SO Plav Imer Ho­ti pod­sje­tio je na pro­ble­me ko­je ima­ju sa iz­grad­njom mi­ni-hi­dro­cen­tra­la, is­ta­kav­ši da su pro­blem i ot­pad­ne vo­de ali i eks­plo­a­ta­ci­ja šljun­ka.
Ka­ko je kre­nu­lo osta­će­mo bez ri­je­ka. Ta­ko će ne­sta­ti i na­rod, ži­vo­tinj­ski svi­jet i pri­ro­da. U ne­kim pod­ruč­ji­ma kod nas kao da je pa­la atom­ska bom­ba – is­ta­kao je Ho­ti.
Sa­ša Bje­lić iz Pri­bo­ja pod­sje­tio je na sli­čan slu­čaj u ovom gra­du i pro­ble­me ko­je je iza­zvao po­če­tak iz­grad­nje hi­dro­cen­tra­le „Re­ko­vi­ći”.
Ne­ma lo­ši­jeg pri­mje­ra da je Lim uni­šten ne­go što je naš slu­čaj. Kr­va­ri nam Lim-is­ta­kao je Bje­lić, a Dra­gan Ki­ja­no­vić iz Pri­je­po­lja ka­zao je da su grad­ska i di­vlje de­po­ni­je, ali i eks­plo­a­ta­ci­ja šljun­ka, gdje su uni­šte­na mre­sti­li­šta ri­be, naj­ve­ći ne­pri­ja­telj Li­ma.

Izvor: Dan