NVO i druge neprofitne organizacije u ovu godinu su ušli sa ukupno 50 miliona eura depozita.

     Na kraju decembra prošle godine, kako pokazuju dokumenta Centralne banke, imali su 49,59 miliona eura na računima. Prošle godine njihovi depoziti nijesu padali ispod 40,79 miliona eura, što je najniži lanjski mjesečni depozit, a zabilježen je u martu. Rekord godine su oborili u avgustu kada su imali 50,19 miliona eura.

Zvanično Pobjeda nije dobila odgovor ko sve spada u ovu klasifikaciju, osim NVO. Nezvanično saznajemo da tu, osim domaćih i stranih NVO, spadaju i fondacije, Crveni krst, sindikalne i sportske organizacije, ambasade, OEBS, UNDP, ali ne i vjerske organizacije.

Izvršna direktorica MANS-a Vanja Ćalović Marković Pobjedi je kazala da ni teorijski ni praktično nije moguće da je 50 miliona eura novac nevladinih organizacija. Ona je ocijenila da bi bilo mnogo da je i deset miliona eura.

– Ako u ovu klasifikaciju „NVO i druge neprofitne organizacije“ ne spadaju međunarodne organizacije Evropska komisija, UNDP, OEBS, vjerske organizacije… moguće je da se radi o nekome ko nije vidljiv, a ima veliki depozit. Tačnije rečeno, moguća je zloupotreba jer se radi o ogromnim fondovima. Prosto ne mogu da zamislim iz kojih fondova bi mogao da dolazi toliki novac. Jedino ako nijesu fondacije koje je neko osnovao, pa se preko njih prebacuje neki novac za neke bogzna kakve namjere kazala je Ćalović Marković i dodala da treba javno i zvanično saopštiti šta sve spada u ovu klasifikaciju.

Ona dodaje da onaj dio NVO koji funkcioniše na osnovu projekata ni na koji način nije mogao da stekne niti da deponuje tolika sredstva.

– Toliki fondovi ne mogu legalno biti u NVO sektoru sudeći po trenutnim izvorima prihoda stranih donatora, fondova države i opština. Nezamislivo je, ni teorijski, da se tolika količina novca prikupi na računima jer se novac povlači na osnovu projekata. Mi dobijamo projekte koji traju po nekoliko godina, ali se novac ne uplaćuje na račun sve dok ne podnesemo finansijske izvještaje. Nikada se nije desilo da donator odjednom uplati kompletan novac za višegodišnji projekat. Sve ide fazno novac se povlači po realizaciji projekata. Takva je praksa i u drugim NVO. Zbog toga mislim da je nemoguće da je ovoliki novac na računima NVO objasnila je ĆalovićMarković. Ona je našoj redakciji rekla da je na svim računima MANS-a na 27. februar bilo tačno 215.478 eura.

To je dio novca za sprovođenje više projekata u ovoj godini. Na ta sredstva ne dobijamo kamatu i nijedan cent nije oročen kazala je ĆalovićMarković i ponudila našoj redakciji da zajedno istražimo čiji su sve računi obuhvaćeni cifrom od 50 miliona eura depozita.

Pobjeda je, podsjetimo, i ranije postavljala pitanje ko sve spada u klasifikaciju ,,NVO i druge neprofitne organizacije“ i otkud neprofitnim ovoliki novac koji se ,,dobro drži“.

Iz Centralne banke, koja podatke o depozitima dobija od poslovnih banaka, Pobjedi je prilikom ranijih pisanja rečeno da ne raspolažu dodatnim analitičkim podacima.

Centralna banka u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima i ovlašćenjima, propisuje bankama obavezu izvještavanja po svim ključnim pokazateljima finansijskog stanja. U tom smislu je propisana i obaveza izvještavanja po depozitima u bankama, kako po strukturi deponenata, tako i po ročnosti. U ovoj strukturi nema podjele po karakteru i statusu tih subjekata, tako da Centralna banka ne raspolaže dodatnim analitičkim podacima u smislu podjele na NVO i druge neprofitne organizacije kazali su ranije Pobjedi iz CBCG.

Pobjedi je ovih dana iz poslovnih banaka, ali nezvanično, rečeno da oni Centralnoj banci dostavljaju podatke po 30 stavki. Pod stavkama 22 i 23 su NVO i druge neprofitne organizacije rezidenti i nerezidenti. CBCG ove stavke spaja u jednu i kumulativno objavljuje. Depoziti „neprofitnih“ su rasli po godinama, a značajnije od 2008. Oni su, po podacima CBCG, na kraju2006. imali 11,7 miliona, godinu kasnije 21,6 miliona. Kad je izbila kriza 2008. imali su 30,56 miliona eura depozita. Od 2010. do 2014. depoziti su se kretali od 24 do 29,7 miliona eura. Cifra od 39 miliona premašena je 2015, a godinu kasnije depoziti su dostigli 45,7 miliona eura. U tekuću godinu neprofitni su ušli sa preko 49 miliona eura, što je 11 miliona više depozita nego što imaju sve opštine, 19 miliona eura više od državnih fondova i 40 miliona više od svih regulatornih agencija. M.P.M.

Ozon: Nama je ovo potpuno strana tema

Iz ekološkog pokreta Ozon Pobjedi su kazali da je ovo za njih „potpuno nepoznata tema jer nemaju, niti su ikada imali bilo kakav depozit“

– Ozon se finansira isključivo preko projekata i naši godišnji budžeti zavise od trajanja projekta, jer se često desi da rok implementacije ne prati kalendarsku godinu. Prošlogodišnji budžet je bio 20 hiljada eura, s tim što smo se kreditno zadužili pet hiljada. Kredit smo uložili u dodatnu edukaciju i učešće na međunarodnim stručnim skupovima saopštili su iz Ozona i dodali da je kod njih u februaru ove godine bila Poreska inspekcija koja je „prečešljala“ period 2013 2017. godine.

– Poreski inspektor je utvrdio da se sredstva troše namjenski shodno donatorskim ugovorima, za šta posjedujemo rješenje. Nakon prijave završnog godišnjeg finansijskog izvještaja za 2017. rok je 31. mart i ti dokumenti će biti dostupni na našoj zvaničnoj internet stranici-kazali su iz Ozona.